Јелена Тасић: Неовлашћени преговарач

Има ли СНС макар страначку косовску политику или „везује коња тамо где газда каже“

Илустрација: Новица Коцић

На страну политичке, економске, дипломатске и све друге последице по Србију, тек прошлонедељни вашингтонски „циркус“ увеселио је друштвене мреже у међународним размерама и изнудио по које званично саопштење српске опозиције.

А разлози су многи: (не)виђени документ, демантији домаћина, спорна тачка десет која је тек у Белој кући уочена „у 500 пута читаном“ папиру, последице ранијих међудржавних уговорних обавеза, столице, оловке, кључеви добијени из руке америчког председника Доналда Трампа на важном сусрету за његову председничку предизборну кампању који, како је потом саопштио Трампов посредник за КиМ Ричард Гренел, није пренео ни један амерички медиј.

Да ли су за овај београдски политички блам највећи кривци раније српске власти које су прихватиле измештање преговора о КиМ из СБ УН у ЕУ и поставиле погрешно питање пред Међународним судом правде, како тврди актуелни председник Србије Александар Вучић, који код куће „држи“ полуконституисани парламент и владу која више никог не представља?

Он је мимо уставних овлашћења прошлог петка у Вашингтону „разменио писмена“ са САД на тему унапређења економске сарадње Београда и Приштине која се у овом америчком папиру први пут доводи у везу са статусом Јерусалима, односом према Хезболаху и ЛГБТ особама.

Потписивање споразума у Вашингтону, 4. 9. 2020. (Фото: Леа Милис/Ројтерс)

Осим што се овим документом крши Резолуција 478 СБ УН, а не помиње на КиМ важећа Резолуција 1244, дипломатија и правници не могу да се сложе да ли је и за кога овај „папир“ (не)обавезујући, што засигурно неће бити случај са документом на коме је Вучић одмах после Вашингтона порадио у Бриселу где је, такође без законских овлашћења, наставио политички дијалог са косовским премијером Авдулахом Хотијем.

Специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак потврдио је да је у понедељак отворена прича о правно обавезујућем споразуму између Србије и Косова, на шта се званични Београд обавезао на почетку придруживања ЕУ.

Србија је и пре Вучића имала председнике који су мимо Уставном прописаног парламентарног уређења практиковали председнички систем владања. Тачно је да је један од њих због неовлашћених преговора о размештању Еулекса на КиМ 2008. размонтирао кохабитациону владу ДС и ДСС, а потом у коалицији са СПС пристао да се о КиМ преговара у ЕУ.

Али, чињеница је и да су посланици СНС, који су у Скупштину Србије први пут ушли у изборном „дресу“ радикала, без обзира на све изречене критике, редовно гласали за извештаје тадашњег преговарача са Приштином. Иако су тиме формално у парламенту, највалиднијој инстанци, стали иза Тадићеве косовске политике, напредњаци су 2012. дошли на власт предизборним обећањима о поништавању свих „Боркових споразума“, на основу њих донетих владиних уредби и враћању преговарачког процеса у СБ УН.

Александар Вучић на седници ГО СНС-а (Фото: НСПМ)

Како су после стигли до постављања граница између северног дела КиМ и централне Србије, Бриселских споразума, подизања преговора у Бриселу на председнички ниво, заговарања разграничења, предаје спољне политике у туђе руке..? Има ли СНС макар страначку косовску политику или „везује коња тамо где газда каже“?

Вучић упорно тврди да га „ограничава“ и мишљење Међународног суда правде о Декларацији о независности Косова, иако оно није правно обавезујуће. До њега држе само Приштина из интересно разумљивих и АВ из политички неразумљивих разлога.

Оно што је обавезујуће јесте преговарачки оквир ЕУ за улазак Србије у Унију, који подразумева и потпис на правно обавезујућем документу о свеобухватној нормализацији односа са Косовом, што је Београд прихватио. Ко треба да о томе обавестити и јавност у Србији?

