Наставно научно веће ФОН-а предложило јавну осуду због доктората Синише Малог

Заокруживањем једне од опција на гласачком листићу, за овакву осуду је гласала већина од 112 присутних чланова Наставно-научног већа ФОН-а

Фото: Н1

Наставно-научно веће Факултета организационих наука усвојило је данас већином гласова извештај Етичке комисије о докторату Синише Малог којим је предложено да се министру финансија изрекне само јавна опомена због неакадемског понашања приликом израде доктората. Међутим, уместо јавне опомене, већина је гласала за нешто строжију казну – јавну осуду Синише Малог. Универзитет у Београду раније је обећао да ће до 4. новембра да донесе одлуку да ли ће Малом доделити докторску титулу или дисертацију прогласити плагијатом.

На ванредној седници Наставно-научног већа (ННВ) ФОН-а једина тачка дневног реда данас је била тема доктората Синише Малог и гласање о извештају који је сачинила Етичка комисија факултета. Иако је та комисија претходно предложила да се Малом изрекне јавна опомена због „постојања елемената неакадемског понашања у докторској дисертацији“, председница Етичке комисије је током седнице предложила нешто строжу казну, односно да се Мали јавно осуди.

Заокруживањем једне од опција на гласачком листићу, за овакву осуду је гласала већина од 112 присутних чланова ННВ које чине сви редовни и ванредни професори, доценти и асистенти овог факултета.

Опције за које су чланови ННВ гласали су: да прихватају извештај Етичке комисије и предлажу да се Мали казни јавном осудом или јавном опоменом, или да не прихвате извештај ове комисије. Веће се није изјаснило да ли је докторат плагијат, иако је више чланова тражило да се о томе гласа.

О докторату Синише Малог ће одлучити Универзитет и то, према ранијој изјави ректорке, до 4. новембра, када ће јавност коначно добити одговор на питање да ли је докторат Синише Малог плагијат или не.

Подсећамо да је питање доктората Синише Малог покренуто пре више од пет година када је професор Раша Карапанџа довео у питање оригиналност дисертације указујући да је Мали, тада градоначелник Београда, у докторату користио делове текстова из туђих докторских дисертација и научних чланака, Википедије и са сајта Агенције за приватизацију.

Стручна комисије ФОН-а је у априлу ове године урадила прву процену којом је констатовала да се у докторату налази 6,97% плагираног текста других аутора, али је ипак дала позитивно мишљење и тражила да се Малом додели докторска титула. Етичка комисија и Наставно-научно веће су усвојили ово мишљење.

Након тога, током лета, је Одбор за професионалну етику Универзитета у Београду одлучио да питање доктората Малог врати ФОН-у на поновно одлучивање. Ова одлука донета је након што су Универзитету стигле четири жалбе на одлуку ННВ ФОН-а да докторат Малог није плагијат. Међу жалбама је и она коју је сачинио професор Раша Карапанџа, а коју је подржало преко 150 професора Универзитета. Због одлуке Одбора Универзитета Слободан Првановић, заменик члана Одбора, поднео је оставку.

Анђела Миливојевић

Опрема: Стање ствари

(ЦИНС, 28. 10. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s