Дојче веле: Форма признања Косова мора бити прихватљива за Србију

Улази се у кључну фазу која би могла да буде “бити или не бити” за коначан споразум о нормализацији односа две стране, оцењује немачки медиј

Мирослав Лајчак, Александар Вучић, Авдулах Хоти и Жозеп Борел у Бриселу (Фото: Инстаграм)

Србија и Косово су у Бриселу, вративши дијалог “кући” са “излета” у Вашингтон, потврдили своју посвећеност евроинтеграцијама и дијалогу под окриљем Европске уније (ЕУ), пише данас Дојче веле (DW).

Трећа рунда обновљеног дијалога Београда и Приштине, одржана јуче у Бриселу, била је специфична због неколико ствари, оцењује DW.

Прво, трајала је краће од уобичајених маратонских састанака, а друга специфичност јесте да су закључци све три стране, у односу на ранију какофонију, овога пута били једногласни и позитивни.

“Наши преговори као и обично су интензивни и нису увек лаки, али превагнула је воља обеју страна да унапреде своје расправе, упркос болним и сложеним питањима о којима се разговара”, рекао је домаћин, специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак.

Премијер Косова Авдулах Хоти “са задовољством потврђује да је било напретка”, док председник Србије Александар Вучић каже да “није незадовољан састанком” и у први план истиче важност решавања економских питања, али и договор о усвајању косовског закона о повратку расељених.

Такав дух једногласја, барем на речима, са мало конкретних детаља о примени договореног, надоградила је заједничка изјава Вучића и Хотија у којој обе стране наглашавају “највиши приоритет ЕУ-интеграција”, наводи DW.

Специфичност ове рунде дијалога Београда и Приштине у Бриселу огледа се и у томе што се на састанку, али и на његовим маргинама, више причало о споразумима из Вашингтона, него о ономе што је конкретно на столу у ЕУ.

Оно што је остало исто и на овој рунди дијалога Београда и Приштине јесте инсистирање косовских представника на термину “међусобно признање”, што је, према већ виђеном сценарију, изазвало узбуну представника Београда.

Међусобно признање, колико год велико и пресудно звучало, нашло се први пут тек успут поменуто, а касније је и избачено, у нацрту америчког документа који су усаглашавале три стране у Вашингтону.

Европљани, са своје стране, ни у једном документу не помињу међусобно признање.

Извесно је, додаје DW, да за Приштину нема нормализације без неке форме признања од стране Београда, али и да та форма и њена цена морају бити прихватљиве за српску страну.

Паралелним решавањем великих и компликованих тема као што су економија, финансијска потраживања, имовина и статус невећинских заједница, улази се у кључну фазу која би могла да буде “бити или не бити” за коначан споразум о нормализацији односа две стране.

“У питању су врло осетљиве и битне теме за будуће односе Србије и Косова и за свакодневни живот грађана”, наглашава и шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел.

Разговори управо о тим темама настављају се већ следеће недеље у Бриселу, где ће се, како инсистирају у ЕУ, Србија и Косово састајати све док се не нађу обострано прихватљива решења за сва отворена питања – једном и заувек.

Опрема: Стање ствари

(Бета/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 8. 9. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: ,

Оставите коментар