Политика: Хоће ли Русија помоћи Јерменији?

Како овај сукоб представља и питање надзора над целим Кавказом, за исход су заинтересовани многи, у првом реду Турска, Русија и Иран. Јерменски премијер излаз види у помоћи Русије

Улице Степанакерта након азербејџанског гранатирања (Фото: EPA-EFE/David Ghahramanyan/NKR Infocenter/Pan Photo)

Док Јермени и Азербејџанци гину у борбама око Нагорно-Карабаха, шансе за макар привремену обуставу рата су слабе. Животи им зависе и од сопствених војничких способности и од договора сила које фигурирају као њихови заштитници, као и од њихове евентуалне улоге на фронту.

Тако су, према тврдњама јерменског министарства одбране, и турски ракетни системи „каоисгра”, поред раније коришћених „смерча” и „полонеза”, јуче употребљени у азербејџанском бомбардовању Степанакерта, престонице Нагорно-Карабаха.

Турска осуђује оно што назива нападима Јермена на цивиле у азербејџанском граду Гањи. Док Јерменија од Европског суда за људска права тражи предузимање привремене мере против Турске, званични Јереван тврди да Баку шири дезинформације о нападима са територије Јерменије како би тиме добио повод за нове провокације.

Турске помоћи једној од зараћених страна тиче се и информација коју је руски портал „Спутњик” добио од припадника сиријске опозиције – да су 93 њихова борца, за које се верује да их је Турска пребацила азербејџанским снагама, већ погинула у борбама и да су тела њих 53 враћена у домовину.

Преговори о решењу овог питања у оквиру Минске групе ОЕБС-а деценијама ништа нису постигли. Азербејџан најављује да је једини начин за прекид ратних дејстава повлачење Јермена из Нагорно-Карабаха, територије коју све међународне институције признају као део Азербејџана, али на којој већински живе Јермени, који су прогласили независност.

Јермени нису спремни да испуне тај услов и тврде да ће снаге Нагорно-Карабаха наставити да пружају адекватан одговор све док Азербејџан не престане да провоцира и напада.

Како овај сукоб представља и питање надзора над целим Кавказом, за исход су заинтересовани многи, у првом реду Турска, Русија и Иран. Јерменски премијер Никол Пашињан излаз види у помоћи Русије.

Он је у интервјуу „Билду” рекао да верује да ће, уколико буде потребно, Москва пружити војну помоћ Јеревану. Споразум између Јерменије и Русије и чланство у Организацији Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) подразумева (као и члан 5 уговора НАТО-а) да напад на једну чланицу подразумева заштиту осталих. У Јерменији се налази и руска војна база, а Пашињан подсећа да имају и јединствен систем противваздухопловне одбране.

„Споразум о том систему врло прецизно предвиђа у којим се случајевима те оружане снаге могу искористити у циљу осигурања безбедности Јерменије”, рекао је јерменски премијер.

Никол Пашињан (Фото: Mediamax)

Иако између Јерменије и Азербејџана бесни рат, он се званично још одиграва на територији Азербејџана, што Русима, чак и да желе, не даје могућност за интервенцију. Други разлог за то што се Москва налази у неугодној ситуацији због овог сукоба јесу прагматични и партнерски односи с Бакуом. Томе треба додати и обновљене, али и даље нестабилне односе с Турском у Сирији и Либији, упоредо с великим економским интересима: „Турским током”, нуклеарном централом и испорукама система С-400.

Русија покушава да смири сукоб и врати га у оквире Минске групе ОЕБС-а, док њени званичници и даље избегавају да помену Турску. Податке о милитантима из Сирије, помињући директно Турску, изнео је и француски председник Емануел Макрон, од кога председник Азербејџана Илхам Алијев тражи извињење због наводне нетачности.

Руски представник у УН Василиј Небензја коментарисао је ситуацију речима: „Да, Турска недвосмислено подржава Азербејџан. Али то не значи да смо на другој страни и да подржавамо Јерменију против Азербејџана. Ми имамо посебне односе са обе државе.”

Ипак, новинаре је јуче занимало зашто је руски председник Владимир Путин три пута телефонски разговарао с јерменским премијером, а ниједном са турским и азербејџанским председником, на шта је његов портпарол Дмитриј Песков одговорио да то зависи од радних распореда председника и сврсисходности.

Идеја Јеревана о распоређивању руских мировних снага у Нагорно-Карабаху такође није изводљива. Кремљ је одговорио да „мировњаци могу да уђу у ову област само уз сагласност двеју страна” – Јерменије и Азербејџана. С том идејом се Азербејџан ни 1994, када је заустављен рат, није сагласио.

Ефекта нема ни заједничко саопштење чланица Минске групе САД, Француске и Русије, као ни позиви немачке канцеларке Ангеле Меркел на прекид рата. Москва се у контактима са Јереваном и Бакуом залаже за тренутни прекид ватре с обе стране, а од јуче се активно укључио и Иран, разговарајући са две зараћене стране и Русијом.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган отворено и одлучно подржава Азербејџан, стављајући односе с Русијом на тест издржљивости и повећавајући улог у односу на ЕУ користећи претњу пуштањем три милиона избеглица са своје територије ка европским престоницама.

Погинула двојица јерменских спортиста

У борбама у Нагорно-Карабаху погинуо је првак у дизању тегова, вишеструки шампион Јерменије Татул Арутјуњан, пренела је прес-служба Федерације пауерлифтинга републике.

Саопштено је и да је бивши играч фудбалског клуба Алашкерт-2 из јерменске прве лиге Липарит Даштојан погинуо на првој линији фронта у Карабаху.

Медији су раније известили да су у рат отишли и син премијера Пашињана, 19-годишњи Ашот, и капитен фудбалске репрезентације Јерменије Вараздат Харојан.

Опрема: Стање свари

(Политика, 6. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар