Драгана Трифковић: Ратне претње

Остаје много неизвесности у чекању да се велике силе договоре по питању безбедности, посебно због тога што кораци које САД предузимају воде ка рушењу свих постојећих договора, даљем наоружавању и ширењу НАТО

Драгана Трифковић (Извор: Центар за геостратешке студије)

Последњих година тензије у свету расту. Свакодневно слушамо вести о актуелним конфликтима и новим потенцијалним сукобима. За сада уопште не делује да ситуација може да се смири. Напротив. У Норвешкој се управо одржавају највеће НАТО војне вежбе од завршетка Хладног рата у којима учествује око 50 хиљада војника. Вежбе се изводе на самој граници Русије, уз употребу великих количина војне технике и авијације.

Ако погледамо уназад, видећемо да се војне вежбе интензивно спроводе и на истоку и на западу. НАТО је распоредио хиљаде војника и тешко наоружање у југоисточној Европи и балтичким земљама. У Румунији је отворена против-ракетна база НАТО[1] а Пољска преговара о отварању нове америчке војне базе[2]. Русија је до сада више пута упозоравала да на такво понашање САД и НАТО гледа као на угрожавање безбедности. Можемо да приметимо да НАТО окружује са свих страна Русију и звецка оружјем на њеним границама а истовремено нас упозорава на опасност од руске агресије.

У септембру ове године Русија је одржала војну вежбу „Восток 2018“[3] на истоку Сибира у којој је учествовало 300 хиљада војника и чак 36 хиљада тенкова и борбених возила. Кина и Монголија су узеле учешће у вежбама и послале одређени број војника[4]. Русија и Кина не граде само економску сарадњу, већ и војно-безбедносну. Партнерство Русије и Кине, како на економском тако и на војном плану, представља највећу препреку доминацији САД. Стратегија ширења НАТО-а према истоку је директно угрозила безбедност Русије и изазвала реакције. Русија и Кина су постале партнери управо због осећаја угрожености америчком експанзијом.

Након Другог светског рата, потписивањем низа договора, изграђен је систем безбедности. Он се базирао на успостављеној равнотежи две супротстављене силе.

НАТО је формиран 1949. године с циљем успостављања колективне одбране западне алијансе од „комунистичке претње са истока“. Као одговор на могућу претњу са Запада, источне земље су формирале „Варшавски пакт“ 1955. године. Овде морамо да приметимо да су источне земље формирале војни пакт шест година након што су то прво урадиле западне земље. Ако је НАТО од почетка тврдио да је основан у циљу одбране, било би логично да је обрнуто. Од завршетка Хладног рата и распада Варшавског пакта, апетити агресивног НАТО-а континуирано расту. Пре свега, потреба за постојањем западног војног пакта је престала оног момента када се распао Совјетски Савез и када је престала „претња од комунистичког истока“. Али уместо да се након Горбачовљевог помирљивог повлачења САД задовоље својим успехом, оне неуморно крећу у прекрајање читавог света. Укључују се у многобројне конфликте или креирају нове према сопственим потребама. САД остављају међународно право по страни и уводе право силе. НАТО започиње агресију на Југославију без одобрења СБ УН а западне силе уводе нове експерименте спровођењем специјалних операција, креирањем такозваних ненасилних промена режима и применом пропагандне машинерије. Такво деловање довело је до нестабилности у многим регионима а коначно и до опште дестабилизације.

У свом обраћању УН 2015. године председник РФ Владимир Путин је поставио питање западним силама: „Да ли сте ви уопште свесни шта сте урадили?“[5]. Он је коментаришући ситуацију на Блиском Истоку констатовао да је мешање Запада у суверенитет других земаља, насилна смена режима и агресија довела до експанзије тероризма[6]. САД су након напада 11. септембра 2001. године објавиле рат тероризму а ако данас погледамо резултате видећемо да је тероризам присутнији него икада. Није у проблему само Блиски Исток већ читава Европа у коју су стигле избеглице из ратних подручја. НАТО који чини стуб безбедносне Европе, на проблем тероризма нема никакав одговор. Терористички напади су организовани у многим градовима Европе па и у самом Бриселу, седишту НАТО[7].

