НП Отаџбина: Воз на релацији Краљево-Косовска Митровица саобраћа од 2005. године

Једини воз који није могао да прође то је „руски воз“ Александра Вучића који није имао храбрости, јер се понео као бедна кукавица, да воз превезе преко административне линије

Потписивање писма о намерама за обнову железничког саобраћаја (Фото: Инстаграм профил Александра Вучића)

Последњи споразум о железничком саобраћају између Београда и Приштине као споразум о намерама је излишан знајући да воз већ од 2005. године саобраћа два пута дневно на релацији Краљево-Косовска Митровица. Једини воз који није могао да прође то је „руски воз“ Александра Вучића који није имао храбрости, јер се понео као бедна кукавица, да воз превезе преко административне линије између централне Србије и јужне српске покрајине као што су то урадили Срби те 2005. године.

Аутопут Приштина-Ниш је већ нешто друго, јер је згодна прилика за добар бизнис за Александра Вучића по истом систему који је имао за Моравски коридор, а то значи без тендера кроз лекс специјалис и уз провизије кроз разговоре у четири ока.

Председник Србије тај последњи споразум правда да је то у интересу Срба што је гола лаж јер је исто то говорио и када су по његовој наредби српске судије полагале заклетву пред ратним злочинцем Хашимом Тачијем. Имајући све ово у виду, испада да је састанак на Дан државности „оца нације“ (у лику „Аце Србина“)  са Србима из Републике Српске и Црне Горе само голи маркетинг и још једна у низу подвала српском народу. Јер онај ко је потписао Бриселски споразум и одрекао се српских институција у јужној српској покрајини није ништа друго него издајник, а српски издајници не могу да помогну српском народу. Зато глупо звучи изјава Андрије Мандића, једног од лидера Срба у Црној Гори, који говори о српској солидарности оличеној у Александру Вучићу јер управо када се доносио закон о слободи вероисповести у Црној Гори председник Србије се по Тирани гостио са Милом Ђукановићем председником Црне Горе. Сетимо се да је тада изјавио да не жели да се меша у унутрашња питања друге државе, а то је Црна Гора, која по њему баштини аутокефалност „Црногорске православне цркве“. Тешко је да било шта Србима у Црној Гори може да помогне Александар Вучићм, ако сви знамо за његове пословне и партнерске односе са председником Црне Горе. Један од таквих уносних послова је и „Београд на води“ у коме је арапски партнер само декор у пљачкању српског народа. Огрезао у корупцији и криминалу, Александар Вучић више не може да помогне ни самом себи а камоли Србима ван Републике Србије.

На заједничкој конференцији за штампу председник Србије није пропустио прилику да на прљав и покварен начин, као што само он уме, импутира митрополиту Амфилохију Радовићу да он жели да преименује Српску православну цркву у Црној Гори у Православну цркву – што само показује да не може да прикрије лични анимозитет према овом црквеном великодостојнику који му је главна препрека у предаји Косова и Метохије. Чуди да је Андрија Мандић на тако непристојну констатацију оћутао, имајући у виду да из дешавања српског народа у Црној Гори стоји управо митрополит зетско-приморски.

Председник Србије је на истој конференцији за штампу изјавио да су таксе од 100 одсто, које је Приштина увела Београду, смањиле БДП Србије за 0,5 одсто – што је гола лаж. Председник Србије има шансе да те таксе укине за 24 часа методама реципроцитета, али он то не жели изигравајући жртву – а још горе је што причом о таксама прикрива нешто друго а то је да је дао пуну дозволу Хашиму Тачију да формира војску Косова.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ даје пуну подршку Србима и у Црној Гори и у Републици Српској, мада не може да се отме горком утиску да је председник Републике Српске Милорад Додик подржавао Александра Вучића у свим издајничким подухватима у предаји Косова и Метохије. Подржао је Бриселски споразум, подржао излазак Срба на сепаратистичке парламентарне изборе, подржао полагање заклетве српских судија пред Хашимом Тачијем – увек уз наду да ако се Србија одрекне своје јужне покрајине да ће он лакше успети да Републику Српску припоји Србији. Последња одлука уставног суда БиХ у којој се земљиште на тлу Републике Српске проглашава земљиштем Босне и Херцеговине само показује да је много лакше одбранити и сачувати Косово и Метохију у саставу Републике Србије него Републику Српску припајати Србији. Милорад Додик је требало да зна да што дуже траје борба око КиМ то ће питање унитарне БиХ касније доћи на дневни ред. Нажалост, онај ко је потписао да Република Српска треба да буде део НАТО-а након свега што су Срби доживели као народ само показује да му је лична функција важнија од интереса српског народа у целини.

Сам састанак Александар Вучића са Србима из региона је само политички маркетинг. Нити Београд може да стране судије из правосуђа БиХ избаци нити може да промени изворни закон у БиХ, а још мање да помогне Србима у Црној Гори. Можда је мало грубо речено, али све у свему цео састанак подсећа на ону народну „трла баба лан, да јој прође дан“.

Косовска Митровица, 16. 2. 2020.
Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s