Euromoney: Непризнавање отежава развој косовске привреде

Када се ближе погледа економско стање, ни оно не изгледа толико добро. Незапосленост је близу 30 одсто. Стране директне инвестиције просечно износе само 3 одсто БДП-а годишње, каже један банкар из Приштине.

Булевар Била Клинтона у Приштини (Фото: Euromoney)

(Euromoney, 12. 9. 2019)

Прошло је 11 година од како је Косово прогласило независност од Србије, а чак и сада само око половина чланица УН-а признаје Косово као слободну суверену државу. Тај недостатак међународне потврде – као што је непостојање кредитног рејтинга – спречава развој економије.

Посетите Приштину лети и тешко ћете моћи да поверујете да Косово има озбиљне економске проблеме. Модерни кафићи и ресторани препуни су лепо обучених муштерија. Скупи џипови праве застоје на аутопутевима. Тинејџери у супермаркетима плаћају чоколаде и цигарете новчаницом од 100 евра.

На први поглед, економско стање ове балканске државе такође изгледа прилично добро. Косово се налази на 44. месту у извештају Светске банке о пословању. Његова економија од 2015. године расте више од четири одсто годишње. Земља има однос јавног дуга према БДП-у од 17 одсто – најнижи у региону. Скоро трећина становништва, од укупно 1,8 милиона становника, млађе је од 30 година.

Али није све баш онако како изгледа. Пажљивије погледајте саобраћај у Приштини и приметићете да већи аутомобили имају стране таблице. Многе муштерије по ресторанима и кафићима ћаскају на енглеском или немачком језику. Овај летњи луксуз, као и велики део косовске економије, финансира косовска дијаспора. Рат и економски проблеми су их протерали из земље, те скоро 800.000 грађана Косова живи и ради ван своје матичне земље, углавном у Немачкој и Швајцарској.

Поред тога што на Косово преко службених канала шаљу 750 милиона до 800 милиона евра годишње – што је отприлике 13 одсто косовског БДП-а, они и доносе већу количину готовине коју дају рођацима током празничних посета.

Када се ближе погледа економско стање, ни оно не изгледа толико добро. Незапосленост је близу 30 одсто. Стране директне инвестиције просечно износе само 3 одсто БДП-а годишње. Чак је и један толико хваљен податак о расту БДП-а погрешан, каже један банкар из Приштине.

„Сви воле да кажу да се Косово добро развија – али заборављају да смо овде далеко испод просека у поређењу са другим земљама у региону“, рекао је он.

Шта спутава економију земље двадесет година након завршетка рата на Косову и 11 година након једностраног проглашења независности од Србије? Да ли то има икакве везе са чињеницом да скоро половина држава чланица Уједињених нација, укључујући чланове Савета безбедности – Русију и Кину, још увек не признаје Косово?

У зависности од тога с ким у Приштини разговарате, на то питање добићете врло различите одговоре. Неки виши владини службеници, можда оклевајући да кажу било шта што би могло да повећа негативну перцепцију о Косову, инсистирају на томе да недостатак признања има мали или никакав утицај на економију.

„За Косово то није проблем на глобалном нивоу“, истиче саветник министра финансија, Љуљзим Рафуна. „Доста увозимо из Кине. Идеално би било добити признање, али недостатак признања није препрека слободној трговини“.

Оптимисти указују на то да је Косово члан ММФ-а и Европске банке за обнову и развој, на издашно финансирање од стране институција са Запада након рата и на то да су косовске банке повезане са SwiftVisa и Master Card мрежама.

„У погледу економског развоја и директних страних инвестиција, Косово није имало неке веће проблеме“, наводи један државни службеник. „Постоји листа мањих проблема са којима се људи суочавају, али тако је већ 20 година, тако да смо на то прилично навикли“.

Други службеник се шали поводом тога.

„Све док смо у ФИФА и УЕФА и док можемо да играмо фудбал на међународном нивоу, то не значи ништа!“ каже он.

Други део наслова и опрема: Стање ствари

(Коссев, 14. 9. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s