Александар Вучић: Неке ЕУ државе лицемерне у вези са косовским питањем

Транскрипт интервјуа који је председник Србије Александар Вучић дао Софији Шевернадзе са канала Russia Today

(Russia Today, 5. 10. 2018)

Српски пут евроинтеграција још једном је ометен поновним напетостима на Косову. Како Београд мисли да се позабави овим – и да ли региону прети некаква опасност? Разговарали смо о овоме са председником Србије, Александром Вучићем.

Софија Шевернадзе (СШ): Председниче Вучићу, добро дошли у Москву. Сјајно је по први пут угостити вас у нашем програму. 

Александар Вучић (АВ): Веома сам срећан што сам овде, и уживам у времену проведеном у Москви.

СШ: Ви сте разговарали о многим темама са Путином. Тражили сте подршку и савет у вези са Косовом, управо сада долазите са састанка са председником Путином. Шта вас је посаветовао?

АВ: Разговарали смо о свим важним питањима о политичкој сцени на Западном Балкану и у читавом региону југоисточне Европе. Такође смо разговарали о нашим узајамним односима, и политичким и економским. Ми имамо боље економске односе и све бољу трговинску размену која је у порасту. Прошле године је била већа 23% него 2017. Ове године ће порасти такође за 20%. Ми обављамо свој посао на исправан начин. Штитимо нашу економску сарадњу. Када говоримо о најважнијим политичким питањима, увек смо имали ону врсту подршке и помоћи, усудићу се да кажем, једно одобравање у вези са, за Србију, најважнијим питањима. Осећам се веома задовољно у вези са Путиновим речима о даљој подршци српском територијалном интегритету – што није само питање за Србију, већ је постало питање за многе суверене државе које су угрожене унилатералним потезима неких других области, народа и нација.

СШ: Ако допуштате, прођимо тачку по тачку те теме, посебно Косово – оно је увек релевантно а сада поготову.

АВ: Само изволите.

СШ: Оно је постало поново тема вести зато што ви настојите да поправите односе са Косовом, али кажете да то треба да буде двосмерна улица. Ви заговарате такозвани територијални договор по коме би Косово било подељено дуж етничких линија. Сада Приштина каже „не подели“ било ког дела Косова.

АВ: Прво, нисам рекао да треба да изведемо – и никада нисам ни споменуо – поделу дуж етничких линија. Постоји само једна реченица коју увек изговарам: морамо да нађемо компромисно решење између Срба и Албанаца које значи да не може бити случај да Албанци добију све а да Срби не добију ништа. Албанци су добили све о чему су икада сањали, а Срби нису добили апсолутно ништа. То је била моја, наша и српска прва и последња позиција коју никада нисмо променили. Онда смо добили одговоре са различитих страна. Русија је рекла. „У реду је ако Србија договори нешто зато што ми сматрамо Србију сувереном државом, ако се Србија око нечега сагласи ми ћемо то подржати.“ То је било у потпуном сагласју са међународним јавним правом. То је разлог зашто веома поштујемо и ценимо тај политички став председника Путина и Русије. С друге стране, добили смо јасан одговор од неколико држава чланица Европске уније. Оне су у потпуности биле против тога. Они су говорили, да разјаснимо ствари, да ако се то деси Србија ће отворити нову Пандорину кутију са променама граница.

СШ: Да ли се не слажете са тиме?

АВ: Апсолутно се не слажем! И рећи ћу вам зашто. Како ми можемо да отворимо Пандорину кутију? Ко је отворио ову Пандорину кутију 2008. тако што је прихватио, потврдио и признао независност Косова? Они су то урадили, не ми! Када ми кажу „ми не желимо промену граница“, сместа им одговорим речима „у реду, то значи да је Косово део Србије, ако нема промене граница“. „Не, не, ми прихватамо промену граница коју смо извели пре десет година, али ви не можете да то учините чак и ако се о томе договорите са својим албанским саговорницима.“ Онда ја кажем: „Ало, где су принципи? Има ли икаквих принципа? Ви то можете да урадите, ви можете да промените нашу територију а ми не можемо то да урадимо?“ Није Пандорина кутија отворена пре десет година, него се Пандорина кутија отвара сада…“

Aлександар Вучић даје интервју Софији Шевернадзе (Фото: Снимак екрана)

СШ: Па, тако они виде ствари. Под Пандорином кутијом они мисле на Србе  који живе у Босни и Херцеговини или албанску мањину у Македонији – шта бисте им рекли на то?

