Данијела Ванушић: Очување српске културне баштине на Косову и Метохији је приоритет

Очување српског културног наслеђа на Косову и Метохији представља приоритет и мора бити сачувано у свом изворном облику и намени за будуће генерације

Данијела Ванушић (Фото: Министарство културе и информисања)

Поводом поновног присвајања српског културног наслеђа на Косову и Метохији и кривотворења историјских чињеница преко појединих албанских медија, реаговало је Министарство културе и информисања Републике Србије, упутивши писмо Луизи Томпсон Флорес, директорки Унесковог Регионалног бироа за Европу. У том писму наведено је да је поступање Албаније, која је и сама члан Унеска, супротно принципима ове организације. После овог догађаја разговарамо са Данијелом Ванушић, помоћницом министра културе за заштиту културног наслеђа. Још један од разлога за разговор јесу и резултати конкурса Министарства културе и информисања за неколико области културног наслеђа.

Будући да се овакве ситуације присвајања наших споменика на КиМ понављају, које мере министарство предузима поводом тога?

Министарство културе и информисања подржава различите пројекте који доприносе заштити, представљању и већој видљивости споменичког наслеђа на Косову и Метохији. Издвојила бих изложбу и зборник радова „Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији: историја, идентитет, угроженост, заштита”, монографије „Црква светог Николе: Катедрала Новог Брда”, „Манастир Пећка патријаршија”, „Богородица Љевишка и Манастир Грачаница”.

Важно је још једном подсетити на то да је Министарство културе и информисања у сарадњи са „Мајкрософтом” прошле године покренуло онлајн претраживач културног наслеђа. На овом првом обједињеном порталу који је доступан свима било где да се налазе и живе, на једном месту представљена је јединствена виртуелна ризница српске културне баштине. Поред богатог музејског, архивског и библиотечког фонда постоји и мапа целокупног непокретног културног наслеђа на територији Србије. Фотографије, историјат и географске координате унете су на „Гугл мапу” за сваки споменик укључујући и споменике културе националних мањина и богато наслеђе које се налази на територији Косова и Метохије.

Како се даље борити против фалсификовања историје?

Даљи кораци су превођење свих садржаја на енглески, али и језике националних мањина, јер верујемо да је интернационализација културне баштине најбољи пут ка едукацији у борби против незнања и кривотворења историјске истине. Очување српског културног наслеђа на Косову и Метохији представља приоритет и мора бити сачувано у свом изворном облику и намени за будуће генерације. У сарадњи са Српском православном црквом као власником, Републички завод за заштиту споменика културе изводи радове на заштити архитектуре, камене пластике и на конзервацији и рестаурацији зидног сликарства, самостално или у мешовитим радионицама, под покровитељством Унеска.

Који су резултати конкурса за доделу средстава за нематеријално културно наслеђе, за музејско, археолошко, у области непокретног културног наслеђа…?

Током претходне недеље објављени су резултати седам конкурса у области заштите: непокретно културно наслеђе; археолошко наслеђе; стара и ретка библиотечка грађа; библиотечко-информациона делатност; архивска грађа, музејско и нематеријално културно наслеђе. Одлукама комисија, на поменутим конкурсима подржано је 325 пројеката у укупном износу од 340.749.000 динара. Објављивање резултата овогодишњег конкурса је пролонгирано услед пандемије вируса ковид 19 и увођења ванредног стања, али смо успели да процедуре спроведемо до краја и предвиђени износ са почетка године задржимо без умањења. Многе општине на територији Србије суочавају се са озбиљним економским последицама борбе и санирања последица које је ова болест оставила. Већина установа културе и заштите културног наслеђа у Србији добиће само основна средства за текуће одржавање и исплату плата, док ће средства за програме бити знатно или потпуно умањена. Стога је важно што Министарство културе није стопирало конкурсе више него у редовним околностима.

Православни Храм Светог Николе и српска тврђава у Новом Брду, са „заставом Косова” (Фото: Ж. Ракочевић)

Које бисте од пројеката издвојили као приоритетне, за које је издвојено највише средстава?

Јавности је познато да је залагањем Министарства културе и подршком Републичке дирекције крајем прошле године решено питање простора Графичког колектива, култне београдске галерије. Ове године смо на конкурсу подржали суфинансирање пројеката израде савремене сталне поставке у новом простору који се налази у Улици Драгослава Јовановића 11. Подржали смо реконструкцију зграде Селамлука – Народног музеја у Врању и израду нове сталне музејске поставке. Сталну мултимедијалну поставку Народног музеја у Крагујевцу. Истраживање и уређење археолошких налазишта у Србији у оквиру заједничке номинације „Римски Лимес”, за упис на Унескову листу светске културне и природне баштине. Конзерваторско-рестаураторске радове на споменицима: Јеврејско гробље у Новом Пазару, Кула 11 Смедеревске тврђаве, реконструкцију Бибићеве куће у Меленцима, ревитализацију града Маглича, Римске терме у Чачку, санацију оградног зида манастира Жиче, и бројне друге. У циљу промовисања српског средњовековног споменичког наслеђа, које обухвата и споменике на Косову и Метохији, Министарство културе и информисања суфинансирало је пројекат израде тродимензионалних модела који су намењени излагању у градовима Србије.

Да ли је међу њима и археолошки локалитет Винча?

Решавање вишедеценијских, нагомиланих проблема непроцењивог археолошког налазишта Бело брдо у Винчи постављено је у претходном периоду као један од приоритета владе. На иницијативу Министарства културе и информисања, Влада Републике Србије је прошле године формирала Координационо тело са задатком да усмерава и прати активности на имплементацији Просторног плана подручја посебне намене за археолошко налазиште Бело брдо у Винчи и тиме омогући да се оствари пун потенцијал овог изванредног културно-историјског наслеђа, не само Србије већ и Европе. Тим чине стручњаци археолози, архитекте и инжењери који се баве заштитом културног наслеђа као и колеге из надлежних министарстава и Музеја града Београда.

Постоје ли даљи планови за ово подручје?

Суочавамо се са проблемима имовинскоправне природе, бесправне градње, елиминације отпадних вода, санације клизишта, истраживања, доступности садржаја јавности, као и бројним другим које није могуће све одједном решити. Захваљујући доброј заједничкој сарадњи и преданом залагању направљен је први велики искорак, а то је усвојени капитални пројекат „Истраживање, заштита и презентација археолошког налазишта Бело брдо у Винчи” за период 2020–2022. године. Укупан износ одобрених средстава износи 337.400.000 динара. Основни циљ пројекта је да обезбеди заштиту археолошког налазишта Бело брдо од деструктивног деловања активног клизишта, да се настави с археолошким истраживањима и створе услови за изградњу савремене зграде музеја која ће посетиоцима омогућити аутентично искуство шетње кроз време, упознавање са неолитским прецима, цивилизацијским развојем, као и едукацију свих узраста кроз различите програме и савремену музејску праксу. Такође, ове године је захваљујући сарадњи Музеја града Београда и Секретаријата за привреду први пут постављен пристан, како би током предстојеће туристичке сезоне била омогућена и посета бродом. Ради се на увођењу и аутобуске линије, припрема се инфо-центар за туристе, планиран је наставак археолошких ископавања која ће посетиоци моћи уживо да прате и бројни други садржаји.

Марина Вулићевић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 10. 6. 2020)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Министарство културе, Влада и председник треба да заступају став да је Косово и Метохија део Србије, а не да нам продају беле бубреге за бубреге бајком о бризи за српско културно наслеђе.

Оставите коментар