Дамир Мариновић: Пред завршним чином издаје Косова или Зашто Руси само треба да буду Руси

Срби не очекују од Руса да буду већи Срби од Србa. Срби од Руса само очекују да буду Руси 

Дамир Мариновић (Извор: НСПМ)

Да ли ће председник Руске Федерације Владимир Путин бити први њихов владар током чијег мандата ће руски утицај на Балкану потпуно нестати, и то после три стотине година присуства на њему?

Неколико дана пре своје посете Вашингтону поводом Косова и Метохије, председник Србије Александар Вучић изјављује да је идеја ЕУ да се не противимо чланству Косова у УН, али да још не знају шта да нам понуде. Да ли то значи да Вучић припрема јавност за такав договор и Запад има шта да му понуди? Једини начин да такозвана „република Косово“ постане члан УН је да Руси подрже такав договор Вучића и Запада.

Да ли то значи да је судбина Косова, па тиме и Србије, сада у рукама Русије?

Вучићев пут у Вашингтон 27. јуна стидљиво је најављен. Објављен је прво на Твитеру специјалног представника САД Ричарда Гренела. Пут коначно треба да разреши „косовски чвор“ и то, наравно, на штету Србије. Објављена је и интригантна вест у Москви.

Наиме, званични сајт председника Руске Федерације Владимира Путина објавио је 15. jуна да је на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића одржан телефонски разговор с председником Путином.

Уз вест да је Вучић потврдио своје учешће на одложеној Паради победе која ће се одржати 24. јуна, последња реченица из саопштења Кремља треба да забрине српску јавност: „Током детаљне размене мишљења о проблематици решења косовског питања, Владимир Путин се заложио за израду компромиса прихватљивог за Београд, који би требало да одобри Савет безбедности УН“.

Садржај овог телефонског разговора није задобио никакву пажњу у српским медијима, који су иначе под контролом Вучићевог режима и неколико западних медијских корпорација. Скоро ништа се није појавило ни у патриотском делу јавности, сатераном на маргину алтернативних медија и електронских друштвених мрежа. Само три дана после присуства на паради у Москви, Вучић иде у Белу кућу, и то пред Видовдан, када баш – гле случајности – треба да се састане са Хашимом Тачијем, председником нелегалног и нелегитимног шиптарског режима на Косову. Можемо само претпоставити да ће разговор у Кремљу бити сличан ономе који се већ водио 2. октобра 2018. године током Вучићеве посете Русији, а о чијим бизарним детаљима су писали и руски медији. Забележено је да је током тог састанка Вучић наговарао руског председника да не ставља вето на чланство шиптарског режима на Косову у УН, у случају да буде постигнуто „компромисно решење”. Међутим, Вучићево „коначно решење” ни по форми ни по суштини не представља компромис. Такозвани компромис би предвиђао да Србија пристане да Косово постане пуноправни члан Уједињених нација и других међународних организација. Друга фаза плана би подразумевала „разграничењe”. Србија би добила неколико села на северу Косова и Метохије, док Шиптари на Косову добијају: две или три општине које припадају централној Србији, и пуно међународно признање. Овим последњим ”репубљик Косова” и de iure постају међународно призната држава. Први пут „компромис“ подразумева размену своје територије за своју! На сву срећу, Вучићева шокантна молба тада није наишла на разумевање Путина.

Владимир Путин и Александар Вучић (Фото: РИА Новости)

То је био јединствени случај – не само у српској историји, него у целокупној историји међудржавних односа и дипломатске праксе, да председник једне државе моли председника друге државе да призна део своје територије као независан. Другим речима, председник једне земље моли председника друге земље да не прави проблем око отимања његове сопствене територије, коју је и Уставом обавезан да штити. То је незабележен преседан у историји међународних односа, који ће у догледно време засигурно ући и у уџбенике дипломатске историје и праксе.

Нажалост, изгледа да се овај пут ситуација знатно изменила. То се може јасно сагледати у саопштењу Кремља да је Русија спремна да прихвати Вучићево „компромисно решење“. Овакво „решење“ de facto представља велеиздају и флагрантно кршење Устава Републике Србије. То наравно под претпоставком да ће разговори о Косову у Москви проћи у Вучићевом убеђивању Русије да не прави проблем око признања Косова као пуноправног члана УН-а и других међународних организација, што је више него извесно.

