Џ. Мајкл Велер: Нека неуспешна косовска стратегија Била Клинтона увене у пандемији Ковид-19

Новац порезних обвезника употребљава се за финансирање америчких трупа који спречавају становнике Косова да се међусобно поубијају

Извор: Снимак екрана

Попут забавног парка неког политичког култа, 10 стопа висока статуа Била Клинтона (Bill Clinton) уздиже се над Булеваром Била Клинтона, који се налази недалеко од робне куће „Hillary“. Метална биста бивше америчке државне секретарке током Клинтонове администрације, Медлин Олбрајт (Madeleine Albright), вреба у парку у близини. Изван града, у близини америчке војне базе, деоница аутопута дужине 20 километара добила је име по покојном сину Џоа Бајдена (Joe Biden). Поред тога што један булевар на Косову носи име конгресмена из Бронкса, Елиота Енгела, његов лик се може наћи и на поштанској марки.

Ово звучи попут шоуа чудовишта за Мочвару („The Swamp“) и стварно постоји. Све је ово омогућено уз помоћ две милијарде долара америчких пореских обвезника. Томе додајте још један велики рачун за америчке трупе које су овде стациониране – не како би заштитиле ово место од страних освајача или осигурале виталне америчке интересе – већ како би спречиле мештане да се међусобно поубијају. Ова циркуска представа зове се Косово.

Косово је хаос без краја и конца. Људи на Косову – мешавина непомирљивих култура – доказали су кроз историју да не могу да се сложе без неког облика диктатуре или војне окупације. Свака страна се етнички „чисти“ од друге у грађанском рату који се води између Албанаца – муслимана и Срба – хришћана. Албански већинско становништво протерало је већину хришћана – а да то никоме у међународној заједници није нарочито засметало – и прогласило независност од Србије.

Отцепљена провинција која нема излазак на море нема стратешки значај за Сједињене Државе. На површини упола мањој од површине Вермонта, Косово има број становника који је скоро једнак броју становника у Бронксу. То је Вавилон са пет службених језика и два писма. Осамдесет одсто младих људи је незапошљено. Најпознатији извозни производ са Косова су џихадисти.

Пре нешто више од две деценије, крвави грађански рат на Косову против хришћана и оштар одговор хришћанских Срба навели су конгресмена Енгела да убеди госпођу Олбрајт и господина Клинтона да употребе америчку војну силу и поразе хришћанску страну. Господин Клинтон користио је НАТО као параван за вођење кампање бомбардовања – с љубављу названом „Медлинин рат“ – са циљем да се наводно заустави крвопролиће.

Хуманитарно бомбардовање Косову је донело аутономију, али бомбе нису биле довољне: исламистички побуњеници – Ослободилачка војска Косова (ОВК) -изводила је герилске операције на терену како би обликовала нову побуњеничку владу. Многи амерички званичници су у то време ОВК сматрали исламистичком терористичком групом, али господин Енгел није био узнемирен. Искористио је своју позицију у Спољнополитичком комитету Представничког дома како би спонзорисао финансирање ОВК. То је сигурно помогло да се лик господина Енгела нађе на косовској поштанској марки.

Џ. Мајкл Велер (Извор: Снимак екрана/Јутјуб)

Локално становништво је након рата још једном показало да не уме да се слаже и да им је потребна наоружана дадиља. Господин Клинтон довео је америчке трупе с европским савезницима који су летели под НАТО заставом и бесмислено позвао руске трупе да „помогну“. Ова непромишљена хибридна сарадња умало је довела до војног сукоба НАТО-а са Русијом.

Захваљујући Сједињеним Државама и савезничким копненим снагама које су  водиле милитаризовани дечји вртић, „мировни процес“ годинама се развлачио, током кога се сецесионистичка покрајина одвојила од Србије 2008. године и захваљујући америчким трупама, које су осигуравале да мировни процес наставља бескрајно да се развлачи, прогласила независност.

Увидевши да је Русија искористила прилику да обнови своје вековима старе везе са Србијом, а да Кинези траже упориште у Европи, Трампова администрација покушава да извуче Сједињене Државе из збрке која се зове Косово и погура Србију ка западу. Србија, иако мала земља, остаје чвориште које повезује југоисточну и централну Европу, као и делимични копнени мост из централне Европе, од Црног мора у којем доминирају Русија и Турска, према Медитерану.

Али онима који подржавају Косово то ништа не значи. У пандемијом обухваћеном Вашингтону, они који рециклирају унапред написане теме мекећу како би привукли пажњу и спасили клинтоновски статус кво. Један од њих је направио паузу од изолације како би назвао Косово „највећом про-америчком земљом у Европи“. Док је други ову малу државу назвао „највећом про-америчком земљом на свету“.

Ова изјава може бити истинита све докле глупи Американци настављају са упумпавањем готовине и пружањем војне заштите од омрзнутих хришћана. Али то се не слаже са статусом Косова као по глави становника највећег простора – за регрутовање џихадистичких терориста.

Дугогодишњи следбеници Клинтонове политике се сада жале да „америчка стратегија за Косово пуца“.

Било је и крајње време.

Џ. Мајкл Велер (J. Michael Valler) је виши аналитичар за стратегију у Центру за безбедносну политику у Вашингтону, DC

Извор: The Washington Times (home/opinion/commentary)

Опрема: Стање ствари

(КоССЕв, 23. 4. 2020)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

1 reply

  1. Ко разуме енглески, нека оде на страницу с које је преведен овај текст и погледа коментаре. Има оних који бране српску страну, али је знатно више оних који бране шиптарску – с много вулгарних неистина. Али, када заузмете неутралан став странца који не зна много о свему, њихови аргументи се важе као и српски, а они су упорнији и вреднији.
    Помислио сам у тренутку колико се у Србији троши времена и новца на тзв. ботове у медијима, а тамо где треба оно што је јако важно раде само појединци који држе до истине и правде.

Оставите коментар