Мирољуб Јевтић: И Албанце римокатолике протерују са Косова и Метохије

Француски албанолог је за социјалистичку партију Едија Раме 1999. године рекао да „рат на Косову није њен рат, то је рат муслимана који она не разуме”

Мирољуб Јевтић (Извор: Политика)

Недавно је надбискуп Станислав Хочевар говорио о положају Албанаца католика на КиМ. Надбискуп је рекао: „Наши верници тамо имају много проблема, посебно са исељавањем.” Откуд сад то? Зар није опште место да су од Призренске лиге 1878. Албанци уједињени, без обзира на веру, и теже стварању антирелигиозне велике Албаније? Да није случајно реч о Хрватима? Али дилеме нема. Хрвати на КиМ више не постоје. Према хрватским изворима, може их бити највише до три стотине.

Дакле, реч је о исељавању Албанаца католичке вере. Сви који причају о уједињеним Албанцима различитих вера требало би да питају: Зашто би се они исељавали из „своје државе”? Одговор је у томе што међуверско братство Албанаца није успостављено, а носиоци акције су Албанци муслимани, који теже стварању исламске државе. А свака исламска држава увек је антинационална. Дакле, реч је о покрету који је антиалбански.

О томе да су и Албанци католици под притисцима постоје безбројни докази. Још у време СФРЈ писало се о католицима који су са Космета бежали од притиска муслиманских сународника. Једно од места где су нашли нови дом је Беденик код Бјеловара. Марјан Маркај, избегли Албанац, говорио је о томе. Да би спречио истину, Ругова је формирао Демохришћанску странку. На њено чело поставио је Љазара Краснићија. Али је Краснићи врло брзо оптужио Ругову да му је та странка само покриће за форсирање муслимана на рачун католика. Због тога је смењен и сам се склонио са Косова.

Дубина сукоба осетила се за време рата 1999. Свештеник фрањевачког самостана из Ђаковице фра Нуа обавестио је бискупску конференцију Југославије да се више од 90 одсто католика иселило. Прогнани Ђон Љиљај је причао: „Наши сународници муслимани најпре су нам побили свиње и рафалима из пушака изрешетали бурад и бачве у којима смо држали вино и ракију, уз претњу да прави Албанци не пију ракију и не једу свињетину.”

Све ово потврђују католичке институције из Америке. У октобру 1999. године, када је Тачи већ преузео власт, амерички католички сајт „Национални католички регистар” описао га је овако: „Радикални муслиман Тачи не крије своју жељу да створи исламску државу Косово. Та чињеница објашњава зашто је половина од 60.000 католика већ побегла, чинећи још рањивијим оне који су остали”. Амерички сајт упозорава да Албанкама монахињама муслимани прете зато што носе крстове и распеће.

Генерални став према католицима Албанцима изразио је један од највиших функционера Исламске заједнице Шефкет Краснићи, професор исламског теолошког факултета у Приштини, главни имам Велике џамије, војни хоџа ОВК, оптужен за врбовање џихадиста за Сирију. О Мајци Терези, симболу католичких Албанаца, казао је: „Њој је место у сред пакла, зато што није веровала у Алаха, пророка и Куран. Чак и ако је веровала у Бога, њено веровање је било непотпуно, са недостацима. Бог не прихвата такво веровање.”

Због тога је, за само две-три године, још 10.000 Албанаца католика напустило Косово. О томе је говорио бивши призренски бискуп Албанац Марк Сопи, који је под неразјашњеним околностима умро 2006. За часопис из Вићенце је поновио да је на Космету било 60.000 католика, али да их је две трећине због притиска напустило покрајину. Тако да их је у том тренутку остало око 20.000. А то је нешто више од један одсто укупног косметског становништва. Дакле, католици на Косову практично – не постоје. Зато Тачи може да гради катедрале. Тако се најбоље глуми толеранција. Види се да су Албанци дубоко подељени по верским основама и да доминантни муслимани желе исламску државу. А исламска држава је дубоко антиалбанска. Али у овом тренутку рећи то значило би окренути САД против себе. Отуда највећи проценат добровољаца за ИСИЛ из једне европске државе долази са Косова.

Описујући социјалистичку партију Едија Раме 1999. француски албанолог Ражванте Лакшман-Лпен каже: „За социјалистичку партију, јужњачку и православну, рат на Косову није њен рат. То је рат муслимана који она не разуме.”

У последње време неки, примећујући ту промену, ублажавају ранију оцену о секуларном национализму, па говоре да се код Албанаца мешају национализам и исламски екстремизам. То је трагично непознавање ислама. Муслиман који би прихватио секуларни национализам био би вероодступник, због чега би био кажњен паклом.

Зато би Срби који спомињу идеју велике Албаније, која је увек екстремно антирелигиозна, требало добро да размисле коме праве штету спомињањем велике Албаније – Србима или Албанцима? Жеља им је да раскринкају Албанце и добију америчку помоћ. Резултат је, међутим, супротан, јер је пројекат велике Албаније амерички. Причу о великој Албанији подржава Харадинај, кад каже да се „Западна цивилизација брани на Ибру, спречавајући помахнитали руски и српски православни фундаментализам да уништи слободу”.

Аутор је професор универзитета, оснивач научне дисциплине Политикологија религије

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 20. 6. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s