Мирослав Здравковић: Забрана гласања старијим од 49 година као мера за демократизацију Србије

Старијима од 70 година би свакако требало забранити да гласају, макар из здравствених разлога

Фото: Милош Мишков/Данас

Наредних дана пуним 49 година, што значи да ћу 31 годину бити пунолетно лице. Са овом старошћу па до 64 година сврставам се у „стару радну снагу“, узраста од 49 до 64 година. Стара радна снага почиње нагло да обољева, да физички и психички слаби, те се њен удео у укупној запослености смањује, што због потврђене немоћи, то и због стицања услова за бекство у пензију због ранијег почетка рада.

Често помислим да напишем да је неопходно забранити старијима од 65 година право гласа, и у тој мисли застанем јер имам много пријатеља и колега који су 1953. годиште и сада имају више од 67 година. Знам их и 1956. и 1957. годиште који су увек били пристојни, отмени, демократског духа и ставова. Зашто бих их овим ставом повређивао?

Старијима од 70 година би свакако требало забранити да гласају, макар из здравствених разлога. Затварање због короне је смањило смртност у Србији, а тако и продужило просечан век живљења у Србији, али су стари били баш несташни и појурили су да гласају на изборима крајем јуна што је подигло стопу смртности за 8% у том месецу па за 20% у јулу. Скијаши су се до гласачких места задихали, па је последица наглог раста физичке активности била журба код Светог Петра без преке потребе. Која је вероватноћа да ће неко старији од 70 година доживети и следеће редовне изборе, а и за чију будућност онда гласају? За децу и унуке који су из мајчице Србије побегли, или су у њој, по личној процени грешком остали, и побегли би да могу?

Али, да вратим на себе и старије од 49 година. У јуну ове године по први пут нисам изашао да гласам, јер је медијски простор у Србији готово потпуно монополизован, и не постоје услови за фер изборе, где би се појавиле неке нове опције које будућност наше деце виде другачије од владајуће странке. До сада сам увек на изборима гласао за опозицију, где је она два пута (крајем 2000. и 2012. победила). Гласао сам и за Коштуницу 24.9.2000, као победника на изборима. Први пут сам имао могућност да гласам у време Милошевићевог демократског централизма, када је понудио више комунистичких кандидата од броја места у скупштини Србије. Кад сам већ добио могућност, заокружио сам све кандидате албанске националности. На неким од претходних председничких избора био сам и једини на мом гласачком месту који је гласао за Моамера Зукорлића да буде председник Србије.

Као дупла Вага у хороскопу сматрам да је за хармонију у друштву неопходна равнотежа моћи, власти и опозиције, законодавне, судске и извршне власти. Контрола власти од бивше или будуће власти. Као пример бих узео суседну Хрватску где је већ пуно водећих политичара судски процесирано и осуђено због корупцијских дела која су учинили док су били на власти. Имамо ли тога у Србији?

Стога бих као гласач да се пензионишем. Већина моје старости креће да размишља само како да доживи пензију и како да је дочека са послом, а не на бироу рада. То је још увек боље од наших пензионера које страше 30 година претњом да ће остати без пензија уколико се власт промени. И тако пензионери (и сељаци, нажалост њихових предака) већ 30 година потврђују странке на власти.

Прилажем старосну структуру гласача у Србији и у другим европским земљама, као и запослених, на крају 2019.

Уколико би се укинуло право гласа старијима до 49 година преполовио би се број гласача, са око 5,6 милиона на око 2,7 милиона. Да гласају могли би они који су у младој и зрелој радној снази, а циљеви њиховог гласања (преко пуне запослености, већих плата и мањих пореза, итд) били би (политичарима) усмерени на оне малолетне који тек стасавају, и желе да по први пут гласају, а да то не буду Албанци са листе владајуће партије, какву сам ја могућност први пут да гласам имао.

Србија има готово идентичну старосну структуру као што је просечна у ЕУ, зато што је најсличнија Француској, а неповољнију од Србије има седам чланица ЕУ, са Италијом на другом месту, која има велики удео у укупним подацима. Код структуре запослених идемо у крајности јер имамо један од најмањих удела у запосленима млађих од 24 године и највећи удео старијих од 65 година у Европи! Први најтеже налазе посао (да не ширимо причу на партијске књижице и слична морална срозавања још увек честите младости), а други су старци по селима који раде док су живи како им земља коју обрађују (са прецима већ око 200 година) не би зарасла у коров и друго растиње.