Вучић не негира да иде у Вашингтон да постигне „историјски компромис“ и да је Резолуција 1244 УН о Косову и Метохији један „тежак документ за Србију“. Међутим, сама Резолуција је једини релевантни међународни документ донет споразумно од 1999. године до данас у којем изричито пише да су Косово и Метохија део Србије.

Занимљиво је да се у чланку Волстрит журнала о Косову помиње да ће Вашингтон обећати Београду и Приштини кредите у износу од 200 милиона долара, те да у случају договора (што треба читати као признање тзв. Косова) постоји могућност повлачења америчких снага с Косова.

Прихватање оваквог споразума би заиста био јединствени случај у историји где држава треба да отплаћује кредит добијен за издају сопствене територије и распарчавање сопствене земље. Онда то не би била продаја Косова Шиптарима, него плаћање отимачима за „велику част“ да Косово поклонимо албанском режиму.

Зашто се од Руса не очекује да буду већи Срби од Срба него само Руси

У случају постојања руске дилеме да ли да одобри Вучићево косовско „решење” – које није ништа друго до огољена велеиздаја – важно је напоменути Срби не очекују од Руса да буду већи Срби од Србa. Срби од Руса само очекују да буду Руси, и да се само усредсреде на свој руски краткорочни и дугорочни национални интерес. А руски национални интерес никако није престанак важења Резолуције 1244 Уједињених нација и независно и међународно признато Косово под америчком контролом.

Евентуалним пристанком да не стави вето у Савету безбедности УН-а на признање шиптарског режима на Косову, Русија у потпуности губи не само утицај у Србији, него и на све текућа и будућа политичка и економска кретања на Балкану. Руски утицај би се у том случају свео на једну врсту русофилског сентимента, на једну фолклорну представу и мит о словенском и православном братству руског и српског народа. Са друге стране, реалан геополитички и економски утицај спао би на нулу.

Шта то у ствари значи? Да се Русија после више од три стотине година свог утицаја на Балканском полуострву – још од Грамате Петра Великог српском владици Данилу Петровићу у Црној Гори из 1711. године – вољно или невољно повлачи и престаје да буде било какав релевантан чинилац на геополитичкој карти Балкана. Да ли је Путин спреман да уђе у историју као владар за чијег је председниковања Русија после три века изгубила сав утицај на већински православном Балкану? Да ли је Русија спремна да „прогута“ такав историјски пораз и понижење? То је реалност која ће неизбежно закуцати на врата руског председника и његових сарадника који одлучују о спољнополитичким питањима.

У случају пуне и формалне независности шиптарског режима на Косову, у догледно време тзв. репубљик Косова постаје чланица НАТО. Србија и Босна и Херцеговина ће највероватније морати – силом или милом – да следе исти неизбежни пут гурања „у евроатлантске интеграције“. Тиме ће цео Балкан постати у потпуности војно интегрисан у евроатлантски простор, односно потпасти под америчку шапу. „Црна рупа“ у облику територије Србије и Босне биће у том случају затворена и Русија апсолутно неће више имати шта да тражи међу балканским државицама. Балкан је већински православан. Био би изгубљен велики потенцијал између православних држава Балкана и највеће и најмоћније православне државе света. У светлу ових чињеница, руски пораз на Балкану утолико ће изгледати тежи и болнији.

Владимир Путин (Фото: Sputnik/Радоје Пантовић)

Од Русије патриотски део Србије у овом конкретном случају и не тражи много: само да поштује Резолуцију 1244 УН и – ако дође дотле – ветом спречи покушај примања шиптарског режима као пуноправног члана у Уједињене нације. Тиме неће саучествовати у продаји Космета.

