Слободан Антонић: Кандидати за асимилацију

Задатак аутоколонијалног политичара и јесте да убеди свој народ да је сиромашан зато што је лењ, а не зато што њиме управља коалиција домаћих пљачкашких политичара и страних колонијалних ескплоатаора

Слободан Антонић

У колонији је уобичајено да део домаће елите презире свој народ и диви се колонизатору. Под тим утицајем је и део домаћег становништва. Обе групе су претенденти на асимилацију (Меми, стр. 139−140).

Домаћи део колонијалног естаблишмента шири аутошовинистички дискурс – самомржњу (неке примере анализирао сам овде). Зашто?

Пре свега, награђени су за то. Што ружније причате о Србима, то имате веће шансе да добијете нове „пројекте” преко фондација колонизатора.

Петар Луковић, чувен по опису Срба као народа који је „необразован, примитиван, он се не купа … луд, манијакалан … одвратно ми је, одвратно ми је кад видим овај народ” (овде), већ деценијама живи од умећа да антисрпски шовинизам изрази вулгарно-забавно и сликовито, те да то успешно прода фондацијама из ЕУ и САД.

Ненад Димитријевић, један од главних идеолога Пешчаника, знаменит по тврдњама да је „доминантна српска култура један од битних елемената утемељења и оправдања злочиначке праксе” и да „ми као припадници српске нације и грађани државе Србије имамо посебне дужности које произлазе из злочиначке прошлости овог друштва и државе” (овде), прима плату на Централноевропском универзитету у Будимпешти (овде).

Динко Грухоњић, тај „осведочени србомрзац” и „ходајућа мржња према Србији и Србима”, чувен по томе што је Београд и Србију описао речима: „тешко је веровати да може да постоји таква концентрација зла на тако малом простору” (овде), коме „Србија звучи као Сибир, пустош – јеби га, оде Косово, пукла је `велика Србија`, крајње је време да смислите други начин за пљачку” (овде), за кога је „ово друштво дубоко дегенерисано” (овде) и подсећа га на „свињац”, „глисту” и „пантљичару” (овде) – те типичне симболе прљавштине, а који о Србима каже да су „мали примитивни народ” (овде) и „људи чудних физиономија и неартикулисаног језика” којима ће у будућности „ноге бити све краће, а погледи све тупљи” (овде), а чија деца желе „само да доврше покољ који су им очеви започели” (овде), е тај исти Динко Грухоњић деценијама је живео од „пројеката” НЕД-а и осталих колонијалних фондова (видети овде), све док на крају није био награђен местом професора на групи за новинарство Филозофског факултета у Новом Саду (овде) – где сада о трошку ове државе подучава будуће војвођанске новинаре у каквој земљи живе и како о Србији треба да пишу.

Динко Грухоњић (Приватна архива, извор)

Ноам Чомски је о колонијалној интелигенцији рекао: „Први разлог што се пропаганда често боље прима на образованим него на необразованим људима је тај што образовани људи више читају, те више пропаганде примају. Други разлог је тај што су они комесари. Раде као агенти пропаганде, па јој и верују” (наведено овде).

Управо такви „агенти пропаганде” су не само горе поменути агитатори, него и остали припадници наше лакејске елите (уп. Меми, стр. 49). Колонизатор, наиме, систематски ради на колонизацији ума као „поунутрењу (прихватању) инфериорности (осећаја ниже вредности)“ код запоседнутог народа (Frantz Fanon, Black Skin, White Masks: Get Political, стр. 4). То је стога што колонизовани мора да се осећа безвредно, како би могао да почне да гаји дубоки презир и према целом свом народу и према својој земљи (уп. Ј. А. Митрић, стр. 112).

Колонизација ума је термин који се користи у постколонијалним студијама и означава епистемолошко насиље. Западњачки службеници користе већ опробани метод компарације између идеализованих вредности Запада и реалног локалног система. Запад је симбол модерности, напретка, толеранције и цивилизације, док је овде све лоше, насилно, патолошко, национал-фашистичко. Аутошовинизам и ауторасизам честа су особина управо оних чији је ум колонизован. Владајућа номенклатура у Србији непрестано ствара слику како Срби ништа не умеју и да смо, уколико странаца нема, ми потпуно немоћни” (овде).