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Извлачење података за све земље у Европи имало је за циљ да покаже како у већини постоје слични проблеми са старењем становништва. Али, у готово свим овим земљама старење становништва не доводи до истог циља као и у Србији, континуитета власти коју цементирају (или закивају ковчег наше будућности) престрашени старци да случајно не би остали без пензија.

Закључавање због короне је продужило просечан живот старијих у Србији, који би требало да остану трајно закључани. Због њиховог здравља и због будућности наше деце коју би требало да траже у Србији, а не далеко од ње.



Categories: Не само о економији

Tags: , , , ,

14 replies

  1. :)))))))))))))))))))) Al’ se nalupa covek! Mozda je dupla vaga, ali nije pod vaser vagu, sto bi rekli u mom selu! Inace, u svadji oko Vucica, na pivu posle basketa, ja bejah jedini protiv i ujedno najstariji (od par godina do vise od deset)! Elem, primetno je da se u Srbiji problemi sa demokratijom resavaju nedemokratijom, sto em je suludo em su Srbi proverili vise puta to resenje.Vucic nije demokrata, pa da to resimo ukidanjem demokratije !!!??? Autor bi oduzeo pravo glasa Kantu, koji ima jos desetak godina fore do „Kritike cistog uma“ ( izasla kada je imao 57 godina, mada sumnjam da bi je u Srbiji napisao, kakav crni um…:)))).On sa svojim glasom neka radi sta hoce, moze i da ga iznajmljuje (glasam za vasu stranku pod najpovoljnijim uslovima), moj neka ne dira!

    Ovu starosnu diskriminaciju prate jos i obrazovna (kako da isti glas da ima neki akademik (Teodorovic npr.:)))) i neki sa osnovnom skolom:))), imovinska (ko ne privredjuje, nema pravo glasa) i stomatolosko proteticka (krezubi protiv svezubih).Ovakva ogranicenja uvek vode ka ogranicenju po kompetentnosti znanja, sta ima neki filozof, pisac, slikar, sa vodjenjem drzave, pa sve vodi u tehnokratiju, da bi se na kraju postavilo isto pitanje koje se postavlja na pocetku ko odlucuje medju tim jednako kompetentnim strucnjacima.E, da ne bi na kraju dosli na pocetak, najbolje je da pocetak ostane na pocetku, tj. demokratija.

    P.S.
    Uvek me razveseli jedan cenjeni „nacionalista“ na jutjubu (odlicna emisija sa Zoranom Cvorovicem na Novom Stndardu, sve pohvale, steta sto onomad rece ono o „taktici“, pa sam podozriv :))) koji se zalaze za takvo ogranicavanje prava glasa, a u komentarima mu aplaudiraju oni kojima bi uzeo pravo glasa, a i njemu samom bi uzeli, jer kakve veze on, kao filozof, ima sa vodjenjem drzave :)))

    13
    4
  2. Ako neko zaista veruje da bilo koju vlast drže ,,izlapelii penzioneri“ i ,,nepismeni seljaci“ onda ne treba ni da ima pravo glasa niti da se bavi politikom.

    21
    3
  3. Пре него се укине право гласа старијима од 70 година, требало би укинути
    “ПРАВО ГЛАСА“ МРТВИМА, које нема као “гласача“ у горе понуђеној табели,
    а на последњим изборима у Србији било их је охо-хо-хоооо! /више стотина
    хиљада, до милион, а и преко милион?!/.
    Што се тиче мотивације гласача – у заблуди су и стари и млади.
    Стари, наводно, гласају из страха због непримања пензија, а млади због
    лажне/наивне наде у “бољу“ будућност – “боље сутра – мало сутра“, и обе
    категорјие гласача бивају – ПРЕВАРЕНЕ.
    Изабрани кандидати имају законску могућност да обећавају куле и градове у
    предизборнин кампањама, а немају законску обавезу да се повуку /дају оставке/,
    “по сили закона“, због неиспуњавања датих обећања, тј. промашених партијских
    програма или због свесног и намерног одступања од истих, зарад личних или
    клановских интереса, а на штету националних и државних интереса.
    Када таква законска одредба буде уведена и мртви буду исзбрисани са
    гласачких спискова, неће бити потребе да се старији од 70 година лишавају
    права гласа.
    Постоји и друга могућност, чије спровођење је у току, да се старији од
    65, по сили закона, обавезно вакцинишу “напредним“ вакцинама, и тако
    убрза њихово “природно“ уклањање са бирачких спискова.
    Утеха им може бити, што њихова имена неће бити избрисана са
    “бирачких спискова“, па им се можда и посрећи да још који пут, посмртно,
    изађу на биралишта и дају свој глас за – “бољу будућност“, за – “боље
    сутра – мало сутра“ – “ЗА НАШУ ДЕЦУ“, а стварно бољу будућност
    – “ЗА НАШЕ МИГРАНТЕ“!