Занимљиво је и да се у недавном интервјуу на руској државној телевизији руски председник подсетио легендарног руског војног десанта на приштински аеродром Слатина 1999. године који су успели да заузму пре НАТО. На питање ко је донео одлуку да се испред носа НАТО узме кључни аеродром на Косову и Метохији, руски председник одговара:

„Ја сам тада био секретар Савета безбедности. Начелник Генералштаба, генерал Квашњин, дошао је код мене. Рекао ми је да има идеју да заузме овај аеродром. На моје питање зашто, одговорио је:
Јасно је да ћемо једном морати отићи, али имаћемо чиме да тргујемо.
Знам да се није усудио координисати о са високим званичницима, укључујући Министарство одбране, али је и без тога тако учињено.“

Ово показује да је само заузимање аеродрома било учињено из политичког рачуна. Односно, да би се касније користило као монета за поткусуривање у трговини са Западом. То свакако не звучи пријатно, макар долазило од братских Руса. Присећамо се да су тих дана у Приштини Срби у еуфорији дочекали Русе на улицама. А само неколико дана касније, по доласку НАТО-трупа и албанских терориста, били су убијани и принуђени да напусте своја вековна огњишта. У тих неколико дана број Срба у Приштини се смањио са 40 хиљада на неколико десетина.

Овакве изјаве руских челника не доприносе српском разумевању Русије као стратешког савезника, него и даље појачавају сумњу многих, па и русофобне гласове у Србији, који управо желе да покажу и докажу да Русија у Србији види само жетон за употребу у великој геополитичкој игри против Запада.

Да ли је српски председник истински русофил или западна марионета?

Чињеница да постоје одређени проблеми на релацији Београд – Москва била је очигледна ових дана, јер је отказан планирани састанак између српског и руског председника најављеног за 17. или 18. јун. Уместо њега, руски министар спољних послова Сергеј Лавров доћи ће у Београд.

Помиње се да је до отказивања састанка дошло јер се Вучић није консултовао с Москвом, нити је обавестио око „историјског сусрета“ у Вашингтону с окупаторима Косова и Метохије. У сваком случају, руски и српски председник ће имати прилику да (детаљније) поразговарају о косовском проблему на дан велике војне параде у Москви 24. јуна.

Наиме, кад се расветли Вучићева јефтина проруска демагогија, као и патетично реторички изливи љубави према Русији и њеном председнику, видимо да су политички и економски потези српског аутократе прозападни и да је Вучићева Србија у de facto савезу са Западом. Пре свега се то огледа кроз интензивирану сарадњу са НАТО-ом и економску зависност од кредита са Запада, ММФ-а, инвестиције и уобличавање Србије као економске колоније с јефтином радном снагом за компаније са Запада. Србија је постала de facto чланица НАТО, преузимајући све обавезе које формално имају НАТО-чланице, а не добијајући никакве формалне погодности које чланство доноси, ако таквих погодности уопште има. Вучић је очигледно потребан Западу за признање квазидржаве на Косову и зато и даље има подршку. Да је Запад истински против Вучићеве „проруске политике“, никада га не би јавно подржавали, као у овом тренутку. Пред парламентарне изборе у Србији европски званичници јавно подржавају Вучића.

Сергеј Лавров и Александар Вучић (Фото: Танјуг)

Опште је познато да је Вучићу узор Ђукановић који већ 30 година влада Црном Гором. Два режима су везана и заједничким саветницима које деле оба председника – на пример Владимиром Бебом Поповићем. Познато је да је и Мило Ђукановић финансирао Вучићеву странку СНС током њеног опозиционог деловања и помогао да дође на власт. Један од доказа њихове блиске сарадње и антируске политике је и Вучићева помоћ Ђукановићу у окривљавању Русије за учешће у „државном удару“ у Црној Гори на дан парламентарних избора 2016. године.

Не заборавимо да је Русија претходно покушала да Ђукановића учини својим савезником – кроз куповину алуминијумског комбината од стране руског олигарха Олега Дерипаске (блиског Кремљу), масовном куповином некретнина, па чак и кроз индиректну подршку на покраденом референдуму о независности.