Русија је војно веома моћна, али не показује агресивност већ демонстрира спремност да се брани у случају напада. То су две потпуно различите ствари. Када је Владимир Путин дошао на чело Русије, он је желео да изгради партнерство са западом засновано на обостраном уважавању. Предложио је да се Русија учлани у НАТО. Међутим Запад није желео да гради партнерство са Русијом, већ да је потчини. Русији је остало да бира између две могућности, или да се потчини или да се одупре таквим тежњама Запада. Заправо ту није било никаквог избора. Кад је Путин схватио да је Русија мета, наредио је комплетну обнову и модернизацију оружаних снага. Такав труд је уложен како би се направио темељ за даље јачање државе. У чувеном говору на Минхенској конференцији за безбедност 2007. године, Владимир Путин је први пут јасно ставио Западу до знања да се Русија неће даље повлачити и да ће бранити сопствене интересе[8]. Руска дипломатија је постала веома софистицирана а спољна политика Владимира Путина је усмерена на сарадњу са свима. Русија не жели конфронтацију али не жели ни да се повлачи пред агресивним деловањем западних сила. То је руска црвена линија одбране али и линија судара два различита концепта.

Извор: Спутњик

Иако су САД предузеле све како би изоловале Русију и економски је ослабиле, то им није пошло за руком. Руска дипломатија је активнија него икада а економске санкције Запада подстичу стратешки развој Русије. Ни Русија ни САД не показују намеру да одустану од зацртаног политичког правца који води све већој конфронтацији. Једина препрека избијању директног сукоба две супротстављене силе је атомско оружје. Други светски рат је завршен употребом оружја за масовно уништење од стране САД, при чему су оне показале апсолутну војну надмоћ поседовањем таквог оружја.  Атомске бомбе бачене на Хирошиму и Нагасаки 1945. године су показале до тада невиђену разорну моћ. И Први и Други светски рат су донели огромна страдања али је појава атомског наоружања потпуно променила концепт вођења рата. У интервјуу који је директор ФСБ Александар Бортников прошле године дао медијима[9], говорио је о томе да су Велика Британија и САД још у априлу 1945. године почеле планирање напада на Совјетски Савез, без обзира на савезнички однос у Другом светском рату. Изнео је тврдње да су САД планирале да употребе атомско наоружање тестирано у Хирошими и Нагасакију против СССР. У наредних четири године развијен је план напада, који је одобрен 1949. године.  Он је предвиђао покретање НАТО агресије која је требало да започне бомбардовањем 100 совјетских градова уз употребу 300 нуклеарних бојевих глава. Информације о тим плановима до којих су совјети дошли обавештајним каналима, својевремно су представљене лично Стаљину. За то време Совјетски Савез је развијао програме како би направио сопствену атомску бомбу. САД су процењивале да СССР неће имати своју атомску бомбу до средине педесетих година, међутим 29. августа 1949. године совјетски физичари су остварили успех. Тада је почела трка у нуклеарном наоружању. С обзиром на то да су САД имале предност у нуклеарном наоружању али и авијацији тј. стратешким бомбардерима, Совјетски Савез је ставио акценат на развој ракетне технологије. У августу 1957. године, Совјети су лансирали ракету која је прелетела скоро 6 хиљада километара. Данас Русија развија пету генерацију нуклеарног ракетног наоружања и има несумњиву предност када је у питању то оружје. Чувене интерконтиненталне ракете „Војвода“ и „Топољ-М“ су добиле наследнике „Сармат“ и „Јарс“[10] . Развојем ракетне технологије омогућено је да се циљеви гађају са великих раздаљина. Поред Русије и САД постоји још неколико земаља које поседују интерконтиненталне ракете, а то су Кина и Француска, док неке земље попут Северне Кореје покушавају да доспеју у ту категорију. Русија и САД поседују 93 одсто светског нуклеарног наоружања, док се још као нуклеарне силе воде Кина, Велика Британија и Француска а поред тога нуклеарно наоружање поседују и Индија, Пакистан, Израел и Северна Кореја. Иако СССР није могао да достигне америчку предност у нуклеарном наоружању, данас је ситуација потпуно другачија. Русија је највећа нуклеарна сила на свету и поседује највећи број нуклеарних бојевих глава[11].  Она је у стању да одговори на потенцијални напад и нанесе непријатељу несагледиве штете.

Ове чињенице представљају највећу сметњу избијању новог великог ратног сукоба а са друге стране, у атмосфери нарастајућих тензија изгледа као да су сукоби неизбежни. Садашње тензије су на вишем нивоу него у периоду највеће кризе за време Хладног рата 1962. године (Кубанска ракетна криза).