Није ни чудо, онда, да је Александар Вучић у „ексклузивном ауторском тексту” (овде), за који каже да „представља суштинску идеју његове политике”, објаснио да је „много тога окамењено овде, код нас: навике, менталитет, митови – велики пијук је потребан да се све то разбије”. Управо он је, верује Вучић, тај „велики пијук” који треба да „разбије” наше „митове” и „менталитет”, захтевајући од нас да „децу учимо раду, радној етици, штедњи, улагању”, укратко „раду који не престаје”. „Зато се толико често враћам на Лутера, Вебера, протестантску радну етику”, објашњава нам Вучић.

Раду и радној етици може да се подучава само народ лењиваца и паразита. Задатак аутоколонијалног политичара и јесте да убеди свој народ да је сиромашан зато што је лењ, а не зато што њиме управља коалиција домаћих пљачкашких политичара и страних колонијалних ескплоатаора. „Унижавање колонизованог има за циљ да објасни његову немаштину”, објашњава Меми (стр. 91). Отуда колонизатор форсира „причу о лењости колонизованог: привилегије колонизатора ништа не оправдава боље од његове марљивости; беду у којој живи колонизовани ништа не оправда боље од његове лењости” (исто, стр. 101).

На тој основи, између колонизатора и лакејске елите успостављена је симбиоза. Домородачки културни, академски или медијски медиокритети кооптирају се у естаблишмент и проглашавају елитом првенствено због упорности и вештине омаловжавања културе, традиције и интереса свог народа и своје земље.

Да ли ико мисли да су, рецимо, Миа Давид, с њеним диктумом „Колико је ова земља одвратна!” (овде) или Биљана Србљановић, с њеним драмским памфлетима у којима Николаја Велимировића приказује као криптотрансвестита (испод мантије носи женске, црвене, ципеле с високим штиклама; видети овде), у којима је Апис не само злочинац већ и прикривени хомосексуалац и очигледна кукавица (видети овде, стр. 23−44), и у којима владике на опелу патријарху Павлу дувају слине у сопствену браду (исто) – да ли ико, одиста, мисли да су Давидова и Србљановићева за било шта талентоване?

Сви ти припадници колонијалне интелигенције бирани су и кооптирани првенствено по способности горљивог исповедања политкоректне (колонијалне) идеологије и по пожељном пропагандном умећу. Отуда је читава компрадорска „елита” заправо узурпаторска. Премда медиокритети, добили су положаје који им не припадају, запосели оно што је туђе, а то им је допуштено само зато што служе као аутоколонизатори, корисни полуидиоти и лакеји колонијалних структура чији су циљеви експлоатација, манипулација и дебилизација домаћег становништва.

И, наравно, та наша компрадорска елита више себе и не сматра Србима. Они су или „Екс-југословени” или „Европљани”, дакле типични Мемијевски „претенденти на асимилацију”. Србљановићева отворено каже: „Ја сам изразито и дубоко анационална, … у самој суштини националног је све оно против чега се борим у свом животу” (овде). А Ненад Прокић, аутор чувених јавки: „Србија ће бити модерна, са Србима или без њих” (овде) и „Неће у Србији бити ништа боље док се не задиме ломаче свете шпанске инквизиције!” (овде), сада се представља као „католик”?! (овде).

Дакако, свако има право да промени веру и националност, па и да изабере асимилацију. Али, проблем настаје онда када асимилацију компрадорске „елите” прати свесно или несвесно, директно или индиректно, предавање сопственог друштва у ропство.

Јер, основни задатак колонијалне интелигенције – којој несумњиво припадају Србљановићева, Прокић, Грухоњић и прочи, а све заједно с компардорским политичарима – попут Вучића, Ч. Јовановића, С. Јанковића и других, као што сам већ објаснио (овде), управо и јесте да натурализује колонијалну ситуацију.