Русија не треба да заборави да је и Вучић политичар сличног типа као Ђукановић. Да током његове скоро десетогодишње владавине ни политички ни економски односи Србије и Русије нису значајно унапређени. Напротив, Вучић није дао дипломатски статус руском особљу у њиховом хуманитарном центру у Нишу, док НАТО трупе уживају пун дипломатски имунитет у Србији. Нашим грађанима је уз сагласност премијера и председника Србије, а скривено од јавности, драстично скраћена дужина боравка у Русији по основу туристичке визе. У Србији није било већих руских улагања. Дошло је до пада директних руских инвестиција, а Русија је престала да буде први спољнотрговински партнер Србије, што је била у времену пре Вучићеве владавине. Затим Вучић не жели да призна да је Крим руски, штавише, изричито је изјављивао да је Крим украјинска територија, верно подржавајући политику Запада по том питању. Иако је побољшао војно-техничку сарадњу са Русијом, на притисак са Запада реаговао је обуставом даљих куповина војне опреме из Русије (Руси су били понудили и С-400). Број војних вежба са НАТО-земљама је вишеструко већи него број војних вежби са руском војском. Тако је у 2019. години српска војска учествовала у седамнаест међународних војних вежби, од којих је тринаест било организовано са НАТО, а само четири са Русијом. Медији су или под контролом режима или у власништву Западних корпорација. Невладине организације које заговарају сарадњу с Русијом или су неактивне или имају мали утицај у односу на прозападни. На том плану, ништа се није променило за време Вучићеве владавине. Све у свему, и руска „мека моћ“ је ослабила током овог периода.

Сви велики договори и инвестиције између Србије и Русије постигнути су за време прозападних влада, а не „русофила“ Вучића. Као на пример што је Гаспром постао власник Нафтне индустрије Србије (НИС); отворена прва руска банка ВТБ, постигнут договор о инфраструктурним пројектима Руске железнице (РЖД), који и данас спроводе у Србији, као и потписивање споразума о отварању „Руско-српског хуманитарног центра“ у Нишу.

Не заборавимо да се српски аутократа непосредно пре састанка с Путином у октобру 2018. ванредно обратио грађанима Србије да их упозна са „шпијунским скандалом“ у коме је наводно учествовао руски војни дипломата, и одлучно изјавио да нико не може да дестабилизује Србију, па ни Русија. Вучић је чак и недавно, пре само неколико дана оптужио „руску дубоку државу“ за дестабилизацију Србије. То само може да значи да медијски полако припрема терен за пуни политички „салто мортале“ кад заврши са предајом Косова. У изјави новинарима нагласио је да „не мисли да је Путин био умешан у ово, то је био део њихове дубоке државе, као што је био део неких других“. Ако, и када се заврши питање Косова, нема дилеме да ће Вучић бити спреман и на „ђукановићевски заокрет“.

Уместо закључка – Срби Русима ову издају никада не би опростили

Срби Русима опраштају и 1999. годину, односно изостанак помоћи у току НАТО агресије на Србију, јер је Русија у то време била у хаосу и расулу; с друге стране, Америка је тад била на врхунцу моћи. Србија опрашта Русима и 2003. годину, кад је руски председник унилатерално повукао руске трупе с Косова и Метохије из, за нас Србе, необјашњивих разлога. Срби ће опростити Русима и 2006. годину кад је на нелегитимном референдуму у Црној Гори диктатор Ђукановић покрао гласове и прогласио независност. Сетимо се да је у то време руски олигарх Олег Дерипаска финансирао кампању Ђукановића за независност. А очигледно је да једну тако велику одлуку Олег Дерипаска није могао донети без, макар, прећутне сагласности самог врха руске државе.

Срби ће Русима све те намерне и ненамерне досад почињене спољнополитичке и геополитичке грешке опростити. Али, Срби Русима никад неће опростити саучесништво у издаји Косова и Метохије. Ни Срби, ни историја, неће опростити Русима ако подрже Вучићеву капитулацију у предаји колевке српске духовности и државности окупаторима.

Фото: AP Photo/Darko Vojinovic

У ситуацији кад САД преживљавају период дубоке нестабилности и нереда, у моменту када је и остатак Запада заокупљен пост-коронским проблемима и надолазећом, галопирајућом економском рецесијом, српски аутократа нашао је за сходно да преда Косово, без борбе. Најчудније од свега је да се то дешава управо у тренутку кад се међународне околности мењају, што Србији иде на руку. Тачније, главни спонзори лажне шиптарске државе на Косову – државе Запада, пре свега САД – заокупљени су својим крупним проблемима.

Православни Срби воле Русију, своју сестру по словенству и вери. Сматрају је братском земљом. Апелујемо на руске власти да не учествују у незапамћеној велеиздаји и распарчавању Србије која није ни у српском ни у руском интересу, нити може водити икаквом бољитку. А то није тешко. За сада је Русији довољно просто – не учествовати. Не подржати државно самоубиство мањег брата. У противном, Русија би таквим чином изгубила кредибилитет међу Србима. Губитак вековима негованог статуса братског народа и државе у српској колективној свести утицао би на унутрашње повлачење, слабљење, растакање и самог руског национа. Не заборавимо дуги и безусловни историјски допринос Срба у руској историји по целој ширини територије и трајања. Русија се не може развијати, па ни опстати, на формули голог интереса прекопираног американског melting potaбез историје, сродника и савезника. На формули својеврсног евроазијатског босанског лонца са неким новим, а глобалистички безличним и празним, технократски наметнутим идентитетом, по карактеру још мање руским него што је то имала и у СССР.

Да закључимо: Резолуција 1244 УН не држи само Косово у Србији, него и Русију на Балкану. Да ли руски председник себи може да дозволи тако погубан геополитички пораз?



Категорије:Да се ја питам

Ознаке:, ,

16 replies

  1. Завјет

    Знамо да сте у зло пошли
    Спремали се натенане
    Бели су анђели дошли
    Србско Косово да бране

    Послушај стараца савјет
    Док нам се осипа Племе
    Упамти Косовски завјет
    Сачувај Божије сјеме

    Момчило

    Свиђа ми се

  2. Odlicna analiza „stanja stvari“ vezanog za sudbinu Kosova

    Свиђа ми се

  3. Bravo za analizu

    Свиђа ми се

  4. Лавров:
    „Ми ћемо подржавати све кораке који ће помоћи Београду и Приштини да постигну узајамно прихватљиво решење по резолуцији 1244. Баш на предлог Русије у тој Резолуцији се потврђује територијални интегритет Србије. Решење треба да буде у складу са међународним правом и да добије потврду Савета Безбедности Уједињених нација. То ће обезбедити мир у овом делу Европе. Не сме да се форсира дефинитивна реализација и да се уклапа у вештачке рокове.“
    Значи, неће Русија подржати свако решење које постигну Вучић и Тачи, ни под разно!

    Свиђа ми се

  5. Сјајна анализа.

    Дакле, немојте сутра пилатовски да перете руке и дакажете, ви сте их бирали, они су вас издали.

    Много је већи улог на столу. Надам се да у Москви то добро знају.

    Помозите себи – помоћи ћете и нама!

    Свиђа ми се

  6. Анализи се нема много шта замерити, али – адресат је погрешан; покојан је… Русије нема међу живима још тамо негде од 1920-е године!

    Свиђа ми се

  7. Bravo za analizu situacije. Samo se nadajmo da Rusija nece okrenuti ledja resenju Kosovskog pitanja???

    Свиђа ми се

  8. Srbi treba Rusima da oproste sto su izabrali Vucica za predsednika, sto su im institucije takve da su potcinjene jednom coveku, sto im je 95% skupstine prozapadno (ne bih mogao da navedem ko su onih 5% proruskih, ali recimo da ih ima), sto su im opozicija Djilas, Jeremic i Tadic, sto su se gurali za „Top gan“ i smejali se kada Tom Kruz pokaze srednji prst sovjetskom pilotu (dobro, tada je pravoslavlje i kod jednih i kod drugih bilo na pauzi za socijalizam (i koka-kolu u nasem slucaju)) !!!

    Elem, pravljenje blesavim sebe samih, koje je u Srbiji dovedeno do savrsenstva, jer je uslov prezivljavanja u drustvu snalazenja, se mozda najbolje pokazuje na rusofiliji.Rusija je nestala u vrtlogu Prvog svetskog rata, Srbija se samoubila po zavrsetku.Kraljevina Jugoslavija je poslednja evropska drzava koja je priznala SSSR.Komunisticka Jugoslavija je bila na ivici rata sa SSSR-om 1948-e.Pravili smo „nesvrstane“ da novooslobodjene kolonije okrenemo od SSSR-a.SFRJ je bila deo zapadne civilizacija, barem kako je sama sebe videla („Grlom u jagode“: bio Kirk Daglas, bila Sofija Loren, Alen Delon snimao…, Andricu Svedjani dodelili neku nagradu, a o ulasku u EU se govorilo jos u vreme SFRJ).Kada se SFRJ raspala, pravoslavni Srbi iz Srbije i Crne Gore, predvodjeni komunistima, napravili su, ni manje ni vise, Jugoslaviju, ovaj put SR.I, onda ti komunisti i Jugosloveni odu kod antikomuniste Jelcina koji, kao i 99,9% Rusa, ni u jednoj Jugoslaviji nije video nista blisko i saveznicko, a kamoli nesto zbog cega ce Rusija da ratuje sa NATO-om, i to posto je raspustila i VU i SSSR (ovo je inace tipicno za Srbe, sete se Rusa kada im je glava na panju, a izmedju se prave Englezi).I dok im se svaka vlada i pre ustava zakljinje da ce nastaviti proevropski put, Srbi nesto oprastaju Rusima !? Oprostaj je ili izraz dobrote ili arogancije, a u slucaja kada mala i bedna Srbija oprasta nesto visevekovnoj sila, to ne moze ni da se objasni.Oprostaj treba da sacuvamo za buducnost, kada nas, konacno, i Rusi nalupaju zbog toga kakva smo sada gov…

