Артјом Бузила: Зашто Бугарска кочи и „Турски ток“?

Сходно плановима, изградња гасовода дужине 474 километра на бугарској територији је већ морала да буде завршена

Премијер Бугарске Бојко Борисов и председници Русије Владимир Путин, Турксе Реџеп Тајип Ердоган и Србије Александар Вучић на отварању Турског тока (Фото: Балканист)

Пре месец дана коначно је пуштен у погон гасовод „Турски ток“. Као што је познато, учесници церемоније су били председници Русије, Турске, Србије и бугарски премијер. Присуство последњег је било можда предвидљиво али незаслужено. На његовом месту требало је да буду две друге особе: одлазећи председник Грчке Прокопис Павлопулос и председник Северне Македоније Стево Пендаровски. То би било и логичније и праведније: за разлику од Бугарске, Грчка и Северна Македоније су урадиле свој део посла. Од Бугарске се очекивало да на време испуни своје обавезе. Крак гасовода до српске границе, који су назвали „Балкански ток“, Бугарска је почела да гради прекасно и изградња се не одвија најбрже.

Бојка Борисова су позвали на церемонију пуштања гасовода у рад да би могао да покаже како је пун туге за своју земљу која је једини губитник у овој енергетској епопеји. А могла је да постане победник још 2015. године…

„Јужни ток“: први неуспели покушај

Дана 7. децембра 2012. године започела је изградња гасовода „Јужни ток“. Цев је требало да иде од руског града Анапе до бугарске Варне по дну Црног мора, а затим преко територије Бугарске и неколико других држава. Затим би три крака наставила транспорт руског гаса до Аустрије и Италије.

Пројектована траса Јужног тока (Карте: Балканист)

Међутим, 2014. године изградња је прекинута. Умешао је прсте Европски парламент који није дозволио Бугарској да гради на својој територији руски гасовод. 1. децембра 2014. председник Русије Владимир Путин је најавио затварање пројекта „Јужни ток“ и отворио нови пројекат – „Турски ток“. И један и други су пратили исти циљ, а то је непрекидно снабдевање гасом европских земаља, заобилазећи непоуздане земље транзитере.

Међу овима је пре свега Украјина, која је у јануару 2009. била веома близу да остави европске потрошаче без руског гаса. А када је већ започела изградња „Турског тока“ Софија је схватила да може остати без ичега. Штавише, Грчка и Србија су урадиле свој део посла.

Гасоводи између Русије и Турске

„Турски ток“: последње руско упозорење

Након дужег пазарења Бугарска је ипак добила право да учествује у изградњи крака гасовода до Србије. Русија је поново пристала да Бугарска учествује у пумпању руског гаса, и чини се, на своју штету. Сходно плановима, изградња гасовода дужине 474 километра на бугарској територији је већ морала да буде завршена. У пројекту се није појавило ништа ново. У то ћете се уверити када погледате мапу бугарских делова „Јужног“ и „Турског тока“: они се, зачудо, делимично поклапају.


Изградњом турског гасовода је требало да се бави прилично искусна компанија, али на крају је на тендеру победила непозната компанија из Саудијске Арабије. Затим су уследиле тужбе бившег извођача радова. Уговор је на крају припао Саудијцима. Али време је изгубљено. Стекао се утисак да бугарска страна намерно одлаже изградњу гасовода. Од свега што је Бугарска до сада урадила, заслужује пажњу само компресорска станица „Странџа-2“ на граници са Турском. Кроз њу се руски гас сада испоручује Грчкој.

Бугарске лекције, или како победити самог себе

Пре пуштања у рад „Турског тока“, руски гас за Турску пролазио је кроз Украјину, Молдавију, Румунију и Бугарску.

Био је то „Трансбалкански гасовод“.

Трансбалкански гасовод

Иначе, транзит гаса „Балканским током“ ће доносити Бугарској 229 милиона долара годишње. Зашто онда коче изградњу?

Саботирање изградње „Балканског тока“ није нека бесплатна бугарска помоћ Украјини. Бугари су озбиљно рачунали да ће преко своје територије гас који им стиже „Турским током“ слати „Трансбалканским гасоводом“ у Румунију и Молдавију.

Узгред, епопеја о изградњи гасовода између румунског Јашија и Унгенија на северозападу Молдавије заслужује посебну причу. Тамо је Румунија на средства ЕУ изградила наставак „Трансбалканског гасовода“ на север, а затим предложила Молдавији да сама гради крак од Унгенија до Кишињова. Тај крак и данас граде али сопственим средствима и снагама.

Европа добро зна како је без руског гаса због одсуства договора између Москве и Кијева: била је хладна зима 2009. године. Тада су Европљани вршили притисак на Украјину да нађе компромис са Русијом. Али, схватајући да у било ком тренутку односи између произвођача гаса и његовог главног транзитера на Запад могу да се погоршају, европске земље почеле су да учествују у изградњи гасовода, који би лако заменили неостварени „Јужни ток“: два „Северна“ и један „Турски“.

Грчка, Македонија и Србија су чак и пре него што је Бугарска зауставила изградњу „Јужног тока“, изградиле своје деонице. Штавише, Срби су изградили и други крак — сада за „Балкански ток“, који је део „Турског тока“.

Он и даље није активан, јер не постоји бугарски крак, који је део „Трансбалканског гасовода“ (на карти означен зеленом бојом).

Балкански ток

Ако „Балкански ток“ буде пуштен у погон, грчки, македонски и српски краци нереализованог „Јужног тока“ ће постати магистрале за земље бивше Југославије и Италију. Заправо, ти краци су од самог почетка тако и замишљени.

Транзит руског гаса ка Европи кроз Турски ток

Дакле, Бугари су се надали да се украјинско-руски спор око гаса никада неће решити. Тада би се, као што је већ речено, Бугарска бавила транзитом гаса из Турске у Румунију и Молдавију, а можда и у Украјину. Бугарска је рачунала да гас може кренути у обратан правац кроз исте цеви. Али новогодишњи споразум између Украјине и Русије и покретање „Турског тока“ су озбиљно покварили планове Бугара. Да није „Странџе-2“ Софија би остала без новца за транзит руског гаса. Може се рећи да су Бугарима дали до знања да њихова саботажа није прошла незапажено.

Церемонија покретања „Турског тока“ уз учешће бугарског премијера била је својеврсна јавна лекција за Борисова. Након тога можемо очекивати да Бугари убрзају изградњу гасовода на својој територији. Јер у супротном партнери лако могу да заобиђу и компресорску станицу „Странџа-2“…

Наслов и опрема: Стање ствари

(Балканист, 11. 2. 2020)

Прочитајте још



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s