АВ: Пре свега, ми подржавамо територијални интегритет Босне, никада ништа нисмо споменули о томе, већ говорим о Косову. „Ви, људи моји, сте се прво сложили и признали сецесију Црне Горе од бивше Југославије (што се десило 2006, ако се сећате). Затим сте 2008. признали независност Косова од Србије. Како сте засновали то право? И то није било отварање Пандорине кутије? А сада би било отварање Пандорине кутије чак уколико би се Срби и Албанци сагласили да постигну такав договор! То је лицемерје!

СШ: Али, као што сте споменули у вашем одговору на почетку, они су и даље против тога. Мислим, заиста, Русија вас подржава. Америка каже: „Ако Србија и Албанија постигну узајамни договор, ми ћемо га подржати“. Али европски партнери кажу „Пандорина кутија“. Колико је благотворно покушавати да се побољшају односи са Косовом? Ви покушавате да урадите колико год можете док ваши најважнији партнери – ви желите да будете део Европске уније – кажу „не, не, наставите, борите се“. Колико је то благотворно? То је чудна ситуација…

АВ: Ви то дефинишете на тај начин, ја ћу дефинисати на унеколико другачији начин. Ја бих рекао да је ситуација врло компликована. Али, у исто време ми имамо различита стајалишта о другим питањима као што је чланство у НАТО. Србија ће вероватно веома брзо остати једина земља у региону која не тежи чланству у НАТО и ми то ни не кријемо. Постоје различити разлози за то, политичка гледишта на српској страни, укључујући и све оно што се десило нашој земљи и нашем народу 1999. године. То је оно што чини разлику између Србије и свих других. Ми смо веома посебан случај. Видите сада ситуацију у Македонији – људи нису рекли „да“ на том референдуму. Али то није важно, кога брига за референдумске резултате, они ће наставити тим путем, знате…

СШ: Да, они кажу како су резултати сјајни иако је излазност била испод 50%. Баш их брига.

АВ: Ако могу да кажем, ми мислимо да око чега год Македонија и Грчка могу да се сложе ми ћемо то подржати. То ће за њих бити веома важно. Али не можете да омаловажите народне одлуке, не можете да омаловажите народну вољу. Народи Балкана очекују поштовање исто као и сви други. Они само очекују нормално уважавање и желе да их чују. То је оно што ја желим да кажем када говорим о Србији и Русији – нас слушају, то нам је веома важно, и ми осећамо да нас наше руске колеге и наши руски пријатељи поштују.

СШ: Да ли исправно увиђам када кажем да сте ви први председник после дуго времена који заправо настоји да поправи односе са Косовом и који говори о томе, али који не добија много узвратних одговора од косоварске стране?

АВ: У праву сте. Потписали смо Бриселски споразум и испунили смо наше обавезе проистекле из тог споразума. Но, друга страна је имала само једну обавезу која је била 40–45% Бриселског споразума. Та обавеза била је оснивање и успостављање Српске заједнице или Српске асоцијације, није важно како је назовете. Они то нису учинили, ниси направили ниједан корак напред у решавању тог питања. Ово је толерисала међународна заједница (када кажем „међународна заједница“ то је еуфемизам за западни свет). Нису им рекли ништа. Није било никаквих примедби. А ми смо испунили апсолутно све о другим питањима: регионалној полицији, правосудним и судским питањима, и многе друге обавезе. Они нису ништа урадили. Ми смо онда рекли: „Да ли ћете то испунити или не? Да ли ћете извршити притисак на своје људе да испуне оно што су потписали?“ Добили смо одговор: „У реду, ми говоримо о свеобухватном разрешењу вашег проблема.“ Рекао сам да је то у реду. Отворени смо да разговарамо о томе. Од самог почетка надао сам се да ће неки људи у Приштини, заједно са многим људима у Бриселу, дати све од себе како би се постигло компромисно решење. Могу и сада да вам кажем да сам ја увек спреман да наставим са дијалогом, и увек сам спреман да преговарам о чему год желите. Али у међувремену ми смо изгубили било какво поуздање и поверење да албанска страна заиста жели да постигне било какво компромисно решење зато што они дају све од себе да се изводе провокације, и урадили су апсолутно све како би поткопали наше напоре. Уместо да обарају очекивања свог народа они су та очекивања проширили. И они виде да не постоји плодно тло за могући договор. Али, без обзира на све, Србија ће увек бити спремна да оконча процес дијалога, али ја не очекујем много тога као резултат тог дијалога.

СШ: Господине председниче, ви сте управо мобилисали српску војску зато што је косовски лидер отишао да посети подручје у коме су Срби већина…

АВ: Не, није било због тога.

СШ: Зашто је онда било?

АВ: То је поглед са стране. Људи кажу: ови момци су желели да виде део Косова и ви сте мобилисали своју војску. Не.

СШ: Они су прекршили споразум – разумем зашто сте мобилисали армију.

АВ: Да, дошли су тамо са пушкомитраљезима, пушкама и осталим наоружањем а нису имали право да дођу тамо са тим врстама оружја. То је био наш вербални договор, постоји изјава коју је дао НАТО. Поврх свега, Албанци и Срби су се споразумели након што је потписан Бриселски споразум – такође у Бриселу – да ће постојати два предуслова ако неко жели да дође са пушкомитраљезима на север Косова. Један и превасходан предуслов је био – и даље јесте – сагласност локалне српске заједнице. Нису питали нити једног Србина да се сагласи са посетом Хашима Тачија. Али није проблем у његовој посети, већ у наоружању којим су његови људи били опремљени. То је била још једна провокација, они су желели да покажу да су кадри да ураде шта год желе како би преплашили Србе и то су и урадили. Други предуслов је био сагласност НАТО. Нисмо знали шта НАТО ради, ако је уопште било сагласности НАТО. То је био акумулативни предуслов: под један – сагласност српског народа и они је уопште нису имали. То је разлог зашто смо морали да реагујемо, јер би у супротном они могли да освоје север Косова, они би могли да протерају наш народ и већи део западне заједнице би рекао: „Па, дешава се. Сада треба да живимо у миру и сада имамо границе онакве какве смо желели.“ Србија са овим не може да се сагласи. Наш посао је био да пошаљемо снажну поруку да ћемо заштитити наш народ од оних људи који би користили тешко наоружање против наших људи на северу Косова.

СШ: Мислим да је порука примљена и да су је добро разумели. Ви сте споменули на почетку да сте ви једина држава у региону која не тежи да буде део НАТО. Али, ви и НАТО одржавате одличне односе двадесет година после бомбардовања: обављате заједничке вежбе, они обављају вежбе на вашој територији а када се ствари закомпликују, баш сте споменули…

АВ: Ми обављамо исте вежбе са Русијом.

СШ: Апсолутно. Али, када је дошло до компликација, НАТО није учинио ништа да се позабави овим инцидентом, пошто је то територија коју контролише НАТО. Шта добијате заузврат када толико сарађујете са НАТО? Да ли осећате да заузврат добијате онолико колико бисте хтели?