    Konacno, sta mi Rusiji nudimo, osim da nam pomaze i da joj oprastamo? Da li je neko ponudio ulazak u ekonomski, vojni savez, bazu na teritoriji Srbije (da ponudi, ne bi dobio 0, 00001% glasova na izborima, zato su svi u savezima sa evro-atlantistima ili u vlasti ili u opoziciji).Ulazak u rat, ako Rusija zatrazi „rastezanje fronta“?

    P.S.
    Mislim da se mnogi prave blesavi kada govore kako Vucic dobija glasove „obmanjujuci“ rusofilijom.Nije nas narod glup, koliko je pokvaren!

    Свиђа ми се

  9. Сматрам да је анализа изврсна.

    @Komentar ceka izvinjenje, k’o Rusija oprostaj

    Чини ми се да овим коментаром банализујете ситуацију, чак одосте и у аутошовинизам.

    За гурање око ,,Топ гана“ је иста ситуација била и у Србији и у Русији. Свет је био униполаран, холивуд је харао и то је био тренд свуда, па и код Руса. Рецимо, 1990-тих није било цртаног Маша и медвед, већ само цртани који су се емитовали на Cartoon netwoork-у.

    Признавање међу последњим СССР-а од стране Краљевине Југославије је био разумљив потез. Можда не енглески прагматичан, али потпуно оправдан ценећи тадашњу стварност (историјске везе, православље, вести о погромима, велики број Руса у Краљевини, чињеница да је повод за пропаст царске Русије био улазак у рат да би заштитила Србију…)

    Нисмо ,,ми“ правили несврстане, него Американци преко нас. А ми, односно мој и ваш предак се нису питали ништа, питао се господар живота и смрти Тито са својом крвничком свитом. Ко је пробао да се пита, ако је имао среће као тинејџер Пекић, робијао је пар година, они мање срећни су оставили кости на Пасјем гробљу, Зиданом мосту, Голом отоку, некој од безброј гробница које је историчар Цветковић описао а ми још нисмо откопали…

    СФРЈ је себе видјела онако како ју је Тито видјео, а он је као Хрват тада више кокетирао са западом. То је имало неке своје предности и за српски народ, али и мане (за концепт ,,братства и јединства“ је боље да причамо о грудима Софије Лорен, него да ексхумирамо и пребројимо мртве у Пребиловцима).

    Опроштај на који је аутор мислио, не односи се на израз доброте или ароганције, већ је вапај за спасењем. Таква је ситуација, а нема везе са политичким курсом ове или оне странке, не спорећи да сте у праву да им је свима политички курс исти или већим делом сличан. Но, чак ни политички курс странака није пресудан, сигуран сам да Словенци немају ниједну проруску или прокинеску странку, али немам сумње да ће са променом света преко ноћи успети да се преорјентишу.

    Шта можемо Русији да понудимо, нека сами Руси процене.

    Мислим да би израз да смо ,,ми гов..“ требало да избегавате. На страну што је аутошовинситички, али суштински није ни тачан. Нисмо ништа ни бољи ни гори од било ког народа. Да тај израз не пије воду сведочи и чињеница када ово ,,ми“ са мисаоне апстрактности преведемо на конкретно себе и своје окружење.

    Свиђа ми се

  10. Аутор се мало залеће кад допушта себи да „зна“ шта су се Путин и АВ договорили. И кад скоро претећим тоном (?) прича о томе како „ми“ нећемо опростити Русима шта? Што нас наш сопствени председник у наше име и са нашим прећутним пристанком издаје? Детињасто, или је сврха чланка да се кривица, која је пре свега на нама, пребаци на Русију.

    Свиђа ми се

  11. Каква сјајна анализа ! А тек коментари КОМЕНТАР ЧЕКА ИЗВИЊЕЊЕ и ЈОВАН П !

    Солжењицин је написао књижицу „Руско питање крајем деветнаестог века“ , из које су ми занимљива два става . Прво, Русија је направила кобну грешку када се одлучила за ангажовање на Балкану. Друго , највећи непријатељ Русије у задњих 200 година није Немачка него Енглеска.
    Поводом руског ангажовања на Балкану други Рус је написао да су руски орлови прелетели преко Дунава , али су изгинули без остварења било чега позитивног за Русију. Нама ништа нису дужни ни Царска Русија, ни СССР , ни данашња осакаћена Русија .
    Наше понашање , окренутост према западу и оптуживање Русије, генијално је предвидео Достојевски. Захваљујући његовом Дневнику сазнао сам за долазак генерала Черњајева и других добровољаца у Србију када је она 1876. ушла у рат са Турском за ослобађање Старе Србије . Писао је како су два месеца вођења кампање у Русији да се иде хиљаде километара далеко да би се помогло „браћи по вери“ , и да би се за њих пролила крв , највеличанственији период у целој руској историји ! Да ли су Срби можда написали неку књигу о томе или снимили филм ? Додуше, има у српској историји податак да се на уском фронту на Ђуниском вису затекло хиљаду Руских доброваљаца где их је погинуло 650. Ово што народ у Србији воли Русију није заслуга школованих Срба , него народног предања са колена на колено. Чак су и српски историчари нашли за потребно да унесу у историју писање водећег српског новинара Пере Тодоровића о несрећној судбини Чечена који су били ударна снага турске војске у Србији , а који су начили стравичне злочине над цивилима када је попустио српски моравски фронт. Као , нису Чечени желели да живе под окупацијом Царске Русије , него су се иселили у равнице Турске , где су масовно умирали. А о умирању руских добровољаца у Србији ништа !
    Срби нису написали ниједну књигу о руској медицинској помоћи у Великом рату , него је то учинила пре коју годину Рускиња , чини ми се Јелена Шевцова, Књигу је бесплатно превео Василије Клефтакис , али није било промоције ни у Србији ни у Републици Српској. Много времена проводим возећи ауто и још никада нисам чуо руску песму на Радио Београду. Нама то Руси праштају, јер ми не ценимо ни своје јунаке и жртве покоља од стране Хрвата у двадесетом веку, па чак избацујемо из просвете иконе своје књижевности.
    Када критикујем школоване Србе ред је да поменем Св. Владику Николаја Велимировића , који је написао најлепши текст о потреби да Срби буду вечно захвални Царској Русији и њеном цару Николају за помоћ Србији у Великом рату.

    Свиђа ми се

  12. Једном КГБ увек КГБ. Шта ми можемо очекивати од Путина који обожава Јевреје, са њима се моли и хоће да помогне зидању Соломоновог храма. Лењин му је идол и не дозвољава да се пипне његов Маузолеј. Зове на прославу ослобођења од фашизма Хрватску која се сама декларише као наследница НДХ и била је на страни поражених. Шта очекивати од Путина који скрнави православље зидајући накараду од – назови храма војске са мешавином свих могућих религија. Па он не мисли ни на Русе, а мислиће на нас. Није него. Кад овако пишем ја као декларисани русофил, онда можете мислити докле је дошло.

    Свиђа ми се

  13. РУСКИ УНИВЕРЗАЛНИ КАНОН

    НОВА ЕПОХА

    1. Подржавајте Руски Свет – свет јединства, узајамног разумевања и узајамне помоћи народа, у којем цветају све националне културе, у којем нема места за националну нетрпељивост и конфронтацију.

    2. Учите руски језик – језик дубоких смислова и идеја, језик креативног мишљења.