Томе је намењен механизам медијског прања мозга домаћег становништва. Оно мора да изгуби свако самопоуздање и жељу за отпором, те да тако омамљено и контузовано почне да и „само допушта да га тлаче” и да своју максималну експлоатацију „одобрава збуњено, делимично, али неоспорно” (Меми, стр. 109).

У овом процесу нормализације колоније, функција колонијалне интелигенције првенствено је уништење, код домаћег становништва, сваког поштовања за сопствену историју, традицију и културу. Народу се његова прошлост стога приказује као срамна и примитивна, уз упућивање „да се окрене будућности”. Али, „будућност” је искључиво колонијална садашњост пројектована у вечност. Јер, како се Србима упорно утувљује – „Европа нема алтернативу”.

С друге пак стране, основни задатак компрадорских политичара јесте да убеђују домаће становништво да једино „страни инвеститори” могу да развију њихову земљу. Али, као што знају народи с дужим колонијалним искуством, „колонијалиста је у колонији само у пролазу, улаже само у оно што му у кратком року може донети корист” (Меми, стр. 92). Ниједно друштво није се развило тако што је то учинио колонизатор. Стога, та лаж о добром колонијалном капиталисти – баш зато што је тако штетна за запоседнуто друштво, мора бити подмазивана материјалним и статусним наградама које компрадорски политичари и колонијална интелигенција добијају од белих господара (као део системске ренте).

Коначно, чак и део обичног домаћег света, пребивајући у све тежим материјалним приликама, без изгледа да ће у скорије време моћи да живи боље, а засут бесконачном пропагандом о „нашој лењости”, „примитивизму” и „глупости”, после извесног времена почиње да прихвата аутошвинистичку матрицу и да лоше говори о сопственом народу. Не о систему, који почива на манипулацији, клијентизму и експлоатацији, него баш о – народу.

Један таблоид са одушевљењем је објавио – цитираћу га на изворном, колонијалном писму – „brutalno iskreno pismo Beograđanke“ која одлази у иностранство и овако се опрашта од својих сународника:

„Ovo su stvari zbog kojih vas napuštam! (…) Zbogom srpski reketi, reketaši, udbaši, huškači, saplitači, uvlakači, smarači, spavači, osuđivači, sekstisti i sekstistinje, patriote i patrijarhatu, kompleksaši i kolege profesionalni šetači. (…) Zbogom državi čiji posao obavljaju NVO. (…) ZBOGOM `državo`. (…) Zbogom iskasapljene životinje, u susret macama i kucama koje imaju veća prava od žena u Srbiji. (…) Zbogom jedna jedina Ikeo. Čekasmo te godinama, a baš sad kad je Srbija na pragu izlaska iz srednjeg veka, mi eto, odosmo. Jebiga. Zbogom senzacijo od jednog Lidl-a. Zdravo Lidli, Hoferi, Penny markti, Bille, Bipe, Baumarkti, Šparovi, Eurošparovi….” итд. (овде).

(Извор)

Тако је, очигледно, и део народа постао „колонизовани који ишчекују асимилацију” (Меми, стр. 140). Опет требало би рећи: свако има право да буде незадовољан својим народом и да се исели како би се асимиловао. Такође, нису сви они који се исељавају „претенденти на асимилацију”. Многи наши исељеници остали су верни свом идентитету, култури и традицији, а пориви за исељавање некада су више него разумљиви: „наша деца одлазе у иностранство јер не желе да раде за неписмене СНС-овце са купљеним дипломама, који или не долазе на посао, или спавају на послу за неколико пута већу зараду него што је њихова“ (овде).

Али, међу данашњим исељеницима нема мало ни оних који заправо одлазе у колонијалну матицу, како би што пре остварили свој сан о метаморфози из црнца у белог господара. Сви они потичу из оног дела нашег народа који је поунутрио колонијалну идеологију.

Недавно се у таксију возач распричао о томе како овде ништа не ваља, како смо „лоповски народ” и како „било који Србин да дође на власт, и он ће да краде“. Стога, једноставно „треба да нам дође Немац, па да овде уведе ред”. „Ако су овде сви лопови”, упитао сам га, „да ли то важи и за Вас?”. Ћутао је до краја вожње.

Наш народ је запуштен и дезоријентисан јер га његова елита издаје и продаје. И није крив таксиста. Криви су председник, министар полиције, власник ТВ-империје, професор на ФДУ и ФФ, VIP драмска списатељица и многи други.

Проблем је наша елита.

Али, тај проблем ће бити решен.

Кад за то дође време.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку, налогу на Твитеру и/или Linkedin мрежи.

Advertisements

17 thoughts on “Слободан Антонић: Кандидати за асимилацију”

  1. Г. Антонићу,

    На крају вашег чланка ви кажете да су за запуштеност нашег народа криви председник, министар полиције, власник ТВ-империје, професор на ФДУ и ФФ . . . и наша елита.

    И кажете да ће тај проблем бити решен. Кад за то дође време.

    Па ево г. Антонићу, дошло је време. Последњи час !
    Кроз пет дана бирамо нову Скупштину Београда која има 110 одборника. Ако Вучић добије мање од 55 одборника, ГОТОВ ЈЕ !

    То ће бити први и највећи Вучићев пораз, одлазак Синише Малог и, што ће му бити најтеже, град ће пасти у руке опозицији коју, (као што је изјавио у Политици од 11 01 2018) “интересује Београд јер је ту каса пуна, да је буџет велики, да има пара, па би да их поделе и бацају, да опет краду, да напуне своје џепове”.

    Свиђа ми се

  2. Све похвале за серију колумни г.Антонића. Управо читам да је Председник на коференцији за штампу са Ангелом Меркел цитирао једног филозофа рекавши како „је важније љубити земљу своје деце, него земљу својих предака, важна нам је будућност, спремни смо на компромис итд….“. Припреме за оно на што г.Антонић указује се настављају. Очекујемо да га прва виолина са последње стране Данас-а похвали због „бриге о нашој деци“, у једној од својих грандиозних умотворина.

    Свиђа ми се

  3. Сима – тако је. Једна од Пекићевих мисли које се могу цитирати и тумачити на погрешан начин. Нпр., ако одете из своје домовине, вашу децу ће хранити нека друга земља па онда само још треба да заборавите претке.

    Свиђа ми се

  4. „Комунисти“ су ме учили да су рудник БОР национализовали од француза и да је постао НАШ, и био нам је добар!! Ови сада кажу да га треба продати СТРАНЦИМА! Ко је овде ЛУД??? Иначе, поздрављам Антонићев „пресек стања у Србији“! Детаљно и ТАЧНО!!! Хвала му за истину о којој се код нас НЕ прича!!!

    Свиђа ми се

  5. Деда Ђоле, морам да се осврнем на цитат који сте приложили: “Њих интересује Београд јер је ту каса пуна, да је буџет велики, да има пара, па би да их поделе и бацају, да опет краду, да напуне своје џепове”. Тада је такође АВ рекао да су ти исти оставили преко милијарду дуга а да је СНС вратио 500 милиона.
    Извините, али нико још, нисам видео, да је коментарисао. Па Милијарда мање 500 милиона = 500 милиона, зар не? Значи остаје још 500 милиона дуга.
    Извините, али ето толико АВ оставља у пуној каси -500 милиона!

    Свиђа ми се

  6. У своме чланку г. Антонић је поменуо Петра Луковића, Ненада Димитријевића, Динка Грухоњића, Биљану Србљановић – минорне личности које НИСУ СРПСКА ЕЛИТА.

    Данас је Српска напредна странка објавила у скоро свим дневним новинама (изузев ДАНАСА), оглас за листу “Александар Вучић – Зато што волимо Београд” са списком имена од више од 1000 личности из јавног живота које подржавају ту листу на београдским изборима.

    На списку су познати књижевници, спортисти, редитељи, сликари, естрадни уметници, професори, генерали, новинари, амбасадори, глумци, креатори, академици, музичари, министри . . . крем друштва – ЕЛИТА.

    Кад г. Антонић каже : “проблем је наша елита”, да ли он мисли и на ту елиту ?

    Свиђа ми се

  7. Nije bitno da li ti misliš da li su oni elita, već kako su oni percepirani u moćnim medijsko -kulturnim krugovima, zatim u zapadnim krugovima i njihovim medijima i institucijama gde gostuju i gde su referisani. Osim toga oni imaju sve privilegije elite, udoban materijalnio položaj, lak pristup jakim medijima, priznanja i nagrade koje dobijaju od struktura bliskih njima. A ta Vučićeva elita koji si sa ponosom i prkosom istakao živi u savršenom suživotu u odnosu na ove o kojima priča Antonić, i pazi vrlo disciplinovano i poslušno da im se ne zameri ni jednom rečju. Da je to zaista „elita“, ne bi bili nemi na ovo što se dešava ovoj državi već 18 godina, ili ako hoćete zadnjih 5 godina, i ne bi torelisali i ignorisali napade na ovaj narod.

    Свиђа ми се

  8. Руку на срце, таксисти по Београду воле мало да пељеше😊 Управо то и може да устоличи Немца над њима, јер вештији лопов увек влада над мање вештим. Таксиста је погрешио што је колонизацију видео као процес који иде насупрот томе. Нас може да излечи наше поправљање, а не њихово поправљање нас, јер они не желе да се икад поправимо, желе да будемо лакоми, подмитљиви и међусобно завађени, као и до сад. Тако колонизатор влада, па шта би Биљана Србљановић била без „масе“ коју може да просветљује.

    Свиђа ми се

  9. @Филипински гуштер: „Da je to zaista ‘elita’, ne bi bili nemi na sve ovo sto se desava ovoj drzavi vec 18 godina, Ili ako hocete zadnjih 5 godina, i ne bi tolerisali i ignorisali napade na ovaj narod“. 18 година…. 5 година ??? Не слажем се. Ја мислим да је ово сада баш права, аутентична, савремена српска елита изникла из чизама „ослободилаца“ Србије који су из шума, гора и пећина провалили у Србију крајем 1944. године, побили све оне из зачетака српске аутентичне елите (до 1944 г.) за које су сматрали да ће им сметати, остале сатерали у мишју рупу, завели своју страховладу , донели и силом наметнули своје критеријуме за све аспекте живота у друштву. После пола века, више нема ни трага ни гласа од некадашње аутентичне, традиционалне српске елите. Ових – више од 1000 потписника, највећим делом вероватно потомака оних „ослободилаца“, јесу заиста цвет те елите. То што је тај цвет смежуран, ружан, љигав и заудара, мора се захвалити дуготрајној, полувековној традицији која је владала од тренутка доласка на власт комуниста. Све то је савршено логично и неизбежно….

    Свиђа ми се

  10. господин антонић је много тога написао али до сада нисам закључила којој опцији припада. елитној ? час помислим да подржава вучића, час да је уз елиту која путује за европу час да је ипак против те елите. све у свему волим да читам шта он мисли о свему, али не знам којуу плитичку опцију подржава .волела бих да знам, ако је могуће ?. ако је за савез са русијом, желим да га обавестим да је данас на „спутнику“ , био гост генади сисојев кизјавио да путин нема поверења у вучића али има у дачића, вулина и министра поповића. е, драги слободане прокоментаришите и ово. унапред захвална.

    Свиђа ми се

  11. @Иоанн Дубињин
    Samo polako Иоанн, ta elita koja je došla ’45 o kojoj ni ja nemam dobro mišljenje je LOGIČAN nastavak elite koja je ljubila d… onima koji su nas ubijali na Ceru i Kolubari i vešali u Trebinju i Podrinju. Dakle oni koji su oholo i bahato gledali sakate heroje koji prose beogradskim ulicama, koji su ponižavali srpske vojvode, heroinu Milunku Savić. Nikola Pašić je u sred rata ženio sina i objavio to u kao oglas u francuskim novinama. Dakle za sve ono što nam se dešavalo od ’45. da zahvališ i kralju Aleksandru i integralnom jugoslovenstvu, i Nikoli Pašiću i njegovom sinu ratnom profiteru, Jugoslovenskom pokretu „Zbor“, glumačkoj „eliti“ Žanki Stokić, Aci Cvetkoviću, Joci Taniću koji su zabavljali narod u vreme okupacije, i mnogim drugima, a ne samo Brozu i braći Dapčević, koji su uspeli i u samoj Srbiji, pa prva proleterska i jeste bila većinom od Srba iz Srbije. A zašto su oni imali više pristalica, od „vlade u Londonu“ , to ne bih više elaborirao, toliko je dovoljno.

    Свиђа ми се

  12. @Draga Cekic
    Ja bih bio prvi za savez sa Rusijom da znam da takva ponuda postoji i sa ruske strane, a od kuda vama dokaz da Rusija to želi, da li je bilo ikad otvorenog poziva u ODKB? Nije! Ja nemam razloga da verujem da danas u ovoj konstalaciji kad se Srbija i Rusija ne graniče čak ni posredno, Rusija ima neki veći interes osim pacifikovanja Srbijie i kozmetičkog prijateljstva na rečima. Da li ste svesni da je Rusija podržala Vučića nekoliko puta direktno zadnjih godina i to pred izbore? Pustite vi ove nebitne likove što dolaze ovde na Sputnjik i daju izjave, ja tvrdim da zvanična visoka politika Rusije podržava ovakvu vlast kakvu imamo, zbog sankcija, zbog unutrašnjih razloga, zbog sigurnosti njihovih investicija i zbog toga što su deklarativno prijatelji Rusa, Janković, Tadić, DS, Jeremić nisu ni toliko. Moje mišljenje je da Rusiji odgovara pacifikovana Srbija koju zapad gazi i koja ima neke minimalne veze sa Rusijom koje Rusiju ne koštaju baš ništa. I to pretpostavljam zbog njihovog javnog mnenja, jer ako bi se Srbija pobunila protiv zapadne okupacione uprave, i time izazvala ponovo agresiju, Rusija bi bila u vrlo nezgodnom položaju pred svojim biračima, jer ne bi mogla da pomogne, i praktično bi se ponovile devedesete, sa tom razlikom da Rusija deevedesetih nije ni htela da pomogne Srbima, a ova nova hoće a ne može.

    Свиђа ми се

  13. Ако неко у „вагању“ историјских ломова не да не уме да процени вредносни однос између несретног Раде Пашића и паралелне младе културне елите сабране у „Ђачком батаљону“ или „1300 каплара“, већ му је једино важна она једна пропалица а оних супротних 1324 нису му вредни помена;
    Ако није кадар да разабере ко је ослобађао и уједињавао, а ко окупирао и делио;
    Ако није кадар чак ни да појми да Александра Карађорђевића не би убили да је такав каквим га он представља;
    Јасно је да се ради о менталном содомисти и аутошовинистичком морибунду најгоре врсте.
    И није питање он, који је распадно болестан, већ ћутање, скоро одобравање, оних који мисле да су здрави.

    Свиђа ми се

  14. @Ђорђе Ивковић: На жалост, гледишта као што су Ваша дели мало ко, па зато није ни чудо како све иде како иде.

    Свиђа ми се

  15. Profesor Antonic kao i uvek autor vredan paznje i svakog postovanja. Pratim kolumne profesora vec godinama, jos dok je bio kolumnista Politike a i kasnije gde god sam na internetu mogao naci njegove analize. Briljantne politicke kolumne i analize nase stvarnosti. Kako je Srbija utonula u naprednjacku fazu svoje politicke istorije, profesor sve cesce daje dubinski pregled nase stvarnosti.
    Glavna tema je kolonijalni polozaj Srbije i Srba i tesko je to sporiti da je tako. Pa ipak u komentaru bih zeleo izneti i neka svoja zapazanja. Primetio sam da je profesor i reagovao na neke komentare pa se nadam da bi mogao odgovoriti i na neka moja pitanja i zapazanja.
    Moj prvi utisak je iz analiza koje citam da ima malo nade da se stanje promeni ako te nada uopste i ima. Kao da je Srbima ostavljeno da casno pate kao u vreme osmanske imperije, da pate, trpe ponizenja, sa nadom da ce to biti istoriski valorizovano u nekom buducem vremenu.j
    Nesto ipak moram primetiti, pre nego sto je Srbija dosla u kolonijalni poredak, ona se tome snazno opirala. Jedina na Evropskoj periferiji. Sve zemlje su prihvatile NATO i EU sa radoscu osim Srbije. Politicki izraz zelje za slobodom bio je rezim Slobodana Milosevica. Nikada on ne bi imao toliku podrsku da se nije borio za nezavisnost Srbije. Ipak taj autokratski politicar je otisao sa vlasti uz pomoc svih nas, a i profesor Antonic je podrzavao taj pokret.
    Ne znam da li naknadno posle svih ovih godina mozete priznati da je Milosevic ipak bio u pravu?
    Mozda i ne ali ako su vase analize tacne, vreme je samo potvrdilo njegov oprostojni govor upucen sprskoj javnosti neposredno pred pad sa vlasti.
    Ako je on tada bio borac za slobodu onda smo ja i vi profesore koji smo se zalagali za njegovu smenu bili izdajnici?
    Te kvalifikacije se daju prelako i onda i sada. A pitanej da li postoji politika treceg puta, izmedju kapitulacije i aktivnog otopra ostaje otvorena. Rekao bih da je formulisanje te politike pitanje nacionalnog opstanka.
    Tu politiku treceg puta pokusao je formulisati Vojislav Kostunica, a vi ste je profesora manje ili vise aktivno podrzavali.
    Danas je DSS na nivou statisticke greske. DSS koji je bio izmedju DS I SRS, i prakticno kontrolisao politicki zivot Srbije prisiljavajuci na kompromis obe nepomirljive strane. Ipak pre svega DS.
    Zasto je ta politika propala?
    Urkatoko posle priznanja Kosova DSS prelazi na politiku borbenog otopora, prakticno na neki nacin na politiku suprotstavljanja zapadu kroz borbeni otpor. Kada je ta politika trebala biti verifikovana na izborima 2008 desio se sok. DS je pobedio i to dosta uverljivo. I to je nesto profesore o cemu bi trebalo razmisliti. Zasto? Po mom misljenju razlog je nesto sto malo ko pominje. Rusenje Milosevica i Kumanovski sporazum predstavljaju bezuslovnu kapitulaciju Srbije. I iako se to ublazava, narod to jako dobro zna. To znaju Srbi to znaju i njihovi neprijatelji. Srbija se borila protiv dominacije SAD na Balkanu. I to hrabro, i u ratovima u Bosni i protiv NATO agresije. I izgubili smo.
    Pre nego sto ljudu budu spremni da podrze borbeni otopr on mora biti formulisan na nacin da daje realne izglede za pobedu.
    Polticika platforma nacionalne opozicije mora dati nadu u nesto vise od slavnog poraza i slave u buducuoj istoriji.
    I SRS dok nije odustao od politike borbenog otpora nije uspeo pobediti, kada je uverio naciju da nece biti rata, uzaludnih poraza, i bitki u koje se ulazi a svi znamo da su osudjene na poraz.
    Pre nego sto takva politika moze biti formulisana voleo bih da profesor odgovori na ovo pitanje. Da li se srpska nacinalna ideja moze prilagoditi realnosti? Zar danas moramo da imamo isti cilj, kao pre 200 godina, da li svaki kvadratni metar Kosova pripada nama?
    Ne ne podrzavam Vucica ali tu ideju je briljantno predstavio Dobica Cosic a on ne pripada autosovinistickoj eliti, nadam se da se slazemo oko toga?
    Da li mozemo prilagoditi svoje ciljeve svoim mocima?
    Takodje ostaje pitanje politicke kulture Srbije i mogucnosti da Srbija bude demokratsko drustvo.
    Da li je kutl vodje nasa sudbina?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s