Наташа Јовановић: За међеда скована сјекира

Колико је опасан предлог за разрешење црквеног питања у Украјини који је изнео митрополит Амфилохије, а представио га као идеју целог епископата Српске цркве

Патријарх Вартоломеј (Фото: Печат)

Још 1950. Сергије Троицки је у свом ауторском чланку написао да уколико би заседао неки нови Васељенски сабор, једина тема којом би он требало да се бави јесте осуда источног папизма. Да ли би наставак Критског скупа, о чему нас је као о свом предлогу решавања ситуације настале након давања томоса украјинским расколницима од стране Цариградске патријаршије обавестио митрополит црногорско-приморски, могао да буде управо супротно – прихватање јеретичких докумената у замену за решавање питања црквено-правне контроле над Украјином? Последице би биле, није тешко претпоставити, несагледиве и са низом ефеката од којих би најстрашнији био унутарцрквени рат у Русији – далеко разорнији од видљивог давања томоса украјинској цркви.

Став невиђено опасан

Наиме, уочи одржавања ванредног јесењег Сабора СПЦ (заседање је почело 6. новембра), на коме је требало да буде отворена и тема сукоба између Московске и Цариградске патријаршије, а пре доношења саборне одлуке, митрополит Амфилохије је на Цетињу изнео свој став у интервјуу датом дописнику руске агенције ТАСС. Разматрајући питање давања аутокефалије украјинским расколницима, митрополит је предложио да би ова тема требало да се размотри у наставку заседања Критског сабора.
„Што раније буде сазван, тим боље. Ми ћемо то размотрити 6. новембра на нашем сабору, и мислим да ће то бити и предлог Сабора да се настави Критски сабор.“

Став невиђено опасан. Готово ватикански.

Оцењујући да би требало наставити с радом Сабора, митрополит додаје да би и четири патријаршије чије је присуство изостало са овог скупа требало да донесу одлуку у вези са сабором. Потребно је да усвоје одлуке Сабора пошто, каже, „колико ја знам оне су све биле прелиминарно прихваћене још у Женеви 2009“.

Подсетимо да су због спорних саборских докумената свој долазак на Крит отказале Грузијска, Бугарска, Антиохијска и Руска православна црква. Отуда је уместо великог и православног сабора ово сабрање названо тек скупом. Поједини црквени великодостојници указали су тада на чињеницу да начин на који су формулисана предсаборска документа, догматског карактера, изазива сумњу да је овај сабор имао за циљ да инославнима призна црквеност и прошири канонске и харизматске границе Цркве.

На удару критике

Предлог за разрешење црквеног питања у Украјини који је у интервјуу ТАСС-у изнео митрополит Амфилохије, представивши га самоиницијативно пре почетка заседања СА Сабора као идеју целог епископата Српске цркве, по мишљењу правног историчара Зорана Чворовића неупоредиво је опаснији за јединство Руске цркве и васељенског православља од свих досадашњих и најављених неканонских одлука Цариградске патријаршије и њеног првојерарха.

„Од Руске цркве, суочене са неканонским и расколничким деловањем Цариградске патријаршије најпре се тражи да прихвати документа Критског сабора, који је дело стогодишњег рада Цариградске патријаршије, иако су управо ова документа због свог изразитог неканонског и јеретичког садржаја била 2016. године разлог да четири помесне православне цркве, међу њима и РПЦ, одбију да пошаљу представнике на Крит. Тек после накнадног озакоњења Критског сабора од стране РПЦ, чиме би његови иницијатори добили могућност да га и формално представе као VIII Васељенски сабор, РПЦ би, према предлогу митрополита Амфилохија, добила могућност да у наставку саборског рада предложи укидање одлуке Фанара о давању аутокефалије украјинским расколницима. Тада би се РПЦ сасвим оправдано нашла на удару критике целокупне православне јавности да је жртвовала чистоту православног учења зарад добијања од невласника сагласности да врши јурисдикцију над својом канонском територијом“, истиче Чворовић.

Предлог митрополита изнет у интервјуу није званични став СПЦ. Уколико би био усвојен од стране нашег епископата и епископата осталих православних помесних цркава, нема сумње да би користио свим непријатељима руског националног и свеправославног јединства.

Ко је диктирао дневни ред сабора на Криту?

У каквој су вези одлуке Фанара са намерама САД да ослабе Русију објаснио је у емисији „Идеократија“ (емитована 1. октобра 2018) Константин Малофејев, власник руске ТВ „Цариград“. Истакао је да је више него очигледно да политичко резоновање Фанара зависи од САД иако су разлози у највећој мери банални и прости.

„Како добија новац од САД, Фанар је у сталној комуникацији са државним секретаријатом, ЦИА и амбасадама. Они су диктирали и дневни ред Критског сабора. Која је улога на овом скупу била намењена ФБИ објаснио је наш новинар који је пратио рад овог тела. Та информација никада није демантована. Тамо је спровођена операција везана за давање аутокефалности украјинским расколницима како би се извршио притисак на светско православље. Тиме се бави и амерички амбасадор Пијет који је из Кијева пребачен у Атину.“

Oпрема: Стање ствари

(Печат, 9. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Печат, свима нам добро познато квази-патриотско гласило које пред сваке изборе апелује на свој све мањи круг читалаца да гласа за Вучића и хорду штеточина и издајника које предводи.

    У ставу Њ.В.П. митрополита Амфилохија нема ничега опасног, јер он позива на то да се одлуке по питању доделе аутокефалности доносе саборски, на захтев мајке Цркве, тј. помесне Цркве која је канонсни задужена за простор о коме се говори, и уз њено експилитно одобрење.

    Дакле, став Митрополита јесте да се аутокефалност не треба наметати споља, нити доносити самовољно. То треба да буде одлука целокупне Цркве, и то је и више него разумно, и представљало би повратак највишим вредностима.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s