Данас: Богословском факултету не треба „благослов“ Синода СПЦ за запошљавање и напредовање

Извори листа Данас незванично тврде да су из Статута ПБФ „избрисано“ свако помињање СПЦ као институције“

Фото: Иван Међедовић

Одбор за статутарна питања Универзитета у Београду јуче је већином гласова, девет према један, оценио да свих шест тачака Статута Православног богословског факултета УБ које су тичу црквених сагласности – „благослова“ нису складу са Статутом Универзитета.

Став овог Одбора је да на ПБФ није потребан „благослов“ Синода за запошљавање и напредовање предавача, као ни сагласност надлежног архијереја СПЦ за упис студената, незванично је речено Данасу у изворима блиским Одбору. Извори нашег листа незванично тврде да су из Статута ПБФ „избрисано“ свако помињање СПЦ као институције“.

Како је објашњено нашем листу у управи УБ, одлука Одбора за статутарна питања биће прослеђена Сенату УБ, на коме је коначна одлука, а са којом ће упознати управу ПБФ, на којој је да се определи како ће по њој поступити.

Одбор је јуче, како се спекулише, одбацио предлоге за евентуална компромисна решења – да се благослов СПЦ за наставнике ПБФ пребаци са Синода на Сабор или да се посебно регулише питање повлачења благослова. Овај Одбор је 8. новембра једногласно оценио да је одлука Синода СПЦ о смени двојице предавача ПБФ – редовног професора Патрологије Два – епископа западно-америчког Максима (Васиљевића) и доцента на Историји религије Марка Вилотића у супротности са Законом о високом образовању и Статутом УБ, што није променило став „црквене владе“.

Савет ПБФ се у протеклих месец и по није освртао ни на упозорења ректорке УБ Иванке Поповић да је рад овог тела нелегалан јер избор његових чланова са факултета није у складу са Статутом Универзитета.

У Одбору за статутарна питања незванично кажу да Синод није имао право ни да покреће питање смене бившег декана епископа браничевског Игнатија (Мидића), јер ни Статутом ПБФ није предвиђена синодска сагласност за избор декана овог факултета. Владика Игнатије је у суштини „учинио услугу“ Синоду кад се сам повукао са места декана јер није желео да под притиском противзаконито да отказе двојици предавача.

Да то није урадио био би доведен у питање и синодски захтев о његовој смени.

На сајту ПБФ јуче се појавило непотписано саопштење које је објављено и на званичном сајту СПЦ, у коме се објашњава да ПБФ има „легитиман статус члана УБ, али да је истовремено и органски део СПЦ, што су оквири у којима су обликована правна акта ове високошколске установе“.

„Са свим специфичностима које их карактеришу, она су, као таква, призната односно препозната као легална и легитимна и уведена у институционални организам УБ што је прихватила и подржала Република Србија. Имајући у виду наведене чињенице, одлуке које је Свети Архијерејски Синод СПЦ донео у вези са радом двојице бивших наставника ПБФ, др Максима Васиљевића и др Марка Вилотића, као и у вези са радом претходног декана факултета, др Игнатија Мидића, прихваћене су, у колективу факултета, апсолутном већином. О томе и посредно и непосредно говори чињеница да је за новог декана факултета апсолутном већином изабран професор др Зоран Ранковић, а нарочито факат да је предлог Наставног и научног већа о овом избору у Савету факултета једногласно потврђен тајним гласањем“, истиче се у саопштењу са сајта ПБФ.

Исти непотписани аутор истиче и да „свака тврдња о нелегалности рада управних тела ПБФ није заснована на чињеницама, него представља злонамерну спекулацију“ и оцењује да „посебно тужан и мучан утисак представља чињеница да наведене колеге покушавају да у остварење својих циљева увуку не само чланове наставног и ненаставног особља, него и студенте“.

Поводом спора унутар СПЦ око смене владике Максима и Марка Вилотића, члан Синода и портпарол СПЦ, а однедавно и представник Владе Србије у Савету ПБФ – епископ бачки Иринеј (Буловић) летос је у интервјуу за Данас објаснио да се на Богословском факултету „нико не може уписати на основне студије без благослова надлежног епископа; нико не може конкурисати на било коју службу на факултету без благослова надлежног епископа; нико не може постати наставник Факултета и напредовати у служби без благослова и одобрења Синода, а избор декана постаје валидан тек после га Синод потврди“.

Он је тада рекао и да је све то „као норматив и начин функционисања регулисано важећим Уставом СПЦ и Статутом ПБФ, који Универзитет аутоматски прихвата поштујући идентитет и аутономију сваког факултета, па и Богословског“.

Откази и коментари

У управи УБ Данасу је незванично речено да приликом враћања ПБФ на УБ 2004. није било никаквих посебних договора и споразума између Универзитета и СПЦ којима би се конкретно дефинисала специфичност рада овог факултета. Извори нашег листа кажу да је ПБФ враћен на УБ под условима под којима је радио до 1952, кад је вољом комунистичких власти искључен са Универзитета. Статут ПБФ је 2004. прошао проверу у Реторском колегијуму и вероватно да не би било проблема да није Синод летос донео одлуку о смени двојице предавача овог факултета, кажу у Управи УБ.

Нови декан ћути о отказима

Владика Максим и доцент Вилотић званично су на неплаћеном одсуству, бар је то било стање до избора новог декана 13. новембра. У јучерашњем саопштењу са ПБФ они се помињу као „бивши наставници“. Нови декан ПБФ ђакон Зоран Ранковић на питање Данаса да ли је потписао отказе владици Максиму доценту Марку Вилотићу одговорио је да „нема коментар“.

Јелена Тасић

(Данас, 18. 12. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Све што се дешава у Цркви мора да има благослов надлежног архијереја, ви што нисте упознати или нећете да будете само потврћујете да сте истог рода са Милом Ђукановићем у духовном смислу. Вама је битно да уносите раздор у зајдници хришћанског рода. Како Православни Богословски Факултет може да се назива православни ако не поштује сам свој назив ако није у окриљу саме православне хришћанске заједнице, што значи да се у Цркви ништа не,догађа без благослова у овом случају надлежног Епископа у овом случају Патријарха српског Митрополита београдско карловачког Иринеја јер то је Црква то је Амин ако тога нема ту нема ни Цркве ту. Видимо да се овде ради о чисто протесантском приступу који је јако примамљив за оне кооји неће да се одрекну добровољно својег ега зарад другог и заједнице и самим тим им је близак секуларни вид тумачења и склоност да се уплићу тамо где не припадају јер нема их на светој Литургији а ко није на Литургији где се причешћује где постаје део тела Христовог где улази у заједницу са Богом о. се не сматра хришћанином јер је то православље. Када ти постиш и идеш на свету Литургиу константно тада си тек позван да се бавиш нечим што живиш. Требало би да знате да Цркви није потребна инстиитуција као што је БУ јер Господи снисходи људима да би се чула реч Божија и један вид тога је присуство ПБФ у БУ а и само постојање институције као што је ПБФ. Дакле прво упознај дух онога што критикујеш што значи саживи се са тим па онда криткуј али кад будеш ушао у хришћанску заједницу кад се сјединиш са Црквом са Господом нећеш имати потребу за тим јер бити хришћанин превазилази начин постојања у којем се ви сада налазите. Пријатан дан Вам желим.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s