САД желе да сруше све споразуме на којима се заснива међународни систем стратешке безбедности. Недавно је амерички председник Доналд Трамп објавио намеру Вашингтона да се повуче из Споразума о елиминацији ракета средњег и малог домета који су потписали Роналд Реган и Михаил Горбачов 1987. године[12]. Претходно је администрација Доналда Трампа донела одлуку да се повуче из нуклеарног Споразума са Ираном[13] а у САД постоје заговорници напуштања и СТАРТ 3 споразума који се тиче ограничавања броја интерконтиненталних балистичких ракета и бојевих глава. Војни буџет САД вишеструко премашује војне буџете других држава[14]. Доналд Трамп је за следећу годину одредио војни буџет од 717 милијарди долара, што је за 20 милијарди више него у текућој години[15]. Овакви потези су разумљиви ако узмемо у обзир чињеницу да  Доналд Трамп има подршку јаког војног лобија у САД.

С друге стране Русија је свесна тога да Горбачовљево повлачење није одвратило западне силе од конфронтације, агресивности и експанзије и да политика помирења какву Запад предлаже, може да се спроводи само на штету државних и националних интереса РФ. Због тога спољна политика Владимира Путина нуди другачију врсту сарадње уз међусобно уважавање и разумевање.

Међутим, САД не мењају своју спољну политику која се и даље заснива на претњама целом свету[16]. На недавном заседању УН, руска страна је одговорила на америчке оптужбе да се Русија припрема за рат[17]. Заменик шефа департмента за контролу оружја МИД Андреј Белоусов је изјавио: „Да, Русија се спрема за рат, ја то потврђујем. Припремамо се за одбрану наше земље, наше територијалне целовитости, наших принципа, нашег народа. Ми се припремамо за такав рат. Али ми се озбиљно разликујемо од САД. У лингвистичком смислу ова разлика се састоји само од једне речи, како на руском тако и на енглеском језику. Руска Федерација се спрема за рат а САД спрема рат“. Забрињавајуће је и упозорење председника Путина да европске земље које размештају америчке ракете на својој територију доводе земљу у опасност од руског одговора. Заправо америчке ракете средњег и малог домета за Русију не представљају опасност уколико су инсталиране у САД, јер имају домет до 5,5 хиљада километара. Опасно је што САД имају намеру да ракете размештају у Европи. Таквим поступцима САД провоцирају сукоб између Европе и Русије. При недавној посети Болтона Москви, било је разговора и на ове теме, али није деловало да две стране могу да се разумеју по тим питањима[18]. У сваком случају ти разговори су били припрема за састанак Трампа и Путина који треба да се одржи 11. новембра у Паризу. Остаје много неизвесности у чекању да се велике силе договоре по питању безбедности, посебно због тога што кораци које САД предузимају воде ка рушењу свих постојећих договора, даљем наоружавању и ширењу НАТО.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије


[1] http://www.politika.rs/scc/clanak/354849/Americki-raketni-stit-prosiren-lanserima-u-Rumuniji

[2] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/3151917/politiko-poljska-nudi-dve-milijarde-dolara-za-stalnu-americku-bazu.html

[3] https://www.youtube.com/watch?v=tg6Src9XOk8

[4] https://www.youtube.com/watch?v=ZdfDYWWELUM

[5] https://www.youtube.com/watch?v=_NJGyzUkDtE

[6] https://www.blic.rs/vesti/svet/putin-u-un-da-li-shvatate-sta-ste-uradili-na-bliskom-istoku/wl25e26

[7] https://www.blic.rs/vesti/svet/belgijsko-tuzilastvo-eksplozija-u-briselu-je-terorizam-napadac-je-nosio-bombu-sa/fpy0jdg

[8] https://www.blic.rs/vesti/svet/govor-iz-2007-koliko-je-putin-bio-u-pravu-i-da-li-je-predvideo-svet-kakav-je-danas/fgrmc3h

[9] https://rg.ru/2017/12/19/aleksandr-bortnikov-fsb-rossii-svobodna-ot-politicheskogo-vliianiia.html

[10] https://rs.rbth.com/science/80641-rusija-ce-testirati-sarmat

[11] http://www.vijesti.me/svijet/evo-koliko-nuklearnih-bojevih-glava-imaju-nuklearne-sile-rusija-broj-1-945043

