Гордана Секулић: Наш удео у пропасти Србије

Ми, Срби, морамо схватити да одговорност за општу пропаст Србије није једносмерна и морамо прихватити део кривице јер смо у својим поступцима и одлукама имали слободу избора

Ко је крив? (Извор)

„Nemo ex suo delicto meliorem suam condicionem facere potest”
(Нико не може побољшати свој положај на основу рђавих дела)
Навод из Digeste, главног дела збирке закона Зборника грађанског права
Corpus iuris civilis – начињеног по наредби цара Јустинијана у VI веку

То што Вучић сматра својом великом способношћу и политичким успехом на који је поносан, за сваког разумног човека представља, и то не само у Србији, резултат непрестаног кршења моралних норми, недостатка националне и социјалне одговорности, подстрекивања неморала међу сарадницима и правдање неморала као друштвено прихватљивог понашања и пословања.

Ако пословну етику посматрамо као скуп моралних правила понашања у свим пословним активностима (према другим људима са којима се ступа у пословни контакт, према одлучивању, дужностима, обавезама, праву и одговорностима) усмереним ка успешном и профитабилном пословању, јасно је да је то питање културног наслеђа али и личне одлуке, интереса и мотива, односно питање у коликој мери је наш властити морални интегритет способан да се одупре притисцима који долазе из окружења.

Подсетимо се и система одговорности:
Добро се ради ако тај рад задовољава појединачне, колективне и друштвене интересе, а лоше ако угрожава неке од њих или све у целини.
Без обзира чија је одговорност у питању (обичног радника, власника фирме, менаџера или политичара на власти), она се посматра као лична, колективна, морално-политичка, дисциплинска, материјална и кривична одговорност.

Необорива чињеница је да, ми Срби, морамо схватити да одговорност за општу пропаст Србије није једносмерна и морамо прихватити део кривице јер смо у својим поступцима и одлукама имали слободу избора. (Виктор Франкл: „Све се човеку може узети осим последње од људских слобода – право на избор става у било каквим датим околностима, право на избор властитог пута.”)

Већина нас у социјалним и пословним контактима ишла је линијом мањег отпора и попуштала под притиском средине, прихватајући наметнуте начине понашања и пословања а оправдање налазила у речима, како је то лепо рекао Душко Радовић, „живимо у таквом времену“.

Не, господо, ми само самосажаљиво оправдавамо наш избор јер смо дошли у ситуацију да сносимо последице нашег кукавичлука, нечињења или непромишљености.

Да смо правовремено преузели одговорност за своје одлуке и изборе данас бисмо имали државу у којој смо желели и желимо да живимо, овако изађе да имамо само власт какву заслужујемо и све изгледе да изгубимо државу, коју нисмо стварали ми него наши преци.

Али како нисмо, данас подносимо малтретирања примитиваца; криминалце на власти; радимо са пеленама за зараду која није довољна ни за најосновније животне потребе; пуштамо децу да одлазе у иностранство јер не желе да раде за неписмене СНС-овце са купљеним дипломама који или не долазе на посао или спавају на послу за неколико пута већу зараду него што је њихова; зато нам данас вршљају НВО по образовању и васпитању деце а систем социјалне и здравствене заштите функционише на граници еугенике и тихог геноцида над Србима; зато нам данас насељавају државу муслиманским „мигрантима“ и европским Ромима без нашег знања и сагласности иако одлука са ким ћемо живети треба да буде искључиво наша а не одлука једног Вучића чији трговачки планови и личне амбиције угрожавају нашу безбедност и нашу будућност; и зато данас тај исти Вучић самовољно и дрско и безобразно и крајње неморално одлучује, упркос великим противљењима грађана, да распарча Србију зарад стварања Велике Албаније и припајања делова наше државе до јуче готово непостојећим државама.

Да, господо, одговорност за овакво стање сносимо и ми. Па…?

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Гордане Секулић)

Advertisements

3 thoughts on “Гордана Секулић: Наш удео у пропасти Србије”

  1. На основу чега госпођа налази нашу одговорност? За који злочин смо ми то гласали? Одн. да ли је иједна политика у последњих 30 година дошла на власт зато што је обећавала неморална решења?

    Свиђа ми се

  2. @dulebg Зар не мислите да сносимо део одговорности зато што ниједна политика последњих 30 година није обећавала ништа неморално, али је зато свака радила супротно датим обећањима и на нашу штету?
    Говорила сам о низу одлука које чинимо кроз пословне и друштвене контакте. Говорила сам о равнодушности и незаинтересованости за многе појаве и ствари које се догађају у нашем окружењу и то са становишта морала и одговорности који почињу од нас као појединца (преко колектива до целог друштва).
    Да појасним примерима: Свима је јасно да су деца будућност нације. Па како ми преузимамо одговорност по питању одгоја и образовања те наше будућности? Незаитересованим посматрањем агресивног проширења права ЛГБТ полулације која готово преузима васпитање и образовање наше деце , намећући им тако њихове вредности и уништавајући притом значај и, чак, оспоравајући право традиционалној породици да одгаја децу ?
    Узмите пример поремећеног система функциониања социјалних служби које постају део светског трговинског ланца децом. На организоване протесте дође 100 или мање људи. Да ли размишљате о последицама?
    Или, да ли одбијате на радном месту да урадите нешто што је противно одредбама закона или што је на штету дргог ( а подразумева се да ово питање може да се прошири и на -да ли сте се заузели или подржали сарадника ),па преко пријаве за корупцију, криминал, организовањем протеста ( креће од појединца и везна је за масовност) за сваки потпис или нејасноћу у вези са бриселским споразумима, у вези са распродајама природних ресурса странцима, погубним повластицама страним инвеститорима, катастрофалним задужењима код ММФ …… и да не на брајам даље… Да ли смо показали одговорност или смо се задовољили куцкањима?
    На неколико озбиљнијих текстова о мигратима готово да није било рекације, зар не мислите да је наша обавеза да тражимо објашњење од власти(па и на улици) и инсистирамо на праву да одлучујемо о томе са ким ћемо да живимо?
    Да је свако од нас, правремено и храбро, преузео свој део одговорности и инсистирао на праву и квалитету живота који заслужује не би данас били у фази проживљавања националне катастрофе.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s