Свака евентуална сумња у нерегуларност изборног процеса, ако се са тим не би сложио и амбасадор, могла би довести до НАТО бомбардовања Београда. За његово добро
Амбасадор САД Кајл Скот као посматрач београдских избора
Од кафића до кафића, и уз пиће и без пића, сви помињу нова бића и цртају лик Шапића.
Подигле се мотика и кука да овековече ученог нам Вука.
И без крокодила бара се таласа: без Ђиласа нема нама спаса.
Како да се смеше наше снаше без чудеса Јанковића Саше?
А тек они многобројни, све озбиљни и пристојни, без фантомки и чарапа, мало апа, мало трапа, све доктори задњег трапа па им се до плена све уклапа.
Када су сазнале да Београдом владају мале богиње, многе кандидаткиње су одустале од кандидатуре за градоначелника. Оне, као богиње, могу бити само велике.
Штета је што је Ивана Шпановић тренутно била заузета неким пословима у Бирмингему. Она би могла прескочити све баријере и ускочити директно у фотељу првог грађанина Беле вароши. Одатле су после сви скокови могући. Може у празно, у кречану, у фонтану, у воду на којој је већ Баоград, у…
Извор: Блиц
Да је Београд болестан град најбоље се видело из приложених доказа о стручној спреми кандидата за место градоначелника. После доктора Малог, појављује се доктор из Кембриџа Јеремић, па доктор из Лазаревца Радојичић, онда доктор из базена – Шапић. Затим доктор Ђилас који је успоставио дијагнозу да је дубока Србија огрезла у фашизам и, на крају, доктор Јанковић, пластични хирург за естетске поправке који је обећао да ће Србима вратити осмех на лице.
Сви противкандидати наведених доктора без сличних звања упорно су убеђивали бираче да се не преваре и дају свој једини глас докторима, специјалистима за једино им познату терапију – блато. Ту смо, говорили су, били и остали и без доктора и без излечења.
Без успеха.
Није помогла ни др Оља Бећковић са васкрснућем Утиска недеље пре недеље. Видовита Оља са видовитим гостима: те ајде Јово наново, па онда зец који се разуме у све а највише у шаргарепу и популарни глумац познат по томе што много воли да с‘ре, нарочито по гробовима. И на крају, као најмање важно, друг Ђилас у младости, ако се не варамо, назван Ђидо. Толико је водитељка унела светла у већ препознатљив тамни тунел наше свакидашњице да су сви посматрачи ТВН1 (оба) били потпуно заслепљени због чега ништа нису ни разумели..
Они који су у исто време гледали „Ћирилицу“, одмах су схватили због чега је у Србији популарнија латиница.
Права је срећа што је посматрач на изборима била и његова екселенција, амбасадор Сједињених Држава. Поред његове екселенције, био је и он лично.
Свака евентуална сумња у нерегуларност изборног процеса, ако се са тим не би сложио и амбасадор, могла би довести до НАТО бомбардовања Београда. За његово добро.
Од београдских изборних мука једино је остао поштеђен Хашим Тачи. Његов је предак, по сведочењу Драгослава Бокана, био православни свештеник који је добровољно прешао на ислам. То је Тачија толико разжалостило и наједило да је, због освете над прецима, почео да се разрачунава са потомством. Такође за његово добро.
Нека се не изненади француски србољубац Гујон ако само још једном покуша да помогне Србима на Косову и због тога на ТВН1 директно у главу добије низак ударац црном ципелом са високом штиклом тазе скинутом са лепе ноге водитељке која се иначе и прославила водећи емисије ногама.
Ето, како се ногама обезбеђује већа ТВ гледаност што повећава и цену рекламним секундама.
Где је Ђиласу била памет да, уместо главе, употреби ноге.
А можда је тако и радио.
Categories: Сатиристика
Оставите коментар