Драгана Трифковић: Пуцњи који су оголили истину

Прошлонедељно убиство српског политичара Оливера Ивановића у Косовској Митровици подсетило је на сложеност карактера косовског питања, чије решење одавно није само унутрашња ствар Срба и Албанаца. О томе како косовско питање утиче на политику званичног Београда, за руски медиј EADaily пише наша Драгана Трифковић

Драгана Трифковић

Трагично убиство једног од водећих српских политичара са Косова и Метохије је озбиљно узбуркало јавност, и довело до преиспитивања многих чињеница. Убиство је очигледно изведено на професионалан начин, и тешко је поверовати да ће оно икада бити расветљено, као и многобројна убиства других Срба на Косову и Метохији. Држава Србија је гашењем институција државе Србије на територији Косова и Метохије, препустила преостале Србе уставно-правном систему лажне државе Косово. Од како је потписан Бриселски споразум, којим је договорена интеграција српске полиције и правосуђа у косовски систем, Србија практично нема никакву контролу над јужном српском покрајином. Тврдње да је Бриселски споразум допринео безбедности Срба на Косову и Метохији и да ће Срби учешћем у косовским институцијама, за шта су добили подршку државе Србије, остварити своја права, показала су се нетачним.

Према подацима којима располаже покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ са седиштем у Косовској Митровици, само на Северу Косова у периоду од потписивања Бриселског споразума се десио велики број насиља: „запаљено више од стотину возила, убијено петоро Срба, извршено на десетине оружаних напада на политичке неистомишљенике садашње власти, а да ниједан виновник није откривен“. Такође они наводе чињеницу да у времену од 2002. до 2013. године на Северу Косова није убијен ниједан Србин. До драстичног погоршања положаја Срба на КиМ довело је демонтирање барикада које су раздвајале Србе и Албанце, постављање класичне границе између Централне Србије и Косова и Метохије, а затим и повлачења државе Србије са Косова. Додатни раздор међу Србима на КиМ, изазвала је такозвана „Српска листа“ формирана од стране Београда и Приштине, која уз подршку Београда учествује у раду косовских институција. Српски народ на КиМ је доживео велико разочарење и понижење, не само због тога што нису испуњена њихова очекивања у вези са обећањима руководства државе Србије, већ и због тога што су им наметнута супротна политичка решења и то преко кадрова са „Српске листе“ који не уживају никакав углед и ауторитет међу Србима на КиМ.

Иако се показало да је таква политика неодржива, неодговорна и погрешна, руководство државе Србије намерава да је спроведе до краја, што подразумева да поред свега што је до сада имплементирано, предузме још неколико корака који би довели и до коначног решења за Косово и Метохију. Ово коначно решење никако не иде у прилогу државним и националним интересима, и оно подразумева коначно одрицање државе Србије од Косова. Иако постоје многобројни разлози да се досадашњи начин решавања проблема са косовским Албанцима одбаци, и да се Србија врати у међународно-правне и уставне оквире, Александар Вучић жели да заокружи овај процес који је фактички довео до „независности“ отцепљене српске територије, и најављује „коначно решење“ проблема, који не жели да остави будућим генерацијама. Остало је да предузме још два корака, а то су промена Устава Србије и избацивање преамбуле о Косову и Метохији, а затим и потписивање свеобухватног договора о нормализацији односа са Приштином, односно независним Косовом. Након тога би Косово имало право да тражи столицу у УН.

Оливер Ивановић (1953-2018)

Управо је питање Косова и Метохије за Србију суштинско питање, и уколико Александар Вучић заиста пређе црвену линију и потпише договор о нормализацији односа са Косовом, чиме ће и званично признати „државност“ ове нелегалне творевине, то ће дугорочно дестабилизовати нашу државу и паралисати будуће генерације у одбрани државних и националних интереса.

У садашњим условима САД желе да убрзано реше ситуацију на Балкану, и заокруже све процесе који су започети још деведесетих година прошлог века, распадом Југославије. То подразумева да све земље бивше Југославије буду дугорочно укључене у евроатлантску зону утицаја преко ЕУ и НАТО. У својим намерама не бирају средства, а многе околности им иду на руку. Иако запад већ годинама говори о демократизацији друштва, заштити људских права, изградњи институција и слично, ми видимо да на Балкану цвета корупција, развија се мржња и нетрпељивост, насиље које прераста у хаос. Зато нема речи о слободи и демократији, већ су те речи покриће за управљани хаос у ком западне силе остварују своје интересе. У овом моменту је тешко проценити како ће се ситуација даље развијати, али за Србију је највећи проблем што има дефинисане нереалне и супротстављене циљеве. За даље спровођење европских интеграција потребно је да руководство Србије организује општи дијалог и референдум, али оно није вољно да то учини. Услов за улазак Србије у ЕУ је да се одрекне Косова и да призна нелегално отцепљену територију као суверену државу. То је у супротности са државним и националним интересима, дакле политика одбране државних и националних интереса и политика европских интеграција су два одвојена колосека. С друге стране, усклађивање спољне и безбедносне политике Србије са ЕУ, подразумева и увођење санкција Русији, тако да је политика европских интеграција и одржавања добрих односа са Русијом, немогућа. Једина стратегија српског руководства је куповина времена зарад очувања власти, а чини се да то више није могуће. С друге стране, у друштву је створена лоша атмосфера неповерења, нетрпељивости и репресије, поред свих осталих лоших трендова као што је негативна селекција. Ова чињеница је довела до тога да више нико озбиљан и одговоран не може да брани политику власти. Због свега тога, у овом тренутку су мале шансе да ствари крену у позитивном смеру. Србија без државне стратегије, националног јединства и озбиљног односа према свим релевантним силама које имају интерