Војин Ракић: Вучић прекршио резолуцију УН о Израелу, сад могу да питају – зашто 1244

Самим тим што сада Србија не поштује резолуцију УН о Израелу, њена преговарачка позиција слаби, оценио шеф УНЕСКО катедре за биоетику за Европу

Војин Ракић (Фото: Н1)

Потписивањем споразума у Вашингтону, спољна политика Србије, ако је и било до сада, у потпуности се распала, јер је у том споразуму потписано све што се коси с нашим ставовима, каже професор Војин Ракић, шеф УНЕСКО катедре за биоетику за Европу (Хаифа). Такво понашање ће, како наглашава, имати озбиљне последице по Србију. Пристанак на измештање амбасаде у Јерусалим, чиме је Србија прекршила резолуцију 478 Савета безбедности УН, даје Албанцима за право да питају – зашто се онда упорно држите Резолуције 1244, додаје Ракић.

Србија је у Вашингтону потписала, како каже председник Вучић, билатерални споразум са САД-ом, којом се између осталог, обавезује на измештање амбасаде Србије из Тел Авива у Јерусалим, да ће диверсификовати изворе снабдевања енергијом и да ће забранити употребу 5Г опреме која долази од непоузданих добављача.

„Подршка катедре УНЕСКО се састоји у томе што овим споразумом јача амерички утицај. Утицај САД-а је важан што због економских разлога тако и због политичких. Србија се окреће од ауторитарних система у Кини и делимично у Русији, и окреће се ка демократским системима на Западу“, каже Ракић у Новом дану.

Александар Вучић у Белој кући (Фото: Танјуг/AP Photo/Evan Vuči)

Додаје да постоји могућност да се тиме окреће и од ЕУ и да је то „један од минуса овог споразума“.

„Јер се Србија договорила са ЕУ око неких ствари. Наиме, пребацивање амбасаде у Јерусалим је до сада урадила само Америка и Гватемала. Америка то себи може да дозволи, али ће Србија имати последице… Србија се наиме, позива на резолуцију УН 1244, чиме се гарантује, како наводе власти, територијални интегритет Србије. Самим тим што сада Србија не поштује резолуцију УН о Израелу, њена преговарачка позиција слаби када је Косово у питању, јер ће аргумент Албанаца бити – ако не поштујете ову резолуцију, зашто инсистирате на 1244“, нагласио је Ракић.

Те ако говоримо о Косову, каже Ракић, вашингтонски споразум је велики пораз Александра Вучића у правцу признања Косова као независне државе.

Став ЕУ о Израелу је јасан, она се позива на ту резолуцију УН, према којој се чланице обавезују да неће премештати своје амбасаде у Јерусалим.

„Ви сте видели када је Трамп читао споразум, да је Вучић био потпуно запрепашћен садржајем. Он је изгледа потписао нешто за шта није прецизно знао. И тај документ потписан је у функцији председничке кампање Трампа, у функцији интереса Америке и Израела“.

Мада, каже Ракић, с обзиром на то да Вучић није овлашћен да потписује тако нешто, већ је за то надлежна Влада Србије, питање је колико је обавезујући тај споразум.

„И у случају Бајденове победе. Али, уколико јесте обавезујући, а по свој прилици јесте, онда то за Србију има импликације. Америчке инвестиције у Србији, ЕУ ће ојачати свој утицај када је у питању владавина права, демократија, слобода медија… Србија ће морати да диверсификује прибављање енергије, што значи да више руска нафта и гас неће имати монопол. А Хуавеј ће морати да уклони своје камере које су постављене по улицама у Србији, неће им имати приступ“, оценио је Ракић.

Иако је споразум по свој прилици обавезујући, Ракић сматра да ће власт у Србији „опет покушати да игра на две столице“.

„Наравно да ће власт покушати да опет игра на две столице, али то не може да прође после овог споразума, јер чак и да није обавезујући у правном смислу, он отвара врата утицају Америке у Србији. Вучић је дошао на власт јер је пристао да испоручи Косово, сад је у ситуацији да мора то да обави. Уколико то уради њега ће САД и ЕУ пустити низ воду. А и ако не уради, опет ће га пустити низ воду. Вучићу је зато сваки месец битан, зато одуговлачи“, каже Ракић.

Шеф Унеско катедре каже и да „тачка 10“ у споразуму из Вашингтона се уопште није односила на међусобно признање.

„Та тачка је говорила о међусобном признању права мањина и њихових потраживања имовине…. наша делегација или није разумела добро енглески или је пак спиновано да испада да је тачка 10 тражила међусобно признање а да је Вучић успео да сачува Србију од губитка Косова“, сматра гост Н1.

Ракић каже и да на разговорима у Бриселу неће доћи до међусобног признања.

„Хоти је рекао да ће инсистирати на признању Косова и то је став албанске делегације од почетка, шта је став српске, је велика тајна, али можемо да закључимо да ће дневни ред у Бриселу бити оно што су саопштили званичници ЕУ – права мањина и потраживање имовине и шири један политички споразум, који албанска страна тумачи као међусобно признање“, рекао је Ракић.

Потписивање споразума у Белој кући (Фото: Бета/АП)

Тај шири споразум је, каже, известан у скоријој будућности, јер се на то, додаје, Вучић обавезао.

„Зато је и добио подршку ЕУ на изборима против Бориса Тадића. ‘Испуни обећање или ћеш бити пуштен низ воду’. Али ће он свакако бити пуштен низ воду, то му је једина извесност“, каже Ракић.

Коментаришући изјаве неких да се спољна политика Србије распала у Вашингтону, Ракић оцењује као врло вероватне.

„Мада је питање је да ли може да се распадне нешто што не постоји. Шта је била спољна политика ове власти, мени то није јасно. Постоји флоскула војне неутралности, али ми не живимо више у биполарном свету па да нећемо да бирамо. Колико ту српску спољну политику озбиљно узимају види се по твиту Марије Захарове који је подједнако поражавајући колико и столица на којој је седео Вучић“, оцењује Ракић.

Он каже да Захарова то није „на своју руку урадила“.

„Русија је озбиљна земља, није она то могла да учини без одобрења или на захтев Лаврова, па чак можда и Путина… касније објашњење да је мислила на Трампа, и није баш неки изговор… Не могу да видим на који начин је могла да циља на Трампа, јер говори о Вучићевом седењу на магарећој клупи, и да кад већ седи, да седи као Шерон Стоун, а не као ђак. Не видим какво је то подсмевање Трампа“, упитао је Ракић.

А Вучићев одговор је, додаје, најгори могући.

Ракић је одговорио на најгори могући начин, што Захарову провлачи сада кроз таблоиде. „Видимо на насловној страни Политике слику како у некој краткој сукњи и наслов ‘Ниске страсти Марије Захарове’. Питам се ти који то лансирају, како до те мере немају увид у ствари, али разумем, то нису њихови капацитети, али је фрапантно да они исмевају велику силу као Русију на тај начин“, каже Ракић.

Насловна страна Политике за понедељак 7. септембар 2020.

Ако је уопште постојала, спољна политика Србије се потпуно распала, понавља.

„После овог кикса са Захаровом, у таблоидном контексту, то је пуцање самом себи, у најмању руку, у ногу“, казао је Ракић.

Миона Живић

Опрема: Стање ствари

(Н1, 7. 9. 2020)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар