Зека Поповић: Геџо, Гегуло!

Шта би на представу у Паризу рекао наш Геџа, Гегула ратник, који је прошао Цер, Колубару,Албанију, Крф, Кајмакчалан

Беше лепа представа у Паризу.

Славило примирје завршетак Великог рата, тј. I Светског рата.

Све по протоколу.

Ко ће где да седи, ко ће где да стоји, ко ће са киме да се рукује, да се загрли, изљуби!

И сви измешани и победници и губитници.

Општа парада љубави , заједништва и покушаја да се заборави ко је крив за рат, ко је кога убијао, вешао, клао, ко је кога покушавао да искорени у та , нама, још блиска времена.

Сто година је таман пристојно време да се мало прекроји историја и да се покуша наметање заборава.

Тако су на тој великој манифестацији љубави били и лидери неких земаља које онда нису ни постојале и које су биле на губитничкој страни.

И то у првим редовима, ваљда по заслузи, још од онда када су били топовско месо губитника у рату.

Заставе окачене у Нотр Даму су пратиле овакав француски приступ историји.

Чак је била и застава српске територије КиМ која није призната у УН и другим међународним институцијама и форумима.

Србија се није бунила због те очигледне свињарије. Србија је ћутала јер тек треба да дочека француског председника радосна и весела.

Тако рече српски председник егзалтиран будућим догађањем, широко осмехнут, уверен да ће дочекати великог пријатеља српског народа.

Шта би на то рекао наш Геџа, Гегула ратник, који је прошао Цер, Колубару,Албанију, Крф, Кајмакчалан?

Шта би рекао на то што му ти француски „савезници“ послаше неодговарајућу топовску муницију, што нису хтели да пошаљу своје бродовље да превезе измучену и болесну српску војску на Крф?

Геџо, Гегуло, шта би сада рекао када би устао из Плаве гробнице и видео како те „славе“ твоји савезници и ми Срби њихови садашњи колонијални поданици.

Да ли би се покајао што си устао да видиш данашњу српску срамоту и беду?

Геџо, Гегуло, пројо, паприко… колико данашњих Срба зна ко си био и шта си био?

Да си био сељак, Геџа, Гегула, српска слава и узданица, човек српске вере, српске земље, српске Отаџбине.

За Краља и Отаџбину, За Крст часни и Слободу златну, ти си Геџо, Гегуло, узимао пушку у руке и кретао да браниш своје вредности, своју веру, своју децу и породицу, своју једину Отаџбину!

Неки пут ти, ја који сада живим, завидим што нисам стојао у твоме строју, што ти нисам био до твог рамена, што нисам са тобом делио проју, паприку, сланину…

Све оно због чега си постојао и шта си учинио полако се брише, мења, историју ти краду, моју историју краду.

Тебе хоће да украду мој Геџо, мој Гегула, да те заборавим, да те забораве, јер данашњи свет не трпи усправне, поносне, своје, самосталне.

Али, неки од нас те се сећају и поштују твоју жртву.

Нека ти је Слава и Хвала, Геџо, Гегуло, за вечност славе твоје!

Опрема: Стање ствари

(Зекаоница, 12. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

3 replies

  1. Бог те поживео, и све оне који мисле, говоре и делају као ти, Православни
    Брате у Христу Исусу!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. “Шта би на представу у Паризу рекао наш Геџа, Гегула ратник, који је
    прошао Цер, Колубару,Албанију, Крф, Кајмакчалан“ …

    А, шта би мкогао да каже?
    Присетимо се речи “гвозденог“ генерала, команданта Гозденог пука и
    одбране Београда 1915., када је на позив аустро-уграског представника,
    да се преда, преда Београд непријатељу, одговорио:
    МАРШ У ПИ*ДУ МАТЕРИНУ!, уз музичку пратњу:

    DRAGAN PANTELIC:
    “Драги моји, погледајте слику пажљиво и видећете сасушене, очвргављене
    СРПСКЕ СЕЉАКЕ како бране своју отаџбину !!!! Већина је изгинула и
    обогаљена !!! Већина нас, данашњих Срба нисмо потомци тих СРБА већ
    џабалебароша, ратних профитера, цинкароша, ситних душа !!! Зато смо се
    и смањили, згрчили, скупили и чекамо туђу милостињу !!!! Ако има у нама
    једно С од СРБИНА сад треба устати против издајица душе, тела и
    отаџбине и поново постати СРБИ !!! БУДИМО ЉУДИ ИЛИ БОЉЕ ДА
    МАС НЕМА, што рече наш драги патријарх Павле !!!“

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  3. Када стигнеш у песму онда не треба да жалиш јер си успео у својој смрти, није ти узалудна!
    Тако и Геџа, Гегула.
    Било је времена када је био и забрањен, као јунак а и песма која га је опевала.
    Сада би да га тотално избришу, да није постојао, да није гинуо?
    Шта ми садашњи радимо?
    Ћутимо и гледамо, ни да мрднемо.
    Да немамо дуг па никоме ништа.
    Али, имамо дуг према Геџи, Гегули,
    Наш дуг је вечан, неизбрисив и никада нећемо моћи да га вратимо овакви какви јесмо.
    Да ли у нама постоји још увек оно, бар једно С, како рече Драган Пантелић, или је нестало под налетом ове белосветске аждаје којој је намера да нас уништи, да нас нема, да не постојимо као Срби?
    Да постојимо као као аморфна маса, коју ће они гњечити и месити како им је воља?
    И још, да им се радујемо када долазе овде да нам се смеју у лице проверавајући у којој мери смо умешени, згажени, понижени.
    И када ћемо, напокон, схватити ко нам је пријатељ а ко непријатељ?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s