[12] https://www.ekspres.net/svet/tramp-najavio-povlacenje-sad-iz-sporazuma-o-nuklearnom-oruzju-moskva-odgovara-oni-zele-dominaciju-nad-svetom

[13] https://www.blic.rs/vesti/svet/igranje-vatrom-tramp-je-povukao-ameriku-iz-sporazuma-sa-iranom-zbog-ova-tri-razloga-a/xj4j4cw

[14] https://www.blic.rs/vesti/svet/najjaca-vojska-na-svetu-ima-budzet-veci-od-500-milijardi-a-u-top-deset-je-i-sila-sa/p1z3yzh

[15] https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-45189279

[16] https://www.pravda.rs/lat/2018/10/23/tramp-preti-jacamo-nuklearni-arsenal-dok-se-rusija-i-kina-ne-urazume-video/

[17] https://ria.ru/world/20181027/1531590547.html

[18] http://mondo.rs/a1140413/Info/Svet/Sastanak-Putina-i-Boltona.html

Advertisements


Категорије:Светске ствари

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Rusija je vojno u dosta slozenoj poziciji.Nema vise VU, a po proizvodnim kapacitetima se ne moze meriti sa SSSR-om.Nijedan od najavljenih borbenih sistema T-14, Su-57, Koalicija,Bumerang, a to su trebali biti prvi borbeni sistemi tih klasa ruske proizvodnje, a ne sovijetske ili modifikacija sovijetske, nije usao u proizvodnju niti Rusija ima mogucnosti da ih masovno proizvodi.Umesto toga se najavljuje modernozacija vec postojece tehnike, ukljucujuci i u svakom smislu zastareli BMP-1, ali ni modernizacija nije moguca u velikom obimu.U trenutku raspada SSSR-a izgradjen je jedan nosac aviona Projekta 1143.5 i jos dva u brodogradilistima (jedan veceg deplasmana sa nuklernim pogonom, katapultom i avaksima 1143.7), medjutim od raspada SSSR-a Rusija nije napravila brod deplasmana veceg od fregate, sto uz zastarevanje brodova iz vremena SSSR-a, drasticno smanjuje mogucnost protivpodmornickog dejstva daleko od obale.Podmornicka flota, koja je u vreme SSSR-a trebalo da bude odgovor americkim grupama nosaca aviona jos je drasticnije smanjena (nasuprot 3 Si Vulf i 17 Virdzinija, Rusija ima svega dve jurisne podmornice IV generacije „Severodvinsk“ i „Kazanj“ (planira se 6-8, Virdznija 28 (po nekim izvorima 60)) sto, uz zastarelost podvodnog hidroakusticnog sistema iz vremena SSSR-a, cini Rusiju estremno ranjivom na napad sa mora i nuklearnih podmornica.Rusija pokusava sa asimetricnim odgovorom razvijajuci hipersonicne rakete, strategijske rakete i PVO.Medjutim, eventualno postavljanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi, posebno istocnoj, drasticno bi umanjio znacaj hipersonicnih raketa i jos vise finansijski stelo Rusiju, primoravajuci je da ulaze u proizvodnju raketa srednjeg i kratkog dometa, sto bi jos vise udarilo po konvencionalnim snagama.Politika SAD je pritiskati Rusiju ekonomski, politicki podrivati iznutra, opkoljavati je i priblizavati se njenim granicama, imati za jednu generaciju naprednije oruzije od ostatka sveta (samo SAD ima stelt lovca (sve tri komponente zmaj, motor, radar) bombarder (u pripremi novi) i mornaricu sposobnu da ratuje protiv bilo koje drzave) i razvijati PRO (tri komponente 1) koja presrece u fazi lansiranja 2) u fazi leta (kosmicka, jos ne postoji) 3)u fazi napada), tako da u nekom trenutku u buducnosti, kada tehnologija dostigne odredjeni nivo, bude moguc rat sa prihvatljivim nuklearnim odgovorom Rusije.SAD nece propasti bez rata.Za SAD, rat sa Rusijom je realan plan.

    Свиђа ми се

  2. Napisah vise puta „sovIjetski“ sa „I“ bez ikakvog razloga, valda neki ugrusak u mozgu : )))Nadam se da sada nece neko odgovoriti da je ceo tekst posledica uguska u mozgu, bilo bi predvidljivo!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s