АВ: Пробајте да ствари гледате нашим очима. Ми нисмо Русија. Ми нисмо велика држава, иако смо највећа држава на Западном Балкану. Ми смо мала држава и ми морамо да заштитимо наше људе и да одржавамо мир, спокој и стабилност у региону. Ми морамо да појачамо наш економски развој, морамо да привучемо стране инвеститоре. Не можемо да кажемо све што мислимо свакоме. То су различите позиције. Ми нисмо ни велики ни јаки као Русија. Ми морамо да одржимо моментум и да покушавамо да одржимо исти ниво односа са свима или да те односе побољшамо. Али немојте заборавити да Србија не само што нема аспирације да се учлани у НАТО – Србија је једина земља која није увела никакве санкције против Русије. Да ли мислите да је то лака одлука за Србију? Да ли заиста верујете, да нисмо суочени са многим притисцима са различитих страна о овом питању? И те како јесмо.

СШ: Господине председниче, морам да вас питам. Рекли много пута да никада нећете да жртвујете српске односе са Русијом зарад чланства у Европској унији. Показали сте сјајан пример како да то не учините. Али дан ће доћи, и ви знате да је тако, када ће они рећи: „Александре, зашто се не придружите санкцијама и процес српског придружења Европској унији биће убрзан.“ Овај исказ може да звучи другачије у разним варијацијама, али мислим да разумете суштину. Шта ћете урадити у том случају?

АВ: Разумем о чему говорите. Веома сте добро припремљени за овај интервју, али истини за вољу ја слушам ово питање више од пет година. Пре свега, морамо да видимо да ли ће се то десити. Друго, видећемо у којој форми ће се то десити. Треће, треба да видимо како ће изгледати Европска унија за наредних 5–6 или седам година. То би требало да буде наша последња обавеза пре учлањења у Европску унију. Најважнији предуслов за наше чланство у ЕУ је разрешење косовског питања. Оно је веће и проблематичније питање за нас од било ког другог питања. И као што можете да видите, постоји много недоумица. Тако да видећемо, и надамо се да ћемо бити довољно јаки и поштовани да ће свако и увек ценити и поштовати наш однос са руским народом и Русијом. Не можемо да променимо себе по том питању и надамо се да ће људи у Европи то разумети. Још једном морам да кажем: ко зна шта ће се десити наредних неколико година.

Фото: Јутјуб/Снимак екрана

СШ: Морам да вас питам у вези са вашим настојањима да постанете чланица Европске уније, знам да сте били пуни ентузијазма када сте дошли на власт, када сте били председник владе. Када сте постали председник увек сте говорили: да, Србија жели да буде део Европске уније. Рецимо да живимо у идеалном свету и да ви и Косово разрешите преко ноћи проблеме, и да се деси да више нема никаквих препрека. Европска унија сада, као што кажете…

АВ: Није баш тако, али у реду.

СШ: Свакако, изгледа ми да увек имамо косовско питање и да никада не говоримо о српском прикључењу Европској унији. Заборавимо на Косово. Рецимо да разрешите преко ноћи то питање. И да нема никаквих препрека да се прикључите ЕУ. Да ли сте и даље пуни ентузијазма када видите шта се дешава: југ сиромаши, север се богати, а Западна и Источна Европа нису сагласне око миграција, док ови избори који ускоро следе могу у потпуности да измене конфигурацију и парадигму постојања Европске уније. То је некакав фрагментисан савез већ сада. Зашто вам је толико стало да постанете део тог савеза?

АВ: Није ствар о томе да ли неко нешто очајнички жели или не. То је ствар рационалних одлука. Србија је на путу прикључења Европској унији из неколико разлога. Један од њих је да желимо да припадамо земљама у којима је такво уређење друштва, и други је да имамо највећи постотак трговинске размене са земљама Европске уније – 60% укупне економске размене плус 20% са регионалним државама, све остало су Русија са Кином и један мали део са Турском. Ми смо смештени у том делу света, али истовремено не мислим да ће то искључити не само наше пријатељство већ и наше врло блиске везе са Русијом. Ја то ни не кријем. Ви инсистирате од самог почетка нашег разговора на свему што сам рекао о Европској унији и ја то ни не кријем. Али нисте споменули чињеницу да чак и у Вашингтону или у Бриселу или данас на енглеском језику ја кажем да ћемо у сваком случају одржати наше блиске везе са Русијом, и да не знамо шта ће се десити у будућности. Али мислим да ће наши европски партнери увек разумети наш однос са Русијом.

