Андреј Бабицки: Свет пред побуном шиканиране хетеросексуалне већине

Дискриминација, којој је тотално подвргнута бела хетеросексуална већина на Западу, не може трајати вечно – просто зато што продукује глобални распад свега

Фундамент данашњег светског поретка видљиво се, додуше – не претерано брзо – мења.

Нису то још тектонске промене, али јача тенденција поступног притиска традиције на постмодерну која губи снагу и  способност да брани антисистем који је формирала.

Постмодерна има тоталне циљеве. Уништава све у чему су претходни системи – хришћанство, ислам и модерна – видели поредак и оно што осмишљава историјски  процес.

Моћна увертира за постмодерну била је „смрт Бога“ коју је прогласио Ниче.

Идејну основу за постмодерну дао је Карл Попер. У свом делу Отворено друштво и његови непријатељи, које је објавио 1945-те, он је из сваког друштвеног устројства избацио циљеве и смисао, тврдећи да прошлост и садашњост нису ни у каквој међусобној вези и да свако знање мора да се стално преиспитује.

На све што је човековом животу у прошлости давало смисао – вери, праведности, преображају душе, разуму – био је стављен крст. Све је то проглашено за тоталитарне фикс идеје које ограничавају човекову слободу.

У најкраћем, постмодерна је укинула сва ограничења и потпуно ослободила човеково телесно начело.

Ово што се сада догађа на Западу, филозофи су као оформљене тенденције описали још 70-80-их година 20. века.

Још је Фуко, анализирајући  европско друштво свог времена, предвидео прелазак од култа душе ка култу секса.

Неолиберална доктрина, која је већ попримила карактер тоталитарне идеологије, готово да свој главни задатак види у борби за права сексуалних мањина.  То је директни доказ крвног сродства неолиберализма и постмодерне.

Фото: ЕПА/ANTONIO BAT

Историја за њих није потрага за смислом већ грандиозно поље битке различитих сексуалних група нетрадиционалне оријентације за могућност бављења сексом онако како оне сматрају правилним. И за право да то своје `искуство које нема цену` преносе људима око себе.

Недавни скандал око манифеста Џоан Роулинг и масовна подршка коју је добила од колега – демонстрира да је бунт сазрео.

Постмодернистички модел престаје да игра улогу социјалног регулатора. Он, додуше, није тако ни функционисао већ је беспоштедно сламао све пред собом.

Стандардни начин живота западног човека, који у већини тежи традицији, све упорније тражи легализацију и признање.

Дискриминација, којој је тотално подвргнута бела хетеросексуална већина на Западу, не може трајати вечно – просто зато што продукује глобални распад свега: породица, друштава, целих држава.

У некој фази вртоглавог падања у провалију – доћи ће до покушаја да се процес прикочи. Тврдо сам уверен да у многим главама већ свиће и да је  организовани масовни отпор на дохват руке.

Русија има озбиљне социокултурне резерве да пружи неопходну помоћ оним деловима западних елита које буду хтеле да  се ослободе саблазна постмодерне и неолиберализма.

Русија је пример повратка традицији.

Опрема: Стање ствари

(Факти, 6. 8. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар