Никола Маловић: Слобода у кори од ораха

Нисам вјерник демократског начина. То ме, знам, чини ловином овог свјетског поретка. Матрикс не толерише слободу ни ако је запремином колико и кора од ораха. Матрикс позива људе да изађу и гласају

Фотографија је у боји, вријеме није (Фото: Н. М.)

Својим сам ушима чуо, 90-их, Владету Јанковића како каже, парафразирам, да у политику одлазе само некомплетне, неостварене личности, али нисам упамтио шта је овај прослављени професор опште књижевности и потоњи дипломата одговорио новинарки на очекивано питање да ли то значи да је и он некомплетан и неостварен?, јер ако се од неког очекивало да себе сматра комплетним и оствареним – био би то др Владета Јанковић.

Одличан је ово примјер да послужи како политичар може да објасни све, макар се служио замјенама теза, оксиморонима као стилским фигурама, оружјем сачињеним од питања контра питања… до отворених лажи. Twist бр. 1 је изјава дата Танјугу 23. јула 2016, из знамо каквих уста: „Ипак, зарад грађана Србије, поновићу по хиљадити пут: не пада ми на памет да се кандидујем на председничким изборима и свакако нећу бити председник Србије“.

Свак ко памти зна да је Председник у међувремену објаснио овај twist. Сигурно је дао најмање 011 одговора на питање како је онда рекао нешто сасвим супротно ономе што сада чини, и то не по први пут. Но је проблем што просјечан човјек не може да преприча политичарев вербални ролеркостер уз кафу или пиво, рецимо, пријатељу који је навратио из Аустралије или Канаде да сахрани тетку и одмах се врати из полуколонијалног вилајета. Није учен да то чини, није вјежбао, није му то занат.

Двапут годишње сретнем се у Нушићевој с мојом дилерком медицинске опреме, директорком „Југолабораторије“ у пензији. Попричамо о свему, здрављу, економији, политици. Гласам за Вучића, каже. Србија је вратила све своје дугове, економија нам се опоравила, незапосленост је минимална… – прича са жаром мисионара. Уздижем обрву и не проговарам. Па не би ваљда лагао? – пита ме дилерка.

Него шта би, политичар? У природи је струке да се вербалним обртима обдржи у седлу – научили смо од 5. октобра наовамо, на својој кожи, откако нам је кренуло.

Политичар је само у теорији могућ у цркви. Посао му је да забада ножеве у леђа, да чини twist-ове, да вози слалом између премиса, да глумом вишом и бољом фасцинира професионалне глумце, да свако може из његових уста с топлином да прими саучешће, а жене које су по Дучићу увијек сиромаси – да увијек виде богаташа.

У херцегновској Књижари Со причао сам с Владаном Глишићем док је био и на одмору и у Дверима. У политици, казао је, издајство је немогуће избећи. Уздигао сам обрву као човјек који је на животној раскрсници кренуо уским и стрмим путем српске културе, књижевности, књижарства и издаваштва.

Минулог сам љета крајичком ока из бутиге на главном херцегновском тргу опазио како Бошко Обрадовић чита ћирилична слова Књижаре Со. Није ушао да би се посадио у исту столицу у којој је био Владан Глишић, и остали: академици, писци-добитници НИН-ове награде, амбасадори, свештеници, студенти, универзитетски професори, свјетски путници, слободни зидари, оберкурве, државници из региона, сликари, музичари, економисти, банкари, и лепеза новинара – од УНС-а до BBC-а…

Што вријеме више & брже пролази, све ми је више до слободе. Уколико она мора бити ограничена кором од ораха, онда ми је до слободе у кори од ораха.

У мору шпорке политике одлучио сам да се дисконектујем јер колонија Црна Гора или полуколонија Србија није географија која ме увјерила да се на згаришту Србије и Црне Горе, никлом на згаришту Савезне Републике Југославије, никлом на згаришту СФРЈ, никлом на… уопште налазе државе. И на тараби, изнад рупе, може да пише пи*ка, па то није.

Нисам вјерник демократског начина. То ме, знам, чини ловином овог свјетског поретка. Матрикс не толерише слободу ни ако је запремином колико и кора од ораха. Матрикс позива људе да изађу и гласају. Небитно је за кога.

Ко изађе и заокружи, признао је Матрикс.

Опрема: Стање ствари

(ИН4С, 3. 3. 2018)

Advertisements

One thought on “Никола Маловић: Слобода у кори од ораха”

  1. Радуј се, Никола што слободу љубиш, радуј се! Јер, шта је кора од ораха слободом навршена ако себе – језгру ниси ваплотио у слободи? А, Ви сте језгра зрела, језгра истиноспознајна, на’ранићете слободом читаоце ваше…Добар Вам ветар, осољена коро орахова…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s