СШ: Само желим да вас поставим на крају једно или два питања о председнику Трампу, пошто је он веома неконвенционалан амерички лидер, његова гледишта на свет и на оно што би Америка требала да буде различити су од гледишта његових претходника. Он не симпатише Европску унију, објавио је царински рат Кини и Европској унији. Њему се не свиђа НАТО зато што каже да свако треба да плати свој део, не само Америка. Да ли то нешто мења за Србију или за српску позицију? Позвали сте да га да дође у Србију и рекли сте да Србија жели да буде пријатељ са њим?

АВ: Да, али он за сада није дошао у Србију. Ми, Срби, несумњиво смо склонији Трампу.

СШ: У односу на Обаму? Зашто?

АВ: Не знам. Срби су одувек мислили да је била грешка демократа што су покренули агресију против Срба. И Србија је увек подржавала Републиканску странку у Сједињеним Државама. Трамп, као што кажете, јесте прилично неконвенционалан. И зна се само понешто о његовим политикама и готово ништа о његовој политици на Балкану. Али је барем Џон Болтон отворио врата могућности договора између Београда и Приштине. То је оно што ценимо. То је незнатна промена њихове политике, али треба да видимо, треба да сачекамо, не можемо је сада проценити.

СШ: Питам зато што су Руси такође били узбуђени када је Трамп дошао на власт зато што се увек веровало да су републиканци бољи од демократа за Русију. И Путин и Трамп цене један другог на личном нивоу, али постоји естаблишмент који му онемогућава да било шта уради.

АВ: То је разлог зашто ја имам прилично рационалан приступ. Нисам узбуђен, нити сам уопште емотиван – у вези са тим сам веома рационалан. То је разлог зашто вам кажем да треба да сачекамо и видимо шта ће бити коначан резултат у вези са њиховим стајалиштем, позицијом и приступом према Србији или Западном Балкану.

СШ: У реду, господине председниче. Много вам хвала на овом веома садржајном интервјуу.

АВ: Хвала вама. Ја сам, право да вам кажем, веома позитивно изненађен знањем које сте показали. Има свега неколицина политичара у Србији који би разумели сва ова питања и проблеме које сте управо дотакли.

СШ: Хвала вама, волим вашу земљу и желим вам све најбоље.

АВ: Ја волим вашу земљу, желим све најбоље вашој земљи и надам се да ћемо  моћи да сачувамо и одржимо најбоље могуће односе између наших двају земаља.

СШ: Амин, нека тако буде. 

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , ,

3 replies

  1. “АВ: Хвала вама. Ја сам, право да вам кажем, веома позитивно изненађен
    знањем које сте показали. Има свега неколицина политичара у Србији који
    би разумели сва ова питања и проблеме које сте управо дотакли.“

    Он је све разумео, све без изузетка, и једини из Србије који је могао да
    да одгворе на поствљена питања?!
    Па, он је “СВЕЗНАЈУЋИ“, “СВЕНАДЛЕЖНИ“, “НЕЗАМЕНЉИВИ“…
    Где год се појави он само “зрачи“ , а у Србији све већа социјална помрчина:
    беда на сваком ћошку и у сваком сокаку.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. Читам ову „изјаву дана“ ађутанта Белога Коња- РАИ је, наравно, озбиљна кућа и гледам их како уживају у спрдакању са овом балканском
    Будалом; а тек каква ме туга хвата кад видим сву немоћ реинкарнираног КГБ-а спрам исте
    Творевине.

    Свиђа ми се

  3. Наравно, мој горњи коментар односан је на подгоричку Величину.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s