Радио Слободна Европа: Влада Србије отписала „Србијагасу“ дуг од 1,2 милијарде евра

У тексту Закључка стоји да је Влада одлучила да потраживање према „Србијагасу“ у износу од више од 141 милијарде динара (1,2 милијарде евра) конвертује у трајни улог Републике Србије у јавно предузеће „Србијагас“

Фото: Србијагас

То произилази из Закључка Владе Србије од 26. марта 2019. а који је на упит достављен Радију Слободна Европа (РСЕ).

Дуг „Србијагаса“, предузећа које је у стопостотном власништву Србије, према држави гомилао се годинама, а скоро 80 одсто тог дуга (933,8 милиона евра) настало је тако што су се активирале банкарске гаранције, које је држава Србија дала за дугорочне кредите које је код комерцијалних банака узимао „Србијагас“, види се у Закључку Владе.

У тексту Закључка стоји да је Влада одлучила да потраживање према „Србијагасу“ у укупном износу од више од 141 милијарде динара (1,2 милијарде евра) „конвертује у трајни улог Републике Србије у јавно предузеће ’Србијагас’, односно да као оснивач Република Србија за износ конвертованог потраживања повећа капитал јавног предузећа“.

Реч је практично о „отписивању дуга“ јавном предузећу „Србијагас“, објашњава за РСЕ члан Фискалног савета Србије Владимир Вучковић, уз напомену да у економском смислу то није додатни трошак за буџет, односно за грађане Србије.

„Тај новац је већ потрошен. Држава је већ платила обавезе ’Србијагаса’ у овом износу од 1,2 милијарде евра и то се до сада водило као дуг ’Србијагаса’ према држави, као да ће једног дана ’Србијагас’ ту државну помоћ да врати. То није било реално, није било ни планирано, само је рачуноводствено бележено тако, а све време се заправо знало да је то потрошен новац и да ’Србијагас’ то никада неће моћи да плати“, каже Вучковић.

Из Закључка Владе види се да је највећи део дуга „Србијагаса“ према држави настао тако што је држава била гарант за кредите „Србијагаса“ код комерцијалних банака. Због тога што „Србијагас“ није измиривао своје обавезе, банке су активирале гаранције, па је држава „ускочила“ и плаћала дугове „Србијагаса“. Самим тим, дуг „Србијагаса“ према банкама постао је дуг према држави, који „Србијагас“ никад није измирио. Јавно предузеће „Србијагас“ власник је 49 одсто мешовитог руско-српског предузећа „Гастранс“ које гради нови гасовод, а којим би Србија требало да се повеже на гасовод „Турски ток“. Већински пакет акција у „Гастрансу“ од 51 одсто држи руска државна фирма „Газпром“.

Енергетска заједница, као регулаторно тело Европске уније, годинама уназад упозорава на монополски положај „Србијагаса“ на тржишту гаса у Србији, чиме је онемогућена конкуренција. Према подацима из последњег доступног Годишњег извештаја о раду Агенције за енергетику Србије за 2017. годину, јавно предузеће „Србијагас“ управља са 95% транспортне гасоводне мреже у Србији.

Исто тако, ово јавно предузеће годинама избегава реструктурирање у смислу раздвајања делатности транспорта и дистрибуције гаса, што је такође једна од ставки на којима инсистира Енергетска заједница, али и један од услова за отварање поглавља 15 о енергетици у преговорима Србије за приступање Европској унији.

(Радио Слободна Европа/Данас, 4. 7. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Logorasi zapnite zivot komunistickoj partiji udahnite.
    Al ce srbi da rintaju da odrade za komunisticku svinju. A svinja sita i jela i pila.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s