Ноа Фелдман: Турски напад на Курде је издаја САД

Сједињене Америчке Државе треба да почну да размишљају о НАТО без Турске. Сем ако Ердоган не престане да пљује у Трампово лице, датум истека америчко–турског савеза ће наставити да се приближава

Турска артиљерија дејствује по курдским положајима на северу Сирије (Фото: Булент Килић/АФП)

(Bloomberg, 23. 1. 2017)

Председник Ердоган мисли да може да занемарује америчке интересе без последица. Колико дуго један такав савез може да потраје?

Сједињене Америчке Државе треба да почну да размишљају о НАТО без Турске. Последњи разлог за тако нешто је турски напад усмерен против сиријских Курда. Истих оних Курда који су, уз америчку обуку и подршку, изнели терет борбе против Исламске државе. Турска координише свој напад са Ираном и Русијом – отпор овим земљама је разлог због кога НАТО постоји. Амерички интереси не појављују се нигде у овој једначини. То је дугорочни стратешки проблем, који надилази моралну озлојеђеност коју би сваки Американац требао да осећа када се наши курдски савезници убијају из ваздуха уз помоћ авиона Ф–16 које смо ми продали Турској.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган очигледно мисли да може да се противи америчким интересима без последица. Његова полиса осигурања је географски положај његове државе. Током Хладног рата, Турска близина Совјетском Савезу учинила је ову земљу изванредном базом за НАТО трупе и ракете. Каснији амерички ратови у Ираку и Авганистану потврдили су да ваздушна база Инчирлик остане кључна за америчке војне напоре.

И даље је фино имати трупе присутне у Турској. Али мора да постоји извесна граница онога што наводни савезник може да ради ругајући се Сједињеним Америчким Државама.

Прошлог маја у Вашингтону, Ердоган је показао презир према администрацији Доналда Трампа и према Сједињеним Државама када је дозволио (или можда и наредио) припадницима свога обезбеђења да нападну мирне демонстранте у јавном парку преко пута Амбасаде Турске у Вашингтону. То је био ружан инцидент, али његов пуни значај може да се сагледа тек са ширег становишта Ердоганове регионалне политике.

Није случајно да је Ердоган третирао суверену америчку територију као да је реч о његовом личном спахилуку. Што се њега тиче, Трамп ради за њега – зато што Трампу недостаје било какво прибежиште против његовог понашања.

Сада је Ердоган укључен у историјску издају америчких савезника који су одрадили прљави посао који нико на свету није хтео да уради. Будимо сасвим јасни: Турска није послала своје војнике да се боре против Исламске државе у Сирији. Нису то учиниле ни суседне арапске земље. Сједињене Државе су послале војне инструктуре, који сами нису могли да добију рат. Исламска држава није могла у потпуности да буде потучена дејствима из ваздуха, што је показало и искуство Сиријског грађанског рата.

Постоји само један разлог зашто је Исламска држава потучена до ногу на територији Сирије: курдска милиција ЈПГ[1].

У замену за то, Курди су хтели нешто сасвим једноставно: место где могу да живе и где неће бити убијани од стране снага сиријског председника Башара ал–Асада или бомбардовани од његових руских савезника. Свакако, они су се можда надали квазиаутономном региону близу турске границе, који не би био много различит од онога што њихови сународници имају у Ираку. Но, они су реалисти и задовољили би се тиме да не страдају и да нису присиљени да беже у избеглиштво.

Сада их Турска бомбардује, и Ердоган је објавио да ће Турска успоставити 30 километара дубоку „сигурну зону“ где Курди неће моћи да бораве – са сиријске стране границе, да вас подсетимо, не са турске.

Турски тенкови смештени недалеко од сиријске границе код Хасе, у турској провинцији Хатај, 24. јануара 2018. (Фото: Озан Косе/АФП)

Нико не зна колико Курда је страдало за сада у и око Африна, где се спомиње да ЈПГ располаже са између 8.000 и 10.000 бораца. Нико, такође, не зна ни колико ће курдских цивила страдати.