Иако се извинила због, неки кажу вулгарног коментара о потписима у Вашингтону, портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације Марија Захарова је заправо погодила суштину.

Јелена Тасић (Фото: Данас)

Речено бруталним језиком руске дипломатије, неовлашћени српски преговарач је у Белој кући, да прости његово и сва друга лица, „скинуо гаће“, наводно, зарад „будућности“. Чије?

Да ли се тиме искупио што је пред прошле председничке изборе у САД типовао на Хилари Клинтон и Фонду њене фамилије дао два милиона долара државних пара како би се, наводно, званично руковао са Трамповим претходником, а сад се открива да пред вратима чека и код руског председника?

Колико су изборни догађаји у Црној Гори утицали на брзину потписивања у Вашингтону, већ одлаганог због оптужнице коју је против Вучићевог косовског „колеге“ Хашима Тачија подигло Специјално тужилаштво у Хагу?

Због чега се ћути да је СБ УН, док је Резолуција 1244 на снази, једина меродавна инстанца за КиМ, са све ризиком од кинеског и руског вета и да је више од половине бирачког тела Србије бојкотом последњих парламентарних избора показало да је против Вучићеве политике?

Да ли је у случају КиМ расположење можда другачије, или је време за лекције кнеза Милоша Обреновића о ћутању народа у Србији?

Ауторка је новинар Данаса

(Данас, 9. 9. 2020)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , ,

6 replies

  1. Ево и новинарке „Данас“-а да се и она придружи искоришћавању ситуације док су „скинуте гаће“. Само да се не превари и не приђе са погрешне стране.

    Овим текстом вашингтонска спрдачина добија једну парадоксалну завршницу у критици српске недржавничке политике од стране оних које финансира нека туђа држава.

    Самим тим што је А.Вучић мета критике прозападних папагаја, намеће се помисао да можда има и нечег позитивног у оном чину паћеничког истјазавања уприличеном у овалној соби Беле Куће,

    Како год било, далеко вам свима лепа кућа….

    4
    6
  2. @ Don Quixote: Ваш коментар је ванредно добра илустрација двеју ствари:
    1. Нојевског држања – јер, завукавши главу у песак, ној не (жели да ) види шта се у реалности догађа, али – оне се догађају и имају неизбежне последице – и по њега, које ној (безуспешно) покушава да игнорише, и
    2. Неког, који због тога што мрзи неког тамо Николу, мрзи и сваког другог “Николу“ – у овом случају ову новинарку која савршено добрим аналитичким текстом, у “DANAS“ -у (намерно пишем латиницом, јер тај лист је југоносталгичарски, а не српски, мада не тако ретко доноси добре чланке, као што је и овај). То није својствено само Вама …ево примера и познатог, и иначе сасвим разумног новинског аналитичара Цвијетина Мијатовића, који поводом Вучићевог потписа сматра да тај никога не обавезује, јер то је само потпис неког тамо грађанина Вучића ( http://www.nspm.rs/politicki-zivot/potpis-gradjanina-vucica-na-vasingtonskom-dokumentu-obavezuje-jedino-gradjanina-vucica-predsednik-srbije-za-to-nema-ovlascenja.html). Овде није лоше цитирати г-на Чворовића : „ Када је у питању дилема око важења Вашингтонског споразума, према Бечкој конвенцији о уговорном праву важи древно правило pacta sunt servanda, односно сваки уговор обавезује, чак и када је закључени међународни уговор супротан императивним прописима унутрашњег права једне уговорне стране.“ :https://stanjestvari.com/2020/09/11/zoran-cvorovic-tezina-pismena/
    Да се вратимо на Миливојевића (и све друге, укључујући и Вас) који у овом случају игноришу стварност: “Грађанин Вучић“? Не, господин Цвијетин Миливојевић противуречи себи: пре пар недеља је надугачко и нашироко, потпуно разложно, образложио да после истека мандата претходног сазива Народне Скупштине, и нелегалног расписисвања избора, као и истека мандата Владе, земља нема ни легалну Скупштину, ни Владу, и да је једини легални орган власти Председник Републике А.Вучић. То је, наравно, велика свињарија српских властодржаца – али: шта је – ту је, ваши су они …
    Онда се тај ваш , српски Председник, а не “грађанин“ Вучић запутио у Вашингтон као Председник Републике, напричао, наседео у оним столи(чи)цама и потписао објављене обавезе – и то не као “грађанин“, него као легални Председник Републике. У односу на међународну јавност, то обавезује Републику Србију! То, што је он тиме прекршио Устав, или не (а сам Бог зна да му то није сефте) – е, то је унутрашњи проблем Србије, који би она сама требало да реши ако уме, може и хоће, али међународне обавезе су јасне и обавезујуће. Он је то, као легални Председник Републике потписао у Ваше име, @ Don Quixote – свиђало се то Вама, или не!

