Трибина о књизи „Фејсбук, заштита података и судска пракса“

Аутори су навели мноштво примера који потврђују размере могућности злоупотребе података на Фејсбуку. Многи људи су остајали без посла, били лишени слободе или су имали тешке породичне проблеме због података које су оставили на милост и немилост Фејсбуку

Фото: AP Photo/Noah Berger

Књига под називом ,,Фејсбук, заштита података и судска пракса“ двојице аутора – Драгана Прље и Андреја Дилигенског промовисана је на трибини одржаној 24. септембра 2018. године у библиотеци Института за европске студије у Београду. Реч је о књизи коју је ове године објавио Институт за упоредно право из Београда и која има огроман научни и друштвени значај.

Квалитет књиге, која може послужити као стручна литература, али и као водич за сваког заинтересованог грађанина корисника друштвене мреже Фејсбук, неоспоран је с обзиром на образовање и искуство њених аутора. Др Драган Прља је докторирао на Правном факултету Универзитета у Београду из међународног права и међународних односа, радио је као предавач на многим правним факултетима, те на многим научним институтима. Сматра се једним од водећих стручњака у области правне информатике и интернет права. Андреј Дилигенски је магистар права чија је област интересовања информатичко право и право информација, а тренутно је на докторским студијама у Бечу.

Аутори су најпре изложили неке од најзначајнијих резултата до којих су дошли истражујући ову проблематику. Реч је о свакако актуелним темама, које обилују примерима судских случајева везаних за коришћење Фејсбука, као и о Општој уредби о заштити података Европске уније, која се примењује од ове године. Ради се о акту који је усмерен ка строжијим мерама управљања личним подацима, што свакако иде у прилог заштите података као основног људског права, али не и компанијама које то доживљавају као мешање у њихов рад. Механизам заштите је бољи него амерички, додају аутори, али простора за даље помаке свакако има.

Аутори напомињу да је ,,дигитална неписменост“ не само проблем у Србији, већ и свету. Дакле, велики број грађана широм света превише олако приступа Фејсбуку, дајући тој друштвеној мрежи превише података о себи, те не размишљајући о евентуалним последицама. Услови коришћења Фејсбука су јасни (дакле, било шта што поставимо на њега је у његовом власништву), али огромна већина корисника на то ни не обраћа пажњу. Све фотографије, видео и текстуалне записе које постављамо на Фејсбуку он (односно они који га контролишу) има право да искористи на начин који му одговара, напомињу аутори. Професор Прља је више пута нагласио да, заправо, није битно ко и како узима наше податке већ где и како ће их (зло)употребити! Фејсбук је, на неки начин, оно што је још Џорџ Орвел најављивао у својим књигама ,,1984“ и ,,Животињска фарма“. Чињеница да само у Србији постоји око 3,5 милиона Фејсбук профила говори о фантастичним могућностима оних који ту друштвену мрежу контролишу. Западне обавештајне службе су и те како развиле ту праксу, а врло је могуће да су и саме учествовале у стварању Фејсбука.

Велики број грађана широм света превише олако приступа Фејсбуку, дајући тој друштвеној мрежи превише података о себи, те не размишљајући о евентуалним последицама.

Такође, аутори су навели мноштво примера који потврђују размере могућности злоупотребе података на Фејсбуку. Многи људи су остајали без посла, били лишени слободе или су имали тешке породичне проблеме због података које су оставили на милост и немилост Фејсбуку. Примера ради, дешавало се да људи остају без посла јер их је Фејсбук забележио на локацијама забавног типа, иако су они били на боловању. Многе политичке личности су биле предмет осуде због одређених садржаја на њиховим Фејсбук профилима, што говори о томе колико цела прича залази у домен приватног. Многобројне афере у којима је Фејсбук давао огромне количине личних података бројним компанијама само су најупечатљивији докази његових тамних страна.

Професор Прља је више пута нагласио да, заправо, није битно ко и како узима наше податке већ где и како ће их (зло)употребити

Дилигенски сматра Фејсбук парадигмом моћи у свету друштвених мрежа и савремених средстава комуникације. Он је, занимљиво, оценио да Фејсбук има атрибуте државе – територију коју покрива, становништво које обухвата, правила и механизме контроле, као и личне податке грађана којима располаже. На другој страни, компанија ,,Гугл“ је одолела притиску једне значајне европске државе – каква је Шпанија – да јој плаћа порез. То само говори о снази разних интернет деривата, али и о ,,залеђини“ коју очигледно имају.

Извор: PC Press

Да је на сцени рат путем друштвених мрежа који је попримио светске размере говори чињеница да Фејсбук, али и неке друге друштвене мреже, нису добродошле у појединим државама. Кина, Иран и Северна Кореја су најупечатљивији примери држава које су забраниле употребу Фејсбука, што говори о њиховој перцепцији истог као политичког и војнообавештајног инструмента. Аутори су се дотакли и примера Турске као државе која је неколико пута својим грађанима блокирала приступ друштвеним мрежама, очигледно из политичких и безбедносних разлога.

Дилигенски је оценио да Фејсбук има атрибуте државе – територију коју покрива, становништво које обухвата, правила и механизме контроле, као и личне податке грађана којима располаже

Дискусија вођена након уводног излагања аутора књиге била је више него плодотворна. Стеван Гајић из Института за европске студије је истакао да у Русији већина становништва користи “В контакте“, руски пандан Фејсбуку, с обзиром да се велики број Руса и даље не служи енглеским језиком. Слободан Зечевић, професор и научни саветник, истакао је да је европско законодавство у области заштите података о личности боље од америчког, што се намеће као још једна од предности за грађане Србије у случају приступања Европској унији. Занимљива је и чињеница да неке арапске државе користе на аеродромима процедуру очитавања зенице ока као начин провере идентитета, што говори о могућем смеру контроле грађана, тј. о својеврсном споју биолошког и технолошког у прикупљању и провери података, приметила је Гордана Ђерић из Института за европске студије. Директор Института за европске студије Миша Ђурковић, говорећи о употреби Фејсбука и других друштвених медија као средстава за манипулацију над масама, указао је на случај Алекса Џоунс, као пример успешности алтернативних медија као канала комуникације са грађанима који желе да сагледају ствари из другачијег, неконвенционалног угла. Закључак је да су креатори друштвених мрежа од њих створили мач са две оштрице.

Креатори друштвених мрежа су од њих створили мач са две оштрице

Општи закључак јесте да Фејсбук, баш као и друге форме савремене комуникације, не представља ,,остварење дечачког сна“ Марка Закерберга, већ плод водећих обавештајних служби као софистицирано средство путем ког је могуће имати на располагању незамисливу количину података огромног броја становника наше планете. Било да је реч о интимним, здравственим, финансијским или било којим другим подацима, они се могу злоупотребити на било који начин, свакако на штету грађана. На другој страни, захваљујући савременој ГПРС технологији која је повезана са бројним апликацијама на друштвеним мрежама, свака особа која их користи може бити лоцирана и праћена. То су озбиљни показатељи који говоре у прилог тези да одређени светски центри моћи, захваљујући манипулацији постиндустријским културним садржајима и технологијама, желе да имају пуну контролу над обичним човеком.

Рајко Петровић

Advertisements


Категорије:Дневник читаоца/гледаоца

Ознаке:, , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s