Мондо: Како се Србин Миладин одрекао имена и постао херој Хрватске

Ја сам Хрват, пресрећан сам што сам добио мајицу с хрватским грбом и што сам могао Хрватској нешто мало донети, говорио је Пршо

Миладин Дадо Пршо (Фото: Лоренс Грифитс/Гети)

Дадо Пршо прошао је трновит пут у каријери. Био је алкохоличар, радио као аутомеханичар у избеглиштву, а онда му се живот преокренуо

Дадо Пршо, хрватски фудбалер, могао би да напише књигу о томе како је у животу прошао много тога. Како је дотакао дно, а потом се винуо у звезде. Портал Goal.com присетио се једне од најбољих прича хрватског фудбала.

Миладин Дадо Пршо рођен је 1974. године у Задру, малом месту Обровац, у српској породици са оцем Радетом и мајком Надом. Док је рат буктао на Балкану отишао је на север Француске у Руен, а родитељи из Обровца избегли су у Бачку Тополу.

У Француској није играо фудбал, морао је да се сналази за живот па је радио као аутомеханичар. Имао је сто килограма, готово свако вече конзумирао је алкохол и био је страствен пушач.

„Пушио је више од две пакле цигарета дневно. Свако вече пио би пиво и шнапс у једној од биртија у близини свог малог стана. Као и други радници, своје проблеме трудио се да одува у диму цигарета“, пише Goal.com, преноси Index.hr, присећајући се времена када је Пршо као 19-годишњак живео у Руену као избеглица.

„У Хајдуку није могао да игра, нису га желели. Чинило се како је његова последња шанса за фудбалском каријером пропала када је почео рат. Отишао је у Француску. Није знао нити једну реч и дружио се готово искључиво с чашама у које је пречесто и предубоко гледао. Приликом једног опијања, живот му се коначно променио. Кроз дно чаше видео је, како сам каже, љубав свог живота. Млада Францускиња Карол била му је спас и уз њу се препородио. Смршао је 20 килограма, смањио број цигарета и викенде је поновно проводио на фудбалском терену“, настављена је прича о фудбалеру којег су многи запамтили по коси увек везаној у реп.

Фото: Бен Редфорд/Гети

Нови старт био је у четвртолигашу Стад Рафалоа. Имао је среће. Играо је сјајно једну утакмицу на којој се налазио скаут из Монака. Он је одлучио тада да 23-годишњег Пршу одведе у славни клуб. Монако је већ имао играче попут Анрија, па за Пршу није било места. Отишао је на позајмицу у Ажаксио и тамо је напокон престао да пије.

Оно што се мало зна да се Пршо баш у то време одрекао свог српског порекла и имена Миладин.

Женидбом са Керол добио је француски пасош, а то је био коначни разлог за промену. И пре него што је то учинио, био је препознатљивији по надимку.

О томе никада није говорио у Хрватској, али је једном демантовао словеначке медије да је Србин.

„Ја сам Хрват, пресрећан сам што сам добио мајицу с хрватским грбом и што сам могао Хрватској нешто мало донети. Ја сам Хрват, све остало су глупости“,  причао је пре 20 година Пршо.

„На позајмици је био сјајан и одлучили су да га врате у Монако. Конкуренција је била страшна – Давид Трезеге и Марко Симоне. Али још једном је тешка судбина задесила бившег младог алкохоличара. Приликом рутинског прегледа откривена му је дислокација кости у десној нози која му је стварала проблеме. Морао је да иде на операцију на којој су му поломили кости како би их поново наместили. Пршо је рекао како је тада морао поновно да научи да хода“.

Али, срећа га је погледала после тога.

„Урадио је све што је могао да се на терен врати што је пре могуће. Трезеге је отишао из Монака и отворила му се шанса, а он ју је зграбио. Одвео је Монако у Лигу шампиона, а Дидије Дешан је рекао како никад није видео таквог борца“.

Посебно се памти утакмица против Депортива када је постигао чак четири гола. Пршо је тако изједначио рекорд Лиге шампиона. Четири гола пре њега на једној утакмици постигли су само Симеоне Инзаги и Марко ван Бастен. Тај рекорд срушен је тек 2012. године, када је Лео Меси дао пет голова против Бајер Леверкузена.

Остало је историја. Пршо је постао један од највећих нападача у историји хрватске репрезентације и три пута био проглашен за најбољег фудбалера у својој држави. У 32 наступа постигао је девет голова, а освајао је титуле у Монаку и Глазгов Ренџерсима.

Опрема: Стање ствари

(Мондо, 23. 7. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Лука Дончић, Словенац

  2. Занимљиви су Срби као народ. Хрватима и муслиманима нон стоп броје како су некд били Срби, а Србе са оне стране Дрине који се осјећају Србима зову Босанцима, 6, Личком и комуњарама док су Срби у Црној Гори до литија били сви Милогорци.
    Никад ми научити нећемо.

Оставите коментар