Протојереј Жарко Гавриловић: Ако заборавим тебе, Косово, нека буде заборављено име моје

Ако заборавим тебе, Косово, нека ме Господ Бог заборави „у земљи туђој“ и нека избрише име моје из Књиге Живота, нека ме заборави десница Твоја Господе!

Протојереј др Жарко Гавриловић

 Ако заборавим тебе, Косово, нека буде заборављено име моје међу људима!

Некада су се Јевреји у вавилонском ропству зарицали: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја“ (Пс. 137, 5). Знамо да Јевреји нису заборавили Јерусалим, нити их је издала мишица њихова.

У име своје, верујем, и у име већине Срба, и ја се данас свечано заричем и заветујем:

Ако заборавим тебе, Косово, нека ме Господ Бог заборави „у земљи туђој“ и нека избрише име моје из Књиге Живота, нека ме заборави десница Твоја Господе!

Ако не будем о Теби сањао и живот свој за Тебе заложио, нека ме забораве сви мученички и свети преци наши, нека ме избришу из диптиха постојећих сви млађи нараштаји наши!

Косово! Косово! Ти си наша рана најљућа; видаћемо се међусобно: ти лечи наше ране, ми ћемо потом твоје! Ти ћеш нас будити и окрепљивати, ми ћемо о теби мислити! Видећемо се, макар у следећој декади загрљени у животу или у смрти!

Не може бити нас, а да ти, срце наше духовности и културе, вековно наше огњиште и пребивалиште, не будеш наше! Нити може бити Косова, а да не буде Срба на Косову!

Ако не буде Космет српски, онда неће бити ни Срба на Космету. Кунем се да знам, да не може да буде Космета, а да на њему не буде Срба; нити да буде Срба уопште, а да Космет није њихов!

У овој и оваквој констелацији међународних сила не смемо се опредељивати ни за кога, јер Русија још увек није спремна да се бори ни за своје виталне националне интересе, а камоли да се бори за нас, јер ју је Запад много подрио. Русија је, својом инертношћу, анархијом, небригом, дозволила да јој западне силе, проширењем домена НАТО-а, подвуку своје пипке практично испод ногу, да јој стегну „омчу око врата,“ коју увек могу покушати да активирају.

Из књиге прот. Жарка Гавриловића „Проклетство злочинаца“

Ми морамо да знамо да су Јевреји пали у вавилонско ропство само због неверства у Бога, падања у идолопоклонство и што су сишли са стазе својих предака. Па су, касније, када су то схватили шта су урадили, седели на обалама реке Вавилона, плакали, молили се и певали: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја!“ (Пс. 137, 5).

Ако желимо да напредујемо, ослободимо се „кочничара“ прогреса, свога верско-моралног и радног талога, вратимо се Светосављу, обновимо свој затурени Христов лик, развијену породицу, усавршимо свој морални живот, оплеменимо рад, повратимо радне навике и ред у породицу, школу, државу, у сваки део друштва, верски и морално усавршимо мушко и женско, децу и родитеље, обновимо село и град. Ослободимо своје политичаре од мафије и смртоносног загрљаја мафијаша, Цркву од најамника, просвету од медиокритета, судство од корумпираних митомана, болнице од потплаћених лекара, банке од шићарџија, академију наука од аминаша и нерадника, ако желимо добро своме народу и себи самима. Извршимо „велико спремање“ у себи и онима око себе, у своме дому и у држави као и у свим институцијама којима располажемо: фабрикама и производним погонима, како бисмо избацили сву комунизмом и атеизмом заражену крв, која је остала иза рушилачког друштвеног тајфуна, који нам је налетио са Запада. Избацимо из себе, фузијом, трансфузијом или повраћањем све што је отровно у нама, јер то је кочница нашег бољитка и напретка. Избацимо нове и свеже, светосавске снаге, способне и вредне Србе ради културног стваралаштва и духовног и материјалног благостања целог народа и свих народа који живе са нама.

У овом контексту, сетимо се какве све медиокритете и компромисере у својим недрима крије и гаји данас српски народ!

(…)

Срби су, због свог отуђења од Бога, због силаска са своје стазе Православља и Светосавља, привремено изгубили корак са временом усавршавања, па су зато изгубили и контролу над својом судбином и, следствено томе, контролу над КиМ. Међутим, Косово и Метохија неће и не смеју заувек да остану у шиптарским рукама.

