Мирољуб Јевтић: Како је Дарко Танасковић срушио моју причу да је Космет исламско питање

Амерички пензионисани пуковник Даглас Макрегор показао да је питање Космета и за САД и за Организацију исламске сарадње – исламско, без обзира шта о томе мисле и Албанци и Срби

Мирољуб Јевтић (Извор: Политика)

„Ми смо тукли хришћанске Србе на Косову и довели муслиманску нарко-мафију на власт. Косовски Албанци никад нису били пријатељи Америке и никад то неће бити.” Ако сте помислили да су то речи Србина, преварили сте се. Ово је рекао човек који је виђен као могући амбасадор САД у Немачкој, пензионисани пуковник америчке армије Даглас Макрегор. Уз то је америчку агресију 1999. оценио као тежњу САД да „суштински негују пријатељство и разумевање са муслиманским светом”.

Тиме је показао да је питање Космета и за САД и за ОИС (Организације исламске сарадње) исламско, без обзира на то шта о томе мисле и Албанци и Срби. То су доказали септембарски предговори Вучића, Трампа и Хотија.

Нажалост, све претходно цитирано негирају они којима то иде у прилог – Срби. И то скоро сви! И политичари и научници и публицисти и народ, и на тај начин раде сасвим несвесно у прилог Харадинаја и Тачија.

То што је Макрегор изјавио 2020, ја сам као потпуно непознат асистент изрекао у веома читаној „Дуги” 3. маја 1986. Пре 34 године. Мој се став отприлике сводио на следеће: „Кад се из албанског сецесионизма извуче исламски екстремизам остаће корице као кад се из уџбеника физике извуче математика.” То је за југословенску јавност био ударац маљем у главу. Рушило је све поставке на којима је почивало тадашње државно поимање збивања на КиМ. За власти и науку био је то сукоб са стаљинизмом Енвера Хоџе. Какав ислам, каква религија, ко још верује у Бога?

Извор: Нова.рс

Кад је дара превршила меру и кад се видело да се политичка улога ислама не може занемарити, доживео сам да ме позову у МИП. Заједно са мном позван је и колега Дарко Танасковић. Примила нас је група амбасадора. После увода, дали су реч нама. Први говорник је требало да буде Дарко Танасковић. Он је имао више универзитетско звање. Али је он врло вешто предност дао мени. Ја сам без икакве глуме рекао све оно што иначе пишем у новинама, па и још јаче и аргументованије. На лицима амбасадора видео сам запрепашћење и тајац. Њихов мозак формиран у оквирима дијалектичког материјализма никако није могао да схвати то што ја говорим. Јер, како да радничка класа Пакистана буде у истом строју са својим капиталистима, а против међународне радничке солидарности.

Слушаоци су само ћутали, а реч је преузео колега Танасковић. Он је, не негирајући директно ништа што сам ја казао, сасвим срушио моју причу и увио је у обланду која се слушаоцима допала. Његов став се најбоље може видети из текста о Космету, који је сам написао и објавио у НИН-у 8. априла 1990. Рекао је: „Дају ли нам чињенице… право да југословенство наших муслимана прогласимо за неку врсту кетмана из којег они сада… излазе… и ступају у борбу на Алаховом путу и то опет на Косову… потписник ових редова убеђен је да не…” Подсетимо да су то године када се целокупна Исламска заједница (ИЗ), а посебно на Космету ставила на располагање Ибрахиму Ругови.

После те приче, на лицима амбасадора се видело задовољство. Она се уклопила у њихову шему засновану на идеологији Савеза комуниста.

Резултат је јасан. Мене више никада нису позвали у МИП. Напротив, стално је било покушаја да ме истерају с посла. За разлику од тога, колега Танасковић је три пута постао амбасадор. Колико ме сећање служи, то није пошло за руком никоме ко није био формални члан неке партије и уз то није професионални дипломата.

Дарко Танасковић (Фото: sveosrpskoj.com)

Углавном, Танасковићева идеја је превладала. Све власти, и комунистичке и некомунистичке, инсистирале су и инсистирају на истом ономе што говоре и Албанци, да је албански покрет изразито антирелигиозан. Без обзира на то да ли је реч о стаљинистима или „либералним демократама”. И њихова идеја с завршава у границама велике Албаније. После чега би Србију оставили на миру барем северно од Ниша.

И сада се одједном појављује Трампу близак човек и негира ту причу. Указивањем на исламску мафију, он подсећа на исламски политички императив, који подразумева борбу са свим немуслиманима све док се застава џихада не завијори на Белој кући. Самим тим он америчку јавност упозорава да су муслимански Албанци непријатељи Америци, а хришћански Срби пријатељи.

Срби би озбиљно требало да размисле да ли им више одговара да певају у хору с Тачијем и Харадинајем о националистичкој великој Албанији, чиме постају албански савезници и савезници америчке дубоке државе. Велика Албанија није албански циљ, а трајан је амерички пројекат. Или им више одговара оно што каже Макрегор, што од САД може да учини српског савезника и непријатеља исламском екстремизму, који је идеологија која прожима огромну већину албанских политичких субјеката.

Професор универзитета, оснивач научне дисциплине политикологија религије

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 4. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

4 replies

  1. Јако примитивно оглашавање. Откуд ми знамо, да је, баш тако, заиста, и било ? А чак и да јесте, ружно је да се, на овај начин, обраћа особи која има, и те какве заслуге (вероватно и грешке, побогу, као и сви људи !), чији се исходи не објављују као прва вест на телевизијама. Нашао је правог кривца ! Е, алал ти плајвајз !

    10
    26
  2. Шта је сврха овог текст Јевтића? Изгледа то да помене и мало поткачи Танасковића. Пратио сам текстове Јевтића и нисам сагласан, да се Шиптари воде искључиво исламом, он јесте важан, то је неспорно, али не и доминантан, на начин, како он тврди. И сад по Јевтићу испада да сви ми радимо у прилог Шиптарима, сем њега. Тотално неозбиљан текст.

    12
    21
  3. Браво за Јевтићев текст против сина Титовог генерала Рајка Танасковића и супермасона Трилатерале – Дарка Танасковића.

    23
    8
  4. Чланак је бесмислен, не због сукоба Јевтић-Танасковић, већ због суштине. Србија има више од 1% светских залиха угља, од тога је 80% на КиМ. Тих 80%, које нам отимају САД-исти и ЕУ-паразити, би нама било довољно за наредних 1300 година.
    Пљачка је једини мотив окупације, а како ће то да се упакује је ирелевантно. У том смислу Јевтић није у праву јер исламски екстремисти нити су фактор нити делују самостално, а лични став Макгрегора неће утицати на промену службеног става и фактичког деловања САД-истана. Не могу да створим суд о Танасковићевом мишљењу на основу три реда из овог чланка.
    Америчке сваштокрадице краду наш угаљ, а струју користе ЕУ-сваштокрадице.
    Немачка може себи да приушти затварање нуклеарних и термоелектрана јер ће струју да краду од нас. Успут ће да брабоњају о зеленим изворима енергије, загађењу, синхронизацији закона о заштити околине и осталим гретенизмима.
    Како би рекао Доситеј: „Пљачка, браћо моја, а не демократизми, екстремизми и гретенизми!“

    14
    7

Оставите коментар