Оно што је јасно је да нико не ради ништа како би то било спречено.

То није у америчком интересу, да се благо изразимо. Напуштање савезника тако јавно и тако брзо је изванредан начин да вам у будућности нико не верује. Када се буде сводио рачун за нашуштање сиријских Курда, што ће се евентуално десити, Курди ће сматрати Сједињене Државе одговорним зато што су их издале.

Курдима је савршено познато – и они то знају све време – да Турска не жели да они имају ни најмањи ослонац близу турске границе. Али они су се ослонили на своје блиско савезништво са Сједињеним Америчким Државама да их заштити.

Тај став је био потпуно разборит. САД су штитиле и одржавале су савезнички однос са ирачким Курдима још од првог успостављања зоне „забране лета“ 1991. како би спречили да их побије Садам Хусеин. САД не желе да Ирачки Курдистан прогласи независност, али су оне прихватиле и помогле да се одржи де факто курдска аутономија – упркос вишегодишњем турском противљењу.

Турска под Ердоган се сада неизбежно приближава Ирану и Русији. Иранци, чија се забринутост у вези са Курдима који живе на њеној територији може упоредити са турском, усхићени су што виде да су Курди остављени на цедилу.

И руском председнику Владимиру Путину је до Курда стало колико до лањског снега, пошто је обезбедио турско поштовање за Асадов упитни суверенитет у Сирији. За Путина, ситуација у великој игри премешта Турску у руски табор нација које некажњено делују против америчких интереса.

Било би добро када бисмо сагледали неку пост–Ердоганову турску владу која више цени своје односе са Сједињеним Америчким Државама. Али због Ердоганове владавине која је све више аутократска, на то се не може рачунати у догледној будућности.

Овде је кључно да Турска у потпуности разуме да ће САД платити политичку цену турског бомбардовања сиријских Курда.

Када се Американци питају „Зашто нас мрзе?“ догађаји као што је издаја сиријских Курда је велики део одговора.

Свако разуме да интерес диктира спољну политику. Али су САД увек са моралне висине описивале своје циљеве, попут оног да потуку Исламску државу.

Тако да када САД очигледно допусте својој НАТО савезници да уништи људе који су то извели, лицемерје је посебно ужасно. И када се морална црта подвуче, неће бити добар изговор то што није било начина да се заустави Ердоган.

Сва савезништва имају свој природан крај. Сем ако Ердоган не престане да пљује у Трампово лице, датум истека рока америчко–турског савеза ће наставити да се приближава.

[1] YPG је акроним курдских речи Yekîneyên Parastina Gel што значи Народне заштитне јединице. Реч је о паравојски која се састоји претежно од Курда и која чини главни део Сиријских демократских снага (енглеска скраћеница SDF) које делују у самопрокламованом аутономном региону Демократска федерација Северне Сирије. Највећи део састава ове милиције чине етнички Курди иако има и Арапа и страних добровољаца. Ова формација је настала 2004. године као војно крило курдске левичарске партије Демократски савез. Бројни састав је знатно повећан током Грађанског рата у Сирији. Главни успех ове формације је победа над снагама Исламске државе током опсаде Кобанија 2015. године.

Ноа Фелдман је Блумбергов колумниста. Он је професор уставног и међународног права на Универзитету Харвард и обављао је дужност записничара (clerk) судије америчког Врховног суда Дејвида Саутера. Објавио је седам књига међу којима су „The Three Lives of James Madison: Genius, Partisan, President“ (Три живота Џејмса Медисона: Геније, страначки првак, председник,  Random House, 2017) и  „Cool War: The Future of Global Competition“ (Супер рат: Будућност глобалне конкуренције, Random House, 2013)

Посрбио са енглеског: Милош Милојевић

Прочитајте још

Погледајте још

 

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s