Милица Бакрач: Јав из Црне Горе

Чујеш ли како из Горе Црне

срце ми ноћас озебло трне?

Бринеш, писма све су ми ређа.

Не гледај тако, мој Злопоглеђа!

 

Поклопи облак ивањске дане,

Виноград не дај, руко, Стојане!

 

Ја никуд не смем из овог гнезда.

Праштај ми ћутање, чуј, Пријезда?

 

Не брини, песма неће да гине,

васкрсну дистих, болни Дојчине!

 

Добро је, венци још увек свићу,

сањај ме, Вуче! Виј, Мандушићу…

 

Памти, мој молеб над тобом бдије.

„Српкиња још нас рађала није!“

 

Ослушни како из Горе Црне

срце ми ноћас озебло трне:

 

Озебло срце завете ниже,

ја твоја јесам. И бићу. Иже.

(ИН4С, 2. 2. 2018)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

Оставите коментар