    2
    3
  3. Грешка – не ради се о Мијатовићу, него о Цвијетину Миливојевићу., опростите….

    2
    3
  4. @o tempora, o mores!

    Вама се може позавидети на машти али не и на рационалном тумачењу, у овом случају једног коментара који својом горчином покушава да буде духовит без претензије да ишта објашњава.

    Написано, је само реакција на лицемерје новинара/редакције Данас-а која својим текстом открива рупу на саксији — а признаћете, реферисати се на Данас као извор „патриотске“ мисли подразумева сличан чин „скидања гаћа“ пред онима што ову пропагандистичку работу финансирају.

    4
    5
  5. @Don Quixote: Да будем јасан: дневник “Danas” је југоносталгичарско/неокомунистичко/ прохрватски лист, према томе, савршено јасно и антисрпски.
    Међутим, он је и журналистички далеко занатски квалитетнији чак и од “ПолиЦике“, која је, како и сама тврди, најстарији дневник на Балкану, а сви је сматрају и најквалитетнијим. На жалост, чињенице то никако не могу да потврде.Што се осталих садашњих “дворских гласника“ стила разних ало/српскихтелеграфа/курира и сличног ђубрета тиче, не вреди ни трошити речи…
    Ваш став, и став свих срп(Б)ских патри(Ј)ота је да чак ни сасвим логични и добро написани текстови “Danas“- a ни у ком случају не могу бити тачни/истинити…
    Намеће ми се ово поређење: Већ данима је грозно време, пљускови, олује, грмљавине, једном речи: кијамет. То сви добро виде и схватају…. Ви и слични Вама устанете ујутро (неко Вам је подметнуо тај лист) и у “Danas”- погледате кроз прозор и видите да је и даље тако, али у том листу видите: “ Грозно време, пљускови, олује, грмљавине, једном речи: кијамет!“ . Бесно изгужвате то ђубре, баците га на под и вратите се у кревет, покријете се јастуком и упорно и без краја понављате: “Напољу је дивно време, топло, ведро небо, по неки облача, ћарлија поветерац – једном речи, дивота“. Шта мислите куда води такав став? Ако чак и Ваш противник/непријатељ објављује нешто што иде у прилог Вашем гледишту, зашто и то не употребите у своју корист, истичући да чак и ваш непријатељ увиђа истину? Не би вам “круна пала с главе“…

    4
    2
  6. @O tempora, o mores!

    Још једном, пошто настављате са истим — приметите да учитавате у мој кратки коментар неке своје конструкције и маштарије. Изгледа ми да СС (и коментаре) пратите од недавно.

    Поента мог коментара је уперена против лицемерја Данас-а чији су посленици одавно „скинули гаће“ без икаковог стида.

    А Вама, ако је потребан Данас да објасни о недржавничким потезима српске власти, онда нека Вам је наздравље.

    2
    1

Оставите коментар