Да не буде било Србина чији сан не би био враћање свете косово-метохијске земље матици, свете области где је највише српских светиња подигнуто и разрушено, где је највише српске крви проливено и костију затрпано, где је више светих места него небеских звезда које га наткриљују!

Сва зла која су нам међународни измећари и југословенски народи учинили у последњих петнаест година, збијају се и одзвањају у нашој души, урезују се у колективно памћење целог српског народа, остају као шифрована порука и заједнички сан који ће се стално сањати док се не досања, у смислу истовременог плача и молитве: Ако заборавим тебе Косово, нека буде заборављено име моје у целом људском роду!

Из књиге прот. Жарка Гавриловића „Проклетство злочинаца“

Вапијућа молитва разљућеном Господу!

Господе! Из дубине душе своје вапијем: Помози нам, изгибосмо од сотона!

Нека се само за нас затворено небо отвори и чује наше вапаје, Господе!

Нека наш народни лелек и крик, наше молитвено дозивање допре до Тебе Господе: пробуди се заспали, Господе, који „спаваш“, јер су уперили на нас све видљиве и невидљиве стреле, лажи и оружја!

Господе, устани, пробуди се, спаси нас, изгибосмо од својих злотвора и Твојих непријатеља!

Распети Господе! Скини нас већ једном са распећа на коме смо рашчеречени скоро цео један век, а нарочито у последњој деценији нашег постојања!

Спаси нас, Господе, вапије немоћан слуга Твој, од седмоглаве Звери, апокалиптичне!

Много смо грешили, и као народ и као појединци, и зато смо горко кажњени! Смилуј се на нас!

Остали смо непокајани за бројна наша непочинства и сагрешења која смо, подговорени од наших и туђих сатаниста, до сада починили: за сва братоубиства, кумоубиства и чедоубиства, за наше грехове вољне и невољне, знане и у незнању учињене, због којих и страдамо.

Одрекли смо се Тебе, Господе, поучени Брозовим сладуњавим комунизмом који нас је разорио споља и изнутра, Броза кога нам је Запад подметнуо да нас раскомада и од Тебе одвоји. Одрекли смо се својих славних предака, Светога Саве и свих светитеља. Зато и вапијемо: Господе призови нас покајању, долиј нам снаге у кандило наше изнемогле вере, просветли наш ум и ојачај наше срце да у великом страдању не поклекнемо и Тебе се не одрекнемо! Јер ће нас непријатељи наши истребити, па ће Небо плакати „дуго и горко“ ако нестане Србина, ако не буде људи српског имена и племена!

Из књиге прот. Жарка Гавриловића „Проклетство злочинаца“

И док ово пишем, мислим, да Небо плаче за распетим Косовом, убијеном и силованом децом, дрогираном и сектама залуђеном омладином; за нерођеном, абортусима убијеном децом. унесрећеним народом, Србима у збегу и избглиштву, Господе чуј нас и спаси нас све и помилуј!

Помози нам, Господе, да прво савладамо непријатеље у себи, па онда и непријатеље око себе; Твоје и наше непријатеље у нашем народу, па онда и наше непријатеље у окружењу и оне којима је кућа далеко од нас – преко девет мора, брда и долина! Помози остаје, да се призову памети, да не говоре да су њихови интереси да се Срби истребе са лица земље!

Помози нам Пресвета Мајко Божија, јер и сама знаш шта су боли и јади, будући да си Свога Распетог Сина оплакала! Помози нам да исплачемо своје грехе и измолимо милост и заштиту од Господа у овом поновном јаду агарјанском, у мукама болним и непреболним, када срце у нама крвари свежом крвљу и живим ранама незацељивим; када се душа у нама цепа надвоје „од горњега краја до доњега“, као црквена завеса приликом Распећа Твога Сина и нашег Спаситеља! (в. Мат. 27, 51). Умоли свога Сина, Пречиста, да нама грешнима помогне, јер смо ми род Његов (в. Дјел. 17, 28), а Он наш Спаситељ!

