Могли бисмо себе уврстити у веома богата друштва будући да имамо сијасет „питања за милион долара“ – незгода је једино у томе што наши одговори не вреде ни пет пара

Александар Вучић у Давосу 2019. (Фото: Танјуг)

Велика је иронија да су се светски лидери састали ради расправе о ђубрету у коме се давимо баш у Давосу. Да су бар били чистих руку па да им човек и поверује. Међусобно су разговарали на маргинама састанка што је и резултирало истим таквим исходиштима – маргиналним.

Једина повољна околност је што су у Давосу били велики снегови и ниске температуре па се односи међу лидерима могу прогласити за очуване и замрзнуте.

Договорили су се да се ни о чему не могу договорити и да договор кућу гради што је апсолутно непотребно будући да су сви стамбено обезбеђени. Неки имају чак и палате, неки дворце а има их који живе у великим белим кућама са многобројном послугом и парним грејањем где се просторије редовно проветравају али безуспешно јер у такве одаје свеж ваздух са тазе идејама никада не доспева.

Забринути су због климатских промена, забринути због загађења човекове средине, чему дају и свој лични допринос, као и због цена краставаца на новој Палилулској пијаци који су скупи иако не одговарају закривљеношћу прописаноj по мерилима експертских тимова бриселског порекла.

Сви су се на крају сложили да је ситуација у Земљи толико узаврела да мало-мало па дође до неке ерупције повампирених вулкана, неког неочекиваног трескања вратима да се све заљуља и понека експлозија шетача који немају друга посла, односно уопште немају посла па шетају.

Обраћање Грете Тунберг у Давосу 2020. (Фото: Њујорк тајмс)

Састанак је искоришћен да се учесници подсете на чињеницу да су први кукуруз и НАТО војници дошли у Европу управо из Америке док су хибриди и туристи отишли у Црну Гору из Русије и млађе јој ћерке Србије.

За то време се, као противтежа, у Београду одржава антилитија са 88 учесника уз свесрдну помоћ из региона. Учесници антилитије, уместо икона светаца, носе слике своје љубим и то без фантомки. У знак подршке антилитији, НИН-ов жири за доделу награде за најбољи роман године на челу са ТЕОфилом, доказаним борцем против те(о)изма, цркве, свештенства и свега што на тамјан мирише, такође потписником Апела 88, доноси одлуку да се ова некада престижна награда додели осамдесетосморици аутора потписа на Апелу за подршку отимачини светиња СПЦ. За сада само у Црној Гори.

Шпанија нас је најзад победила у ватерполу што неки познаваоци прилика у овом спорту тумаче као знак захвалности Србије што Шпанци нису признали „државу“ Косово.

Пораз смо поднели спортски, као уосталом и све друге поразе, што се може ставити на списак још једне наше значајне моралне победе. И то са 5:0 у нашу корист, дакле, нерешено.

Поред питања отопљавања ледника, ваздуха за шкрге, цене краставаца, питања људских права, слободе медија, промене у РЕМ-у и снижења изборног цензуса, стандарда и реалних плата и пензија, ми би, као држава, могли себе уврстити у веома богата друштва будући да имамо сијасет „питања за милион долара“. Незгода је једино у томе што наши одговори на сва та милионски вредна питања не вреде ни пет пара. Али, и то ће се решити најраније за педесетак година док се ова власт не угризе за језик па онда тетка опозицији, уместо колача, донесе министарске фотеље без и са портфељима макар шта то значило.

Саша Илић, Теофил Панчић и Иван Миленковић (Фото: Фонет)

Наш познати контрабасиста извођач бетонских радова у подлиску за културну и сваку другу пропаганду у листу DANAS, плагира име и презима легенде фудбалског клуба Партизан, и неочекиваним волејом осваја књижевну награду за најбољи роман године што се за НИН рачуна као још један аутогол.

Лауреат добија неизмерну захвалност и похвале какве ни Хандке није доживео, и то главом без браде уредника културне рубрике у истом НИН-у, Драгана Јовићевића, познатог као успешног организатора фестивала queer филмова. За ову врсту филмске уметности Д. Ј. сматра да су ти филмови „ нешто што задовољава најминималније потребе LGBT заједнице”. Успут, у „најтиражнијем ГЕЈ магазину у Србији“ – ОПТИМИСТ, даје прецизна упутства како упокојити вампира, где каже:

„… šta god izmišljali, vampir se upokojava vrlo jednostavno. Pa ću vam ovom prilikom to slikovito i opisati. Dakle, vampira treba prvo politi svetom vodicom kako bi se smirio. Onda probiti srce glogovim kolcem i odseći glavu. Onda telo treba zapaliti a glavu sahraniti. Ništa lakše! Ja bih samo na to dodao – treba sahraniti daleko“

Можда и „Тамо далеко где цвета лимун жут…“

Остаје да се нађе прави вампир, глогов колац и лимун жут.

Categories: Сатиристика

Tags: Александар Вучић, Давос, Драгослав Пакић, Нинова награда, Теофил Панчић, климатске промене