Свештеник Ненад Илић: Велика среда – Јудина издаја и Петрово одрицање

Сетимо се Јудине судбине. На време. Љубав истискује страх, али понекад је добро и уплашити се. На време

judin-poljubac

Велика Среда.

Јудина издаја Сина Божијег. За тридесет сребрњака.

А уследиће ускоро и Петрово одрицање. Петар ће се покајати и оправадати делима и љубављу, а Јуда ће сам себи пресудити.

Свакоме од нас следи у животу будност и испитивање да ли смо издали Христа, да ли смо га се одрекли. Да ли смо га продали за неки материјални добитак?

А Христос је у љубави. И у нашим ближњима, и у оним слабима и нејакима које срећемо. Да ли Га се повремено одричемо, да ли га издајемо – одговор увек морамо пронаћи, да бисмо се покајали на време и тражили од Њега опроштај. Да не бисмо завршили као Јуда.

Не пресецамо ми случајно скоро сваку недељу током године постом и у среду осим петка. Да се не бисмо заборавили. Да бисмо редовно проверавали наша дела и наше срце. Да бисмо на време открили зачетке издаје. Да бисмо се на време покајали.

Лакше се покаје појединац него група, него народ. У маси мање осећамо своју кривицу, а једна генерација нема јасан осећај да треба да се покаје за дела претходне генерације. Чак и кад је то једини начин да се сачува континуитет историје, високе вредности, и јединство народа.

Свако од нас зна за шта се покајао, за шта није. Ако жели да зна. Али рекло би се да се као народ још нисмо покајали за испољено и одржавано богоборство владара и већине НАС која их је следила. Рекло би се да зато не можемо даље, и дај Боже да нисмо ушли на пут самоуништења.

Боље од иког кога знам, механизам издаје и богоборства описао је Свети Николај. Како издаје и богоборства појединаца, тако и издаје Бога и богоборства читавих народа.

У ова три одломка садржано је више тога него у целим књигама:

„Човек мрзи онога, против кога греши. Прво га се боји, па онда мрзи.

Када човек докучи, да неко зна његов грех, њега најпре испуњава страх од тога некога. Страх се убрзо претвара у мржњу. А мржња сасвим заслепљује.

Заслепљен мржњом према човеку, човек помишља на убиство. Но, како је убиство Бога немогуће, то заслепљен мржњом према Богу употребљава уместо убиства нешто што он сматра равномерним убиству – одрицање Бога.Ово је, међутим, равномерно једино самоубиству“.

„Тако један народ грешника устаје једнодушно као трава, да убије Бога. И омаче му се нож, замахнут против Бога, те удари сам себе у срце…“

„Велики сликар годинама је радио знамениту „Тајну вечеру”. Тражио је лица за моделе. За лик Христов нашао једног младог човека, чије је лице сијало лепотом, достојанством и невиношћу.

Али за Јуду се дуго мучио да нађе подесно лице. Шетајући једног дана, угледа једног човека, одвратна изгледа, сурова погледа и у свему ружна и одбојна.

Он га позове у свој атеље и каже му зашто га је позвао. Човек се загледа у већ насликани лик Христов, и дуго је нетремице гледао, док му сузе не потекоше.

Зачуђени сликар упита га, зашто плаче, а он одговори:

– Како не бих плакао? Пре пет година ја сам ти послужио за лик Христов, а сад хоћеш да ти послужим за лик Јудин“.

Сетимо се Јудине судбине. На време. Љубав истискује страх, али понекад је добро и уплашити се. На време.

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s