Светозар Поштић: Српска култура у шест димензија

Холандски социолог културе Герт Хофстеде (19282020) са својим тимом истражио и анализирао шест различитих димензија скоро сваке националне културе

Герт Хофстеде (Извор: toolshero.com)

Прошлог месеца преминуо је холандски социолог културе и професор организационе антропологије Герт Хофстеде (Geert Hofstede, 1928–2020). Он је у академским круговима најпознатији по томе што је са својим тимом истражио и анализирао шест различитих димензија скоро сваке националне културе. Резултате истраживања обрадио је у бројним научним књигама, а основао је и фирму која међународним компанијама олакшава међукултурну комуникацију.

На сајту Хофстедеове организације постоје подаци о више од сто земаља у свету чије се карактеристике могу међусобно упоредити. Сви знамо да је ментални склоп сваког појединца јединствен, али исто тако знамо да постоји и заједнички менталитет, опште вредности и поглед на свет сваке заједнице који је чине посебном. Због тога је занимљиво погледати које су одлике српске културе у односу на друге нације по овом моделу, и по чему се разликујемо од других друштава.

Прва категорија коју је Хофстеде са својим тимом анализирао је „Удаљеност власти“ (Power Distance). Она је дефинисана као степен очекивања и прихватања неједнаке дистрибуције моћи од стране мање моћних чланова институција и организација у одређеној земљи. Србија ту има висок скор од 86/100, што значи да људи у нашој земљи релативно лако прихватају хијерархију. Централизација је, по овом моделу, код нас популарна, и потчињени очекују да им буде наређено шта да раде. Идеалан шеф је добронамерни аутократа.

Поређења ради, Сједињене Америчке Државе у овој категорији имају скор од 40, што значи да представници њихове културе не прихватају тако лако хијерархијске разлике. Мање моћни чланови друштва у држави са таквим карактеристикама желе и очекују да се њихов глас чује. У Русији, пак, дистанца између власти и просечног човека још је већа него у Србији, јер резултат ту износи 93 посто, а у Кини је једва мало нижи него у Србији, и тамо износи 80. Разумљиво је да тај скор у ауторитативним срединама још виши. У Саудијској Арабији, рецимо, он износи 95 посто.

Резултати за Србију

Друга категорија је можда највише анализирана одлика одређене културе, а то је индивидуализам. Он је описан као степен независности појединаца у одређеном друштву. Србија, са скором од 25, сматра се колективистичким друштвом. То делом објашњава релативно лако прихватање комунизма у нашој земљи после рата. Колективизам се одликује блиском, дугорочном приврженошћу члану „групе“ као што је породица, шира породица или пријатељи. Оданост у колективним друштвима је једна од најважнијих одлика. У њима је представа о сопственој личности неодвојива од заједнице.

За ову димензију углавном важи правило да што се више крећемо од Запада ка Истоку, индивидуализам слаби а колективизам расте. Тако САД има веома висок скор од 90, Британија 89, Француска 71, Немачка 67. Резултати испитивања ове димензије показују да је индивидуализам у Русији, са скором од 39, виши него у Србији, али у земљама далеког Истока, очекивано, влада колективистичка свест. У Кини скор у овој категорији износи 20, а у Јужној Кореји само 18. Колективизам је у Индонезији још израженији са свега 14 посто.

Изузеци у географској оријентацији повезаној са овом одликом друштва, наравно, постоје. На пример, Мексико, земља на западној хемисфери, има скор од само 30, али зна се да је утицај колективистичког, урођеничког друштва, тамо веома висок. Земље Латинске Америке са још већим процентом староседелачких гена још више су колективистичке. Еквадор, на пример, има скоро од свега 8 посто.

Поређење Русије, Србије и САД

Следећа категорија је „Мужевност“ (masculinity). У „мужевним“ друштвима такмичење, успех и тежња да се буде најбољи имају пресудну важност. Овај систем вредности отпочиње у школи и наставља се током каријере. У „женственим“ (feminine) друштвима приоритет представљају брига за друге и квалитет живота. У њима превелико истицање није на цени. Ова категорија открива шта људе више мотивише, жеља да буду најбољи („мужевност“), или љубав према ономе шта радиш и чиме се бавиш („женственост“).

Србија се у овој димензији налази нешто испод средине, што значи да је њено друштво благо женствено. У земљама са сличним резултатом фокус је на „раду да би се преживело“, људи цене једнакост, солидарност и квалитет пословног живота. Конфликти се решавају компромисима и преговорима. Поштује се слободно време и флексибилност, а акценат је на благостању.

