Драгослав Пакић: Непостојећа држава победница Великог рата

Мали губитници Великог рата сада имају прилику да својим поставкама о тој ратној епопеји додају и закључак како су га добили и непостојећи ратници и њихове непостојеће државе

Застава тзв. Косова у Паризу (Фото: Twitter.com/qendrimrgashi)

Страни дописници јављају да се у Паризу, међу заставама држава победница Великог рата, обрела и застава „државе“ Косово.

Мали губитници Великог рата – о томе је овде већ било речи – писали су како су тај рат, мислећи при том искључиво на Србе, добили „ови ушљиви балкански цигани, који читаве дане жваћу лук и пљуцкају по апсанама, ова неписмена багра за вјешала“. Сада имају прилику да својим поставкама о тој Великој ратној епопеји додају и закључак како су га добили и непостојећи ратници и њихове непостојеће државе. Наравно без лука. И без стреле.

Где ћеш веће победе од таквог пораза! Као кад Ђоковић победи Федерера, а цео стадион му, у том истом граду светлости и револуције, звижди.

Требало би проверити да ли се српска застава, ако је и Србија на списку земаља победница, случајно не налази на пола копља, иако би, узимајући у обзир жртве које су Срби положили на олтар победе, уместо заставе много више пристајао црни барјак.

Чувеном „Гвозденом пуку“, у друштву нових победника, не остаје ништа друго него само да зарђа. То би, по свему судећи, било „у тренду и ин“ јер рђа поодавно осваја и влада Европом. И пораженом и оном која је победила у Великом рату.

Ако би се наставило овакво схватање пређеног пута, који неки називају и историјом, никога не би изненадило да се 2045. године, на обележавању победе у Другом светском рату, нађе и застава са кукастим крстом или шаховница Анте Павелића са првим црвеним пољем, где црвено означава радост.

Заставе у последње време све више улазе у поље све већег глобалног интересовања. Било да се пале, било да служе као монета за поткусуривање по принципу: ја теби глас, ти мени полумесец на застави.

Ко ће коме, ако неће свој своме.

У Подгорици, која се спрема да постане Нови Титоград, још увек не налазе прави одговор на сличне захтеве својих сабораца. Сигурни су једино да било какво српско обележје на монтенегринској застави неће наћи места па да ј‘бе оца, што рече песник са забраном уласка у рај без крста.

Дошло је време да се, после битке, копље, заједно са заставом, забије право у трње. Тако би застава била најкориснија јер би могла да послужи као врло ефикасан отирач за ноге.

Запаљена застава у трњу могла би да изазове такав пожар да би цела шума имала да нестане за тили час. Била би ефикаснија од свих запаљивих говора.

Уместо четири листа детелине, на застави која гарантује мир, требало би ставити четири нуклеарна пројектила – два средњег и два мањег домета.

На плавој застави са жутим звездицама не би требало ништа ни додавати ни одузимати. Њен домет је per aspera ad astra (кроз трње до звезда) с тим што је, бар за сада, још увек у трњу.

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s