Саво Штрбац: Хрватица у усташкој одори

Ружа Томашић је била права атракција међу хрватским исељеницима у Канади, а звали су је „Хрватица у усташкој одори” и „Лиепа Плавка”, по узору на истоимени роман Анте Павелића

Медијски хит региона у задњих неколико недјеља је без премца Ружа Томашић, али не због тога што је на изборима за Еуропски парламент добила највише гласова у Хрватској, већ због својих јавно изнесених ставова о усташама („Усташки покрет је једно, а НДХ је друго”, „Не одричем се обичних усташа који су се борили за свој дом”) и Анти Павелићу („Није морао пристати на расне законе, али добро. Није морао имати логоре, али ваљда тада је био рат. Требало је живјети у томе времену”). Такве њене изјаве изазвале су реакције многих познатих личности из региона и свијета, међу којима и М. Пуповца и Е. Зурофа, али не и челника Хрватске.

Ко је Ружа Томашић?

Рођена је с презименом Будимир прије 61 годину у Младошевици код Маглаја у Босни и Херцеговини. С родитељима, братом и шест сестара до своје 15. године живјела у славонском селу Велика Копаница, гдје је завршила основну школу и играла рукомет, када одлази у Канаду, гдје јој је већ живјела старија сестра.

Од пресељења из Хрватске па све до средине осамдесетих, у усташкој одори по хрватским завичајним домовима јавно рецитује своје и туђе песме посвећене Анти Павелићу, усташама и Независној Држави Хрватској. Ауторске песме, за које сада каже да их је само потписивала, али не и писала, објављивала је у часопису „Независна Држава Хрватска”, који је водио Срећко Пшеничник, Павелићев зет и први човјек усташке организације „Хрватски ослободилачки покрет” (ХОП), у коју се и сама учланила 1976. и била је, по сопственом признању, део плана да једном преузме ту организацију, коју је лично основао Анте Павелић, као природни наставак метода и циљева усташког покрета.

Била је права атракција међу хрватским исељеницима у Канади, а звали су је „Хрватица у усташкој одори” и „Лиепа Плавка”, по узору на истоимени роман Анте Павелића. Године 1981. завршава полицијску академију, као једна од најбољих у класи, при чему су јој најјача страна биле борилачке вјештине и висина од 180 цм. Након три године патролирања у црним аутомобилима, постаје полицајка на мотору, што јој је омогућило да као каскадерка учествује у двадесетак епизода серије „Досијеа икс” и „Миленијум”.

Удаје се 1987. за Владу Томашића, поријеклом с Корчуле и сели се у Ванкувер, где је наставила с полицијским послом и где се политички активирала међу хрватским исељеницима, а 1990. постаје чланица проусташке Хрватске странке права (ХСП).

Исте године организовала је обезбеђење Фрање Туђмана приликом посете Ванкуверу, који ју је наговорио да се врати у Хрватску, где је радила у његовом обезбеђењу. Са Стипом Месићем, као чланом председништва СФРЈ, 1991. борави и у Београду. Затекла се и у Банским дворима када се у октобру 1991. догодио ракетни напад на Туђмана, Анту Марковића и Стипу Месића. У Хрватској остаје до средине 1992. када се због болести враћа у Канаду, а у Хрватску се, потпуно здрава, поново враћа 1998.

Насловна страна српког тједника Новости; Ружа Томашић (Фото: Darko Tomas/Cropix)

Одмах по повратку јаче се активирала у ХСП-у, на чијој листи је изабрана за саборског заступника од 2003. до 2008. ХСП напушта 2009. и оснива Хрватску странку права др. Анте Старчевић и постаје њена прва председница, са чије листе 2011. поново бива изабрана за заступницу у Хрватски сабор.

У новембру 2014. напушта и ту странку, а у јануару 2015. приступа Хрватској конзервативној странци, а два месеца касније бива изабрана за председницу те странке.

На првим хрватским изборима за Европски парламент (ЕП) 2013. изабрана је за заступницу у ЕП освојивши готово 65.000 гласова на заједничкој листи са ХДЗ-ом, као друга по броју освојених гласова свеукупно на изборима.

На хрватским изборима за ЕП 2014, са 107.000 освојених преференцијских гласова била је опет друга кандидаткиња с највише освојених гласова на изборима. А на трећим хрватским изборима за ЕП, на листи своје ХКС и ХРАСТ-а, са око 70.000 освојених гласова, прва је по броју освојених гласова у целој Хрватској.

Томашићева свој успех и на хрватским и на европским парламентарним изборима захваљује, пре свега, на ставу према Србима и Србији.

Ево неких од њених изјава: „Хрватска за Хрвате, а остали су тек гости”, „Блокираћемо преговоре Србије с Европском унијом док Србија не испуни легитимне захтеве наше стране. Тражимо од Београда да нам помогне да расветлимо судбину наших несталих, да врати отето културно благо и архиву вуковарске болнице, прекине отворени лов на хрватске бранитеље, обележи ратне логоре за Хрвате на свом тлу и плати ратну одштету”.

Објављено 17. 6. 2019. у штампаном издању „Политике“

Опрема: Стање ствари

(Veritas)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s