Бошко Мијатовић: Крај саге о руским гасоводима – Северни ток 2 близу завршетка

Oва мала геостратешка игра донела је победу руско-западноевропској комбинацији над америчко-источноевропском

Градња Северног тока 2 (Фото: Дојче веле)

По свему судећи, контроверзни руски гасовод Северни ток 2 близу је успешног завршетка обезбеђујући тако важан енергент гладним западноевропским земљама. Последњи чин драме настао је крајем прошлог месеца када је Данска, после дужег оклевања, одлучила да Гаспрому ипак да дозволу за пролазак цеви кроз њене територијалне воде. Тиме су покопане последње наде противника гасовода.

Контроверза није настала због економске стране гасовода: посао као посао, хоће га и једна и друга страна у сопствену корист, па нема потребе да се неко трећи меша. Не, збрка је настала из политичких разлога. За неке је проблем што ће Украјина остати краћих рукава, пошто ће њен стари гасовод бити углавном заобиђен и она изгубити пар милијарди долара од транзитних такси. За друге је проблем што Украјина губи могућност да  уцењује Русију претњом блокаде пролаза гаса, па тако нестаје једна полуга антируске политике. Западноевропске земље нису превише гануте финансијским губитком Украјине, али их брине могућност, већ доживљавана, да Украјина заврне славину услед сукоба са Русијом, било око цене гаса или политички, а да западна Европа остане без грејања. Посебно је Немачка осетљива на ово.

Ни Украјина није без савезника: ту је Пољска, која је увек наоштрена против Русије, и још више САД, које увек гледају на нашкоде Русији, свом архинепријатељу. Европа тако не изневерава традицију поделе око сваког питања, а главна парола САД била је да ће наивна Немачка пасти у руско енергетско ропство, па ће, ето, добронамерне САД својим санкцијама спречити изградњу погубног гасовода. Додуше, нешто ће и ућарити, шта је ту је, пошто су спремне да по вишим ценама продају свој природни гас у течном облику (Liquefied natural gas, скраћено LNG) западној Европи.

Карта: Euronews

Претња америчких санкција до последњег дана није дала мира градитељима, али је Немачка остала хладнокрвна и, подржана од Француске и неких других, настављала посао. Меркелова је веровала да САД ипак неће овим поводом ући у озбиљан сукоб не само са Немачком, већ и са ЕУ, и да се ради о обичном Трамповом блефу. Тако је и било. Данас америчка администрација ћути. Остаје мала вероватноћа да ће Конгрес (иначе заузет сменом Трампа и предстојећим борбама око буџета) покушати у последњи час да направи штету, с тим да Гаспром, са западним извођачима, планира да заврши изградњу данске секције за неколико недеља.

И тако, ова мала геостратешка игра донела је победу руско-западноевропској комбинацији над америчко-источноевропском. Показало се још једном веома јасно да је Трампова спољнополитичка, па и геостратешка тактика погрешна и, што је још горе, потпуно неуспешна: он једноставно припрети некој земљи најозбиљнијим последицама уколико њено руководство не учини како он жели, уз очекивање да ће она брзо капитулирати, а због велике америчке војне, политичке, економске и финансијске моћи. Али, свет је убрзо схватио да Трамп блефира. Претио је ратом Ирану и Северној Кореји, па се уздржао. Претио је санкцијама Турској и Индији уколико купе руски С-400, па опет ништа. Па и Србији је припрећено због малог Панцира. А са Кином постоји пат позиција поводом трговиниских питања. Нигде резултата.

Бошко Мијатовић (Фото: Медија центар)

Осигурање руског гаса донело је Европи још једну корист: опадање цена гаса на нивое који нису виђени у последњој деценији, а због све јаче конкуренције на европском гасном тржишту.

Истовремено се завршава и Турски ток, руски гасовод који преко Турске стиже до Балкана. Цеви се тренутно постављају у Србији и готово су стигле до Мађарске. И овом гасоводу стављане су правне препреке унутар ЕУ у време док је то чињено и Северном току 2, а пошто је Бугарска чланица ЕУ, али је отпор истовремено обустављен. Остало је жаљење регулаторне агенције ЕУ што се Србија не придржава свих правила ЕУ, а што свакако није дужна будући да није чланица ЕУ.

Свакако да руски гас нeће овладати Европом: ту су и Норвешка, Холандија, Алжир и многи други. Следећих година стиже и азарбејџански гас такође преко Турске, а у Албанији ће бити направљена важна раскрсница: један крак ће ићи за Италију, а други за Хрватску преко Црне Горе и БиХ. За све има места.

Написано за лист НИН од 21. 11. 2019.

Опрема: Стање ствари

(Србија и свет, 19. 11. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s