Владичице наша Богородице Дјево, моли се Господу нашем и Сину Свом и Богу троличном за нас грешне и наше спасење, заштити нас од сваког зла могућег својим светим омофором! Дојездише на нас агарјани, нови и стари, секташи са Истока и Запада, сатанисти из Европе и Америке, губа и ругоба из подземља и надземља, сјатише се хијене и орлушине, гавранови и вране да нам срце кљуцају, црева поре и груди раздиру, да нам децу трују и дрогирају, отпађују, однарођују и разверавају! Никада, Господе, веће зло нисмо доживели! Никада више непријатеља, а мање нас у историји нисмо имали! Господе, помози нам сада, како бисмо преживели љуте невоље да би могли да Ти се захвалимо! Ако нас нестане, нестаће нашег брујања у црквама, нашег богомољисања у литијама, нашег певања за стадима! Ко ће Те, једини и истинити, Господе, славити у земљи туђој, с туђим чалмама и турбанима, с туђим повицима и арлаукањем!

Помозите нам и сви светитељи нашег рода и порода и сви свети мученици једине свете апостолске Православне Христове цркве: да се уставимо у страдању и станемо у одступању! Јер, ако овако понизно будемо ћутали и одрицали се свега свога што имамо, онда ће нас све потаманити. А небо ће дуго и горко плакати што у земљи Србији нема Србина.

Светитељу Саво, смилуј се на нас! Гле, непријатељ ти је Хиландар запалио, светиње на Косову и Метохији похарао и попалио, српску нејач, као кобац, разјурио на све стране света у збегове и шаторе! Обавести Милутина да је Арбанас поново око ископао на лицу Симонидином да је његову Богородицу Љевишку ватром у згариште претворио! Дошапни цару Душану да му је бездушни Шиптар свете Архангеле са земљом сравнио! Опомени цара Уроша да му је тиранин задужбину у прах и пепео претворио! Дај неки знак великомученику косовском Лазару да му је нови агарјанин опет запосео Косово, Србе побио или у збегове најурио!

(…)

Светитељи наши: клекните пред Господом и даноноћно Га молите, све док Га не умолите да се смилује на нас и скине нас са голготског распећа!

Из књиге прот. Жарка Гавриловића „Проклетство злочинаца“

Плачите пред Богом нашим и вашим, умилостивите Га речима и делима да нам грехе опрости, да се смилује на нас свегрешне, да нас охрабри вером светом и помогне Христом Господом, да никад плећа некрсту и антихристу не окренемо, већ да се храбро саберемо у нова зборишта и, охрабрени Господом, суочимо са сваком силом непријатељском, без обзира на њихов број и наоружање. Јер наша епска поезија учи: „Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака“.

Научени смо кроз историју да нам је боље храбро погинути него кукавички живети, и непријатељу леђа окренути и тако погинути! Наши преци су нас, у ланцима и синџирима, по пећинама и збеговима, учили и научили да гинемо: „За крст часни и слободу златну!

Свети Николаје помози и спаси нас од сваког зла! Усмери брод наш Царству Небеском изнад Истока и Запада! Подари вид слепом да разгрне мрежу мржње и зла која се плете око Српства, као што си подарио вид светом и слепом Стефану Дечанском.

Света Петко, српска светитељко и заштитнице, призови у својим молитвама помоћ Господњу да нас спасе и избави од сваког зла!

Свети Виде, од искона српски заштитниче, подари нам и просветли нас светим Твојим видом да духовно слепи и обезбожени не ходамо у тами живота, већ да нађемо путеве ка Господу!

Светитељи, заштитници рода српскога крстоноснога, ходатаји наши пред Господом:

Молите се Господу да нас избави од сваког зла, да нам дометне вере, јер су Срби данас, кривицом и кукавичлуком својих и туђих измећара и политичара, поново везани у „окове“ и „синџире“, по правди Божијој и кривици својој!

Дометни нам, Господе, вере у срца наша, како бисмо сада обезбожени ојачали у вери и смело стали на браник вере и нације наше, опет следећи речи Светог писма: „Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха“ (Прич. 28, 1).

„Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више!” (Пс. 103,35)

О Видовдану 2004.
Протојереј др Жарко Гавриловић

(Одломци из књиге „Проклетство злочинаца“)



Категорије:Поново прочитати/погледати

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s