    3. Подстичите најбоље у људима: пре свега доброту, сусретљивост, скромност, моралност, одговорност, самосталност, марљивост, смелост, поштење, животну радост; избегавајте негативна душевна стања, помажите другима да превазиђу таква стања.

    4. Слушајте савест – највиши човеков суд.

    5. Поштујте старије, брините се о људима главне старосне доби – носиоцима искуства и мудрости.

    6. Живите у природи, брините се о њој, обрађујте земљу, гајите еколошки чисте производе за себе и за друге.

    7. Стварајте само природне, традиционалне породице – савезе мушкарца и жене.

    8. Проучавајте историју своје породице, свог народа, своје културе, своје земље, осетите подршку и енергију предака, волите Отаџбину, пренесите ту љубав новим генерацијама.

    9. Стичите знања о могућностима човековог развоја, откривајте своје таленте, напредујте на путу самоусавршавања.

    10. Памтите: на Небу је Бог, на Земљи – Русија. Руски дух стоји на стражи Човечанства.

    Свиђа ми се

  14. @Jovan P

    Ja sam samo opisao nepostojanje nikakvih posebnih odnosa izmedju Rusije i Srbije od Prvog svetskog rata do dana danasnjeg i da smo u medjuvremenu dolazali cak i do oruzanog sukoba ’48-e, a, neverovatno, i do ideoloskog sukoba dve socijalisticke drzave.Koliki je greh komunisticka Jugoslavija, kao revizionisticka drzava, pocinila i koje su posledice toga po socijalisticki lager, duga je prica, ali irelevantna, jer citava poenta je bila da rusofilija nije postojala decenijama, barem ne kada sam ja morao da objasnjavam zasto sam za Ruse, a nosim „Najke“ i „Leviske“, a ne postoji ni sada, posebno ne u politickom obliku.Ona se samo podgreva, i to uz dozvolu Zapada, medju narodom, a paradoksalno je postala sredstvo idenja putem EU, koje je danas, kada je rusofilija prisutnija u javnom diskursu, totalno van predmeta rasprave – neupitno!

    Nisam siguran da su Rusi gledali „Top gan“, ali sam siguran da nisu tapsali Tomu Kruzu, dok obara sovjetske avione, kao sto ni mi ne tapsemo, a da li se guramo – ne znam, kada Navy SEALS ubijaju bosanske Srbe u Besonovom „Renegates“.

    Kada smo vec kod banalonosti:“…nismo mi ni bolji ni losiji od drugih naroda…“ je bas banalnost koja nikako ne objasnjava stanje nase drzave.30 godina zestoke negativne selekcije pracene odlaskom mladih, najsposobnijih i najobrazovanijih, punjenje institucija partijskim kadrovima sa falsifikovanim diplomama, cije posledice cemo tek osetiti, kada nestanu oni preostali obrazovani kadrovi.Pre toga 45 godina ideoloske podobnosti barem u sferi vodjenja drzave i kulture.A, pre toga, dve biolosko katastrofe u Prvom i Drugom svetskom ratu.Dakle 75 godina sve gore negativne drustvene selekcije i idealno losa demografska kretanja i vi misliti da to ne ostavlja tragove na moral naroda, da smo mi isto sto i Svedjani, Holandjani, Spanci! Setite se ovoga kada se danas probudite u jednopartijskoj diktaturi :))))

    Свиђа ми се

  15. Nema se sta dodati ovom tekstu.Perfektna analiza Putinove politike,a koju je prvi na ovim prostorima u negativnom smislu po nas zapoceo Srdja Tripkovic pre nekoliko godina.Poslednje saopstenje Kremlja (posle razgovora sa Vucicem)govori sve.Posle jucerasnje ubedljive pobede na izborima,sve je u rukama Vucica.

    Свиђа ми се

  16. Немања Видић,нису Чечени већ Черкези.Ми нисмо тражили добровољце већ паре и оружје али Русији је били лакше да пошаље оне који нису знали шта ће са собом.Било је и истинских идеалиста али мало.Иначе новац који смо добили од Русије морали смо да плаћамо њене добровољце.Иначе у рат смо ушли на наговор словенофилских кругова ,само ви уђите па ће и Русија.А она је ушла кад смо ми били поражени,па касније стварала велику Бугарску.Мало опрезности са русима није на одмет,велика сила а ми мали.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s