Патријарх Павле: Нико нема право да се одрекне КиМ као неотуђивог дела Србије (2003)

Патријарх Павле, заједно са другим заступницима, Меморандумом о Косову и Метохији из  2003. године упутио је апел српској држави и међународној заједници који указује на апсолутну неотуђивост КиМ од Србије

Пaтријарх Павле (Фото: Вечерње новости)

На Косову и Метохији био сам епископ 34. године и сматрам да може, ако будемо људи као што треба, да се настави живот тамо гдје је прије рата прекинут, казао је 2005. године блаженопочивши Патријарх Павле који је заступао Меморандум о Косову и Метохији у којем се стриктно наводи да нико нема право да се одрекне Косова и Метохије као неотуђивог дијела територије Српског народа, Српске државе и Цркве

Меморандумом из 2003. године наглашава се да Црква Христова у Српском народу, дијели судбину свога народа кроз читаво његово историјско, културно и духовно трајање и да се показује и данас као најпоузданији свједок његових искушења, која су, како се истиче у уводу, погубнија сада можда но икада.

У првом члану истиче се да нико нема право да се одрекне Косова и Метохије као неотуђивог дијела територије Српског народа, Српске државе и Цркве, као и да се мора испоштовати принцип неповредивости и непомјеривости државних граница, гарантованих међународно државноправним актима и Резолуцијом Савјета Безбједности бр. 1244, која, како се истиче даље, гарантује цјеловитост и суверенитет државе Србије на Косову и Метохији.

Патријарх Павле, заједно са другим заступницима, овим документом 2003. године упутио је апел српској држави и међународној заједници да подржи све истакнуте чланове који указују на апсолутну неотуђивост КиМ од Србије.

Он је, заједно са другим заступницима, кроз овај документ тражио од домаћих и страних ауторитета следеће:

– Да се смјеста заустави страдање и етничка дискриминација српског православног народа на Косову и Метохији и омогући безбједан и достојанствен живот за све становнике Покрајине без обзира на њихово поријекло.

– Да се омогући повратак свих прогнаника и расељених лица, посебно 230000 Срба који већ четири године не могу да се врате својим домовима, као и свих оних који су под разним притисцима били принуђени да напусте своје домове након Другог свјетског рата, а желе да се врате на своја огњишта.

– Да се заштити српска имовина од даље узурпације или уништавања и омогући законитим власницима да остваре своја имовинска права, као и да се спријечи распродаја српске имовине под притиском.

– Да се заустави варварско рушење и скрнављење православних цркава и гробља на Косову и Метохији и да се Српској Православној Цркви омогући обнова порушених и оштећених светиња и манастира и несметан духовни и пастирски рад свештенства.

– Да се заштити од неконтролисане приватизације земља која је тренутно у друштвеном власништву, а која је незаконито и без накнаде одузета Српској Православној Цркви након Другог свјетског рата, као и да се покрене процес реституције одузете земље или одговарајуће компензације.

Опрема: Стање ствари

(Митрополија црногорско-проморска, 28. 7. 2019)

Прочитајте још



Категорије:Поново прочитати/погледати

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s