Војислав Станојчић: Дете Данило и премијеркин син

„Дете“ Данило је младић од 22 године, док је премијеркин „син“ заправо беба њене партнерке, и није никакав род госпођици Брнабић, а ни она њему

Ана Брнабић (Фото: Танјуг)

После парламентарних избора 2016. године, на политичкој сцени Србије појавила се потпуно непозната и нестраначка личност, госпођица Ана Брнабић, којој је тадашњи председник Владе А. Вучић поверио министарство државне управе и локалне самоуправе.

А само дванаест месеци касније, пошто је Аца Србин изабран за председника Републике, она је она преузела његово место.

Прескочила је тако не само злосрећног Ивицу Дачића, већ и више министара у Влади знатно искуснијих од ње, па није неоснована помисао да је већ и сам њен улазак у Владу – а о огромном напредовању за само годину дана и да се не говори – свакако повезана са деловањем непознатих а веома утицајних сила о чијим се намерама може само нагађати.

Нестраначка личност, није то и остала већ се учланила у СНС, странку која јој највише одговара, па јој је AV постао „Шеф“, како је однедавно почела да га назива.

У овогодишњим грозничавим данима – најпре због ковида-19, а затим и парламентарних избора за нашу децу, председница Владе била је веома вредна и права копија свога „Шефа“, мешајући се у све што јој је изгледало погодно за стицање поена у јавности.

Када се српска јавност узнемирила због покушаја избацивања Десанке Максимовић из школске лектире за трећи и четври разред гимназије, она је гневно изговорила да се то никада не може догодити. Па је тако и било. Лектира је остала непромењена.

Од министра просвете српска је јавност могла да чује како се председница Владе „лично укључила„ у пројекат мале матуре. „За организацију и спровођење завршног испита најодговорнији је кабинет премијерке. Она сматра да је важност пројекта толика да се и она укључила“ Може се само замислити шта би се десило са завршним испитом да није било њеног „укључења“.

Нашла је премијерка времена и за брачни пар коме је одузета усвојена девојчица. Поручила им да јој се јаве, она жели да им помогне да се случај реши. И то се заиста и десило. Усвојено дете враћено је усвојитељима. Све по реду и закону, тачније, по интервенцији „одозго“.

Кад је пре неки дан објављена фотографија Вучићевог сина Данила у не баш сјајном друштву, а Аца Србин завапио како се води кампања како би се он сломио, Ана Брнабић је устала у одбрану сиротог младића и свога шефа, разуме се.

„Ово је безбедносна претња!“, узвикнула је огорчено. „Овде се мора заштитити живот једног младића, он је жртва и ја могу да замислим како се Александар Вучић осећа. Ја имам дете и не могу да замислим да сам ја у политици и да ми се ово дешава. И моје дете су нападали, имао је само четири сата. Нећу дозволити да се ово деси било ком детету…“

„Дете“ Данило је младић од 22 године, док је премијеркин „син“ заправо беба њене партнерке, и није никакав род госпођици Брнабић, а ни она њему. Бар све док у Србији не буде дозвољен брак истополних особа.



Categories: Судбина као политика

Tags: , , , ,

2 replies

  1. „…Кад је пре неки дан објављена фотографија Вучићевог сина Данила у не баш сјајном друштву,..“ То је друштво „навијача“ (Енглези, као и увек, за то имају одговарајући назив: „hooligans“) , и то је потпуно нормално и баш сјајно друштво за синчића тате који је и сам то био и остао. То се види сваког тренутка у татином понашању….
    А – што се гђице Брнабић тиче, заиста нема одговарајућих речи да се то опише….

  2. ТАТКО АНА!!!

Оставите коментар