Велимир Гајић: Да ли је шиптарска застава у катедрали Нотр Дам знак проклетства

Француски шамар у виду заставе такозване државе „Косова“ нама Србима је много већи од оног из 1914. године када је Србији испоручена муниција погрешног калибра

После Првог балканског рата, у коме су балканске државе поразиле Отоманску царевину, и после другог балканског рата који је почео нападом Бугарске на Србију због непоштовања уговорених граница, Србија је овенчала своје успехе на више начина. Један је постављање споменика Ђорђу Петровићу Карађорђу на Калемегдану. Освећење споменика, који је урађен према цртежима Сплићанина Пашка Вучетића, обављено је 11/24. августа 1913. године.

Поред Карађорђа, на споменику су изливени вила са барјаком, војник, жена, дете, устаник и слепи гуслар. Народ није био превише одушевљен оним што је тога дана открио краљ Петар Карађорђевић. Тадашња штампа донела је неколико тешких речи на рачун садржаја споменика. Тако је, у једном чланку, аутор истакао да је то бронзана наказа и ругло за Србију, док је други, у другим новинама, то хвалио као песничку слободу.

Када је аустроугарско-немачко-бугарска офанзива с краја 1915. године довела до пропасти Србије, окупатори су у првим месецима наредне године скрушили споменик како би на његово место поставили споменик цару Францу Јозефу. Крај рата новембра 1918. зауставио је његово постављење.

Краљ Александар Карађорђевић је иницирао постављање, на истом месту, споменика захвалности Француској са образложењем да је она много учинила за Србију у протеклом рату. А Срби су добро знали за већи калибар муниције који је Француска испоручила српској војсци, да је свака пертла плаћена сувим златом. Споменик је дело скулптора Ивана Мештровића и носио је натпис: „Волимо Француску као што је она волела нас 1914–1918. године“!

Краљ Александар Карађорђевић убијен је на тлу Француске под још увек неразјашњеним околностима, у којима је француска одговорност била велика, то јест саучесничка.

Немачки окупатори 1941. нису дирали споменик, нису га уклонили ни југословенски комунисти 1944. године јер је свако имао разлог да га не дира.

На стогодишњицу окончања Великог рата, француска влада је урадила нешто што је Србима тешко објаснити. Наиме, поводом будуће свечаности обележавања краја једне велике цивилизацијске трагедије, Французи су у најпознатијој катедрали Нотр Дам поставили заставе учесница рата. Међу њима се нашла и застава такозване државе „Косова“.

Тај шамар нама Србима је много већи од оног из 1914. године када је Србији испоручена муниција погрешног калибра. Стога остаје питање: Какво је то проклетство донео споменик „захвалности“? Можда би враћање споменика Карађорђу био отклон од тог проклетства. Или да сачекамо још неко понижење из Париза?

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, ,

2 replies

  1. Francuska je navodno mnogo ucinila za Srbiju u prvom ratu. A Srbija je ucinila za Francusku toliko sto je porazila centralne sile, i na taj nacin spasila vojske na zapadnom frontu od totalnog poraza posle povlacenja Rusije iz rata. Podatke o srpskoj pobedi u prvom ratu je skrivao francuski visoki generalstab. O tome je pisao Andre Seradam a preneo Emrik Soprad u svome opusu „Geopolitika“. Francuski „saveznici“ su zataskali cinjenice koje su ukazivale na srpsku pobedu u prvom ratu. Od drugog svetskog rata su krenuli jos dalje u prekrajanju istorije, posto su u ime pomirenja sa Nemackom, poceli da izbacuju iz udzbenika i knjiga istorije nase ucesce na strani pobednika u ratu. Prema tome, drzimo se pravila da „volimo Francuze kako nas i oni vole“.

    Свиђа ми се

  2. A zasto bi, kakva je to pomoc koju moras da platis, Francuzi su nam fakturisali svaki metak, svaku pusku, svaki top, uniforme, lecenje, cak su i pertle naplatili, to su bili oni neki francuzi iz 1914. godine. Francuzi iz devedesetih godina su nam u rambujeo stavili omcu oko vrata i sad manipulisu sa tom omcom, malo malo kad uvredimo njihove velike prijatelje Siptare oni zateknu omcu. Prodane duse vladaju svetom, vise vole krvav novac od casti i obraza.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s