    20
  4. Мислим да аутор греши у тумачењу смисла демократије: демократија је начин да се изађе у сусрет јавном мнењу, да се нација увери да власт ради према њеним захтевима. То је део „Друштвеног договора“ о којем претпостављам да аутор зна више од мене. Међутим – јавно мнење не чине само млади, већ управо добрим делом ови старији – својим знањем, искуством и ауторитетом баш код младих нараштаја (а свакако и међусобном љубављу). Па зар није Мила срушио митрополит од 82 године?

    Јавно мнење је једна опасна аждаја – можеш дуго да је мунташ и превеславаш, али кад јој дозлогрди – онда нема силе која ће је зауставити; а углавном се институције силе (војска, полиција, дб) и не гурају да пуцају у свој народ, кажу – није им посао. Вше пута премунтана – јавност постаје лака жртва спољних непријатеља (да се не заборави).

    10
    2
  5. @ Komentar ceka pregled

    У свему што М. Здравковић пише има мало економије, али засигурно и довољно сарказма – макар према њему самом! 🙂 Мислите о томе!!!

    5
    5
  6. Retko **** besmislen članak.

    6
    6
  7. Никакве процедуре и ограничења од демократије не могу направити меритократију. Очекивати да мноштво, без меритократског критеријума, одабере квалитет по неком критеријуму је логичка бесмислица.

    5
    4
  8. Demokratija je iluzorna isto kao i komunizam. To postoji samo u teoriji. Ovo sto se danas prektikuje je visestranacki sistem koji ne funkcionise jer se njime manipulise. Predstavnici naroda „izabrani“ na biralistima ne glasaju po savesti i znanju vec po direktivi. A ko daje direktive je razlicito od slucaja do slucaja. Kod nas su strane ambasade… Pedlazem, kontra autou, da se nikom ne oduzima pravo glasa vec bi uveo obavezno glasanje.

    5
    3
  9. – гласање за политичке странке са демократијом
    (https://klubglasnik.com/f5bcaaf6-dac1-4385-b6e0-21804acc23aa/О-УКИДАЊУ-ПОЛИТИЧКИХ-ПАРТИЈА.aspx)

    – јеткост овог текста са ставом аутора;
    Цео текст је у „инверзији“, заједљив тон наглашава критику друштвених обољења на која се указује.

    У том смислу (ко је како разумео или није) позитивно бројање и за @ Стање ствари и за @ Komentar ceka pregled.

    6
    2
  10. Па није, нажалост, у питању страх за пензију, који одлучује о избору. Проблем је много озбиљнији.. Идеолошки. Послом сам упућен на те из педесет и неке, на те, који на помен Броза и Слобе забалаве, на те, који су све што су током живота стекли, куће, викендице, звања и функције, као и високе пензије, стекли на црвеној књижици и „друкању“ ближњих.. А Вучић је вешто неговао имиџ „новог Тита“, циљајући управо ту групу, која по инерцији очекује, „да власт (опет) нешто да“.. Али је и овог пута било „мало морген“. Мислим да ту постоји и психолошки угао на подсвесном нивоу где они бирајући континуитег, остају „заувек млади“. (страх од смрти карактеристичан за неверујуће)

    7
    4
  11. @Stanje stvari

    Nisam razmislio malo, vec mnogo, da li se radi o sarkazmu, pre nego sto sam se odlucio za komentar. Ali, demokratija ovde nikako da se uspostavi, a vec se kritikuje i to ne srpska, vec na osnovu srpske, demokratija uopste, francuska, engleska…, i ta kritika dolazi iz usta intelektualaca, posebno „nacionalnih“ koji su se pokazali nesposobnim u politici i sada im je demokratija kriva.Zato sam se odlucio da cak i ako jeste sarkazam, nije uspeo (i ono sa horoskopskim znakom je jos vise odmoglo :)))), jer je to sivi sarkazam na sivoj pozadini bujajuce kritike demokratije

    Za slobodu su svi kompetentni.Ljudi imaju pravo glasa zato sto su slobodni i to je to.Da li ce vlast koristiti strucnjake ili studente iz „Sava centra“ to je njena stvar, pravo glasaca je da je smeni.Demokratija je jedini sistem koji omogucava da se pogledamo u lice i kazemo:“Mi smo krivi“.E, sada, kod nas se demokratija ne koristi kao izrazavanje vlastite slobodne volje, vec njeno predavanje vlasti na volju, dakle nastavak socijalistickog samoupravljanja.Da se to ne bi desavalo neophodna je podela vlasti i sloboda medija.

