Можда ипак очувамо и себе и понешто од оне природе коју је Дејвид Белами толико волео и научио нас да је волимо
Дејвид Белами (Фото: EPA PA/Wildlife Trust//Paul Hennessy/fob)
Дејвид Белами је умро у време кад су његову врсту заљубљеника у природу заменили бесни еколошки пророци смака света попут Грете Тунберг, каквима он није веровао.
Превише је симболично то што је Дејвид Белами овај живот, који је у небројеним ТВ емисијама волео и славио у свим његовим чудесним облицима које је створила природа, напустио оног дана када је Грета Тунберг постала „Тајмова” личност године.
Избори личности којима тај славни часопис одаје почаст ретко кад прођу без икаквих контроверзи, па и сада многи изливају жуч на то што су за амблематску фигуру новог времена прогласили шеснаестогодишњу шведску еко-активисткињу, и побожно величану и махнито оспоравану. Ипак, ово је несумњиво била година у којој је Грета ступила на сцену с које покрет бесних и ужаснутих еколога, чији је део, још дуго, можда и више никада, неће бити уклоњен. Она друга страна заљубљеника у природу, какву је оличавао Белами, умилнија и прихватљива за све, с те је сцене почишћена и сада више ни њега нема, са симболиком тог подударања уредно заокруженом као у неком холивудском сценарију. А о сценаријима се много причало у вези с њима.
Док „хејтери”, што би рекли њени вршњаци, замерају Грети да све што говори и ради потиче из сценарија написаног у мрачном срцу неке глобалне и глобалистичке завере, Белами је омиљен био и зато што је увек деловао као да је без припремљеног текста могао стати пред камере и смислити савршене речи на лицу места. Био је образовани ботаничар који је очувао спонтаност наоко прикладнију оним обичнијим пословима каквима се током живота такође бавио, попут водоинсталатерског. Можда он није био први који је смислио или себи дозволио тако опуштен и живописан приступ гледаоцима, али је за генерације стасале у Југославији седамдесетих и осамдесетих година прошлог века Белами остао праузор свим потоњим ТВ презентерима који су настојали да нам природу и науку приближе на лежеран и узбудљив начин.
(Фото EPA/Copella)
Забавни експерименти, доношење живих слика из егзотичних предела какве смо иначе виђали само у стриповима, „оживљавање” пустара и „припитомљавање” прашума пред очима гледалаца, драма и смех разоткривени у свакодневном, наизглед увек истом таљигању најбесловеснијих животиња, буђење саосећања и наклоности према најружнијим створовима ове планете – на свему томе безброј некадашњих клинаца са Балкана има да захвали Дејвиду Беламију. Био је исповедник којем су вечито ћутљиве биљке и звери с најгаднијим карактерима поверавали своје тајне да их, с љубављу и одушевљењем, нама пренесе. Онима што нису имали симпатичног деку да их одведе на село док родитељи трче на посао – Белами је, са својим лицем насмејаног Деда Мраза, био тај који их је водио у природу, а да су им чипс и друге грицкалице све време остајали при руци.
Тек касније су дошли Стив Ирвин и други мање или више слични Беламију, који је остао оригинал. У међувремену, почео да је пориче човеков утицај на климатске промене и осрамоћен је као престарели чикица који не престаје да држи предавања иако је изгубио везу са савременом науком и позива се на крајње сумњиве изворе. И он је тако изгубио кредибилитет за вођење емисија о природи и њеној заштити, па је скинут с програма. Сад већ одрасла деца која су делила његова уверења управо због тога још више су га пригрлила као свог јунака, игноришући тврдње да се он свео на потајног лобисту највећих загађивача.
А онда је стигла и Грета, колико год неки то мрзели. Њен се програм у медијима тек захуктава и ужарује, колико и планета под глобалним загревањем. Ако је Белами био декица којег су сви могли волети, Грета је весник апокалипсе. Док је он указивао на радосна чудеса природе, она нас плаши смаком света који нам природа ужурбано спрема – или би ипак било прецизније и поштеније рећи да није проблем у природи него у ономе у шта ју је човечанство претворило јер, извини, Дејвиде, такав је научни консензус, а ниси успео доказати супротно, тако да се морамо придржавати твојих лекција и веровати научницима, макар не постојао начин да се ове њихове речи прикажу шармантно као што си ти умео с другим њиховим открићима.
Време је за престрављене и бесне, за природњачке емисије налик филмовима катастрофе, језивијим од оних хладноратовских о нуклеарном холокаусту. А можда ипак очувамо и себе и понешто од оне природе коју је Дејвид Белами толико волео и научио нас да је волимо.
Владимир Вукасовић
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Да, јако симпатичан чикица беше тај Белами. Хвала му за аве.
Kakvo je ovo pro*eravanje? Ne postoji nikakav konsenzus o tome da je covek kriv za globalno otopljavanje.