Какав ли је то бог, сачувај ме Боже, по партијском пропису… А ако вам је Бог – Мило, боље да не вјерујете…
Истицање застава НАТО и Црне Горе (Фото: Стево Васиљевић/Ројтерс)
Није ово баш онако како сте мислили да јесте…
Ако је мјера вашег успјеха директно пропорционална дубини нечије пропасти, нијесте баш успјели…
Мислим: није баш све пропало. Иако сте мислили да јесте. Иако је све сличило вашем потпуном и безнадном успјеху…
Нешто вам се и отело. А то што се отело, можда се и не може ухватити… Сувише је дивље, тако некако мислите ових дана… Није припитомљено…
Но, нема то везе са дивљином. Још мање са припитомљавањем…
То има везе са слободом. А нема са законом о слободи. И какав вам је то закон који доноси партијско робље у име дресиране слободе… Баш никакав, мртво слово на папиру, посмрче рођено у поноћном парламенту као на балу вампира…
И какве везе има тај вампирски закон са црквама… А ако нема везе са вјером, како има везе са слободом… А ако нема везе са слободом, како има везе са слободним народом… А ако нема везе са црквом, вјером, слободом и народом, како може имати везе са грађанином… а ако нема везе са грађанином, како може имати везе са Човјеком…
А ако нема везе са Човјеком, како може имати везе са Богом.
Коме ви, такви какви сте, прописујете Бога?
Какав ли је то бог, сачувај ме Боже, по партијском пропису…
А ако вам је Бог – Мило, боље да не вјерујете…
Боље да одустанете и пустите вашег бога да падне…
Да се обурда, без велике муке, јада и треска.
Јер, одавно је пао, иако вам његов пад личи на лет…
А и ако је лет, то није лет ка небу, него лет у јаму у којој нема ничега, у којој нема ни Човјека ни Бога…
А и ако вам личимо на Индијанце, оставите нашег Манитуа на миру. Наш Маниту, наша ствар.
Тај Маниту је трпељив, али може да се наљути…
Ето вама вашег Мила, у вашем бункеру, па код њега по благослов. Кад сте већ постали то што нијесте били: горди Милогорци…
А шта ли ће бити кад Мило мине?
За разлику од Мила, Маниту је бесмртан…
Зашто сте све оно што је у човјеку бесмртно везали ланцима за смртну твар?
И Милово ће доћи и проћи…
А кад прође, хоћете ли и даље бити Милогорци или ћете опет бити Црногорци…
То само Бог зна…
Стога је важно да се вратите себи.
Не морате нашем Богу.
Пошто мислите да је Бог, некаква наша великосрпска ствар…
Вратите се себи, јер је Милов коријен оплићао.
И та његова висина је на плитком коријену…
И тај закинути коријен не може држати још дуго ни Мила, ни Милогорце…
И то што идем у цркву, моја је ствар…
Идите и ви у ваш бункер, кад већ не идете у цркву.
Само немојте народну цркву претварати у однарођени бункер…
Или не идите нигдје, ако вам се не иде.
Само, већ једном стигните до себе, ако желите.
Иде човјек у цркву зато што је црква слобода. Или не иде у цркву, зато што је слободан човјек…
Али не прави себи бункер умјесто цркве.
И не моли се Милу, умјесто Богу…
И иде човјек у цркву, зато што је православна, јер је православни човјек…
Па иде човјек у цркву зато што је црква и зато што је православна и зато што је српска…
Ваљда и Србин може бити Човјек…
Не одузимајте му то право вампирским законима о поробљеној слободи…
И није тај Човјек крив што је жив…
Боље да проживите и да живимо заједно, кад већ треба да будемо оно што јесмо: земљаци и браћа…
Опрема: Стање ствари
Колумна је објављена и на сајту Феномени.ме
Categories: Преносимо
Оставите коментар