    Dakle, u demokratiji je jedina kompetentnost sloboda.To sto se to zaboravlja, sto se poziva na „meritokratska“ ogranicenja (sloboda je ogranicena samo slobodom drugog, a ne nekim njoj jednakim kvalitetom, jer takav ni ne postoji) je posledica ne slabosti demokratije, vec pomucenosti ideje slobode, pre svega usled „spoljasnjosti“ veze apstraktne pravne jednakosti i materijalnih mogucnosti, odnosno sllobode i dobrog zivota.Otuda ove ideje o glasanju za buducnost nase dece, pa nasih unuka, stalno izmicanje u buducnost, kao posledica nepodudaranja slobode i „dobrog zivota“, gde „dobar zivot“ u buducnosti postaje zamena za slobodu u sadasnjosti, ili titonostalgija, kao izmicanje u proslost, kada se „bolje zivelo“, gde opet „dobar zivot“ biva suprotstavljen slobodi.U oba slucaja se sadasnjost, eminentno svojstvo politickog i demokratije, prepusta vlasti, a sa njom i vlastita sloboda.

    Jos jedna stvar, o „iluzornosti“ demokratije i komunizma.Do pre par dana, a i dalje je, delovalo je iluzorno da ce Milo ikada otici sa vlasti.Kada se radi o demokratiji i komunizmu, onda je njihova iluzornost posledica mnogo dublji struktura stvaranja iluzije.Jedan od momenata je ideologizacija nauke-i-tehnologije u njenoj sraslosti sa drzavom svedenom na pravnog garanta slobode kretanja kapitala, a cija sprega od svega sto nije tek varijacija postojeceg pravi iluziju, istovremeno stvarajuci iluziju da je postojece i njegova varijacija jedino moguce.Kao jedan od odgovora na to javlja se ideja „povratka-i-obnove“ na stanja pre zadobijenih demokratskih sloboda.“Iluzornost“ je posledica svodjenja svega sto nije „nauka-i-tehnologija“, pre svega filozofije kao izvora „zamislivog“, na „kulturu“, a ove na ispraznu tradiciju koja postoji da bi postojala, zatvorena u uske krugove „struke“.Uciniti nezamislivo zamislivim je prvi korak ka cinjenju nezamislivog, ali cini se da smo sada otisli korak unazad, pa moramo prvo da zamislivo ucinimo zamislivim i to u sistemu koji je ceo protiv svake „zamislivosti“ koja nije na bazi postojeceg ili naucne fantastike.

  12. @морава
    “Мислим да ту постоји и психолошки угао на подсвесном нивоу где они
    бирајући континуитег, остају „заувек млади“. (страх од смрти карактеристичан
    за неверујуће).“

    А Ви сте верујући – “бесмртни“ и тај страх немате?
    Придоно је и нормално имати страх од смрти.

    Што се тиче Слободана Милошевића, сва имовина државе Србије је била
    власништво државе Србије, укњижена на државу Србију, а сада је већина
    те имовине у рукама, власништву странаца.
    Дакле, држава се распродаје, и савим је природан страх од неизвесности
    коју доноси продаја државне имовине – “НА ДОБОШ“!
    У време Тита и Слободана Милошевића, наводно, све је стечено на “друковање“,
    партијску припадност /“црвену књижицу“/, улизиштво, додоворавање већини…
    А зар је данас нешто другачије?
    У њихово време штошта је и стечено, па и пензије, али у садашње време
    иде се ка радикалном смањењу пензија и њиховом укидању, и зар то
    није разлог са страх/бојазан, утолико пре што се од пензија издржавају
    и млађи који су без посла, могућности да се запосле.

    6
    2
  13. Хаха а познато је и доказано да је свака следећа генерација и глупља и болеснија од претходних…😂

  14. ******** ******* ****** ********. Uvek je glasao za one koji su Srbiju devastirali po nalogu zapadnih sluzbi. I jos bi da eliminise starije glasace. Necuveno!
    Neki od najvecih umova u ljudskoj istoriji su dali svoj maksimum bas u poznom doba kada su nakupili iskustvo i dobro proucili materiju kojom se bave.

Оставите коментар