Занимљиво је да Кина у овој категорији, има чак нешто виши скор од САД (66 према 62), а Русија је, рецимо, „женственија“ од Србије са 36 посто. Јапан је, са резултатом од 95 посто, изразито „мужеван“, а Литванија, с друге стране, изразито „женствена“ са свега 19 посто. Литванци нерадо неког хвале, непријатно се осећају кад њих хвале, и воле да умањују сопствене успехе. Међусобно комуницирају тихим, дипломатским гласом да не би неког увредили. Одликују се повученошћу и толеранцијом према другим културама. Шведска у овој категорији има невероватно низак резултат од само 5 посто. Швеђани су познати као изразито уздржани. Њихово друштво је засновано на умерености и неистицању које називају lagom. Наш северни сусед Мађарска, с друге стране, у овој категорији има чак 88 посто.

Поређење Кине, Јапана и Литваније

Четврта димензија је „Избегавање неизвесности“ (Uncertainty Avoidance). Оно је дефинисано као степен у ком се чланови друштва осећају угроженим од непознатих ситуација, и створили су, према томе, убеђења и институтиције да би их избегли. Србија овде има изразито висок скор од 92/100, што значи да Срби не толеришу необично понашање и идеје. У нашој земљи постоји емоционална потреба за правилима (чак иако се правила не поштују). Људи теже ка прецизности и тачности, имају отпор према иновацијама. Безбедност и сигурност су важни елементи индивидуалне мотивације у друштвима са тако високим резултатом у овој области.

Са скором од 95, Руси имају још већу тежњу ка избегавању неизвесности, док оно у САД, рецимо, износи просечних 46 посто, а у Кини само 30 посто, што значи да су они веома прагматични. Кинези се не осећају угрожени кад нешто није потпуно јасно, што је одражено и у кинеском језику, који је пун двосмислености. Представници оваквих култура се лако прилагођавају и предузимљиви су. Са максималних 100 одсто, Грци предњаче у овој категорији.

Поређење Хрватске, Грчке и Албаније

Следећа категорија је „Дугорочна оријентација“ (Longterm Оrientation), која је описана као начин на који друштво одржава везу са својом прошлошћу док се носи са изазовима садашњости и будућности. Државе које имају низак скор у овој димензији скептичне су према променама, а оне које имају висок скор теже иновацијама и променама.

Са скором од 52, Србија је негде на средини. Поређења ради, Кина је овде високо котирана. Резултат од 87 посто такође показује њену прагматичност. Кинези верују да истина зависи од околности. Они су спремни да прилагоде традицију промењеним условима живота, и теже штедњи, улагању и упорности у остваривању резултата. Још једна земља чији становници планирају годинама унапред је Немачка, која има висок скор од 83. Американци, насупрот њима, воле да провере истинитост нове информације. Низак резултат од 26 говори да они теже тренутним резултатима и да им се вредности и убеђења не мењају лако. Иран у овој категорији има скор од 14 посто, a афричке земље још мање. Нигерија има 13 посто а Гана свега 4.

Поређење Гане, Ирана и Нигерије

Последња, шеста категорија анализе друштва односи се на задовољавање физичких потреба (Indulgence). Оно је описано као степен контроле над жељама и импулсима. Србима, по овом истраживању, та контрола доста добро успева, јер имају скор од само 28 посто. Суздржаност од уживања у благодатима живота вероватно је повезана и са приликама у којима живимо у последње време, али она вероватно има везе и са хришћанским осећајем да уживање није препоручљиво. Друштва са ниским скором одликује још и цинизам и песимизам.

Кина се у овој категорији још ниже котира са скором од 28 посто. Кинези нису трошаџије. Са друге стране, Американци воле да уживају у плодовима свог рада, јер њихов резултат износи 68 посто. Они немају осећај кривице кад су богатији од осталих, јер то већина њих сматра главним смислом живота. Британци су им слични са 69 посто, а Јапанци су још уздржанији и штедљивији од Кинеза са ниским скором од 24.

Поређење Немачке, Мексика и Велике Британије

Без обзира колико озбиљно схватали истраживање различитих култура по овом моделу, он нам омогућава увид у вредности које преовладавају у нашем друштву. Према пословици „карактер одређује судбину“, историја и статус појединих земаља лакше се разумева у светлу ових одлика колективне свести.



Категорије:Стражњи дућан С. Поштића

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. Има стара прича кад је неки Американац долазио амо, и имао одмах своје мишљење о свему, а са висине и потцењивачки домаћину.

    Уз пример тамо, преко воде, како ваља (тамо) оно што домаћину није добро.

    И овај му покаже у црквеној порти датум. Америка није била откривена.

    Новица се родио пар месеци после оца. Чије име носи. Као и моја мајка.

    Као и толики други наши.

    Из Бечеја,

    „Да сам у Београду, био бих боем. Овде сам обична пјанчина.“

    …“Не васпитавајте децу ако не умете. Боље је бити неваспитан него лоше васпитан…“, говорио је Душко Радовић

    …“Tell me again why we should forget I see that you haven’t forgotten Pearl Harbor yet Tell me again why you say you can’t…“

    Wesley Clark Jr apologizes to the Lakota nation, The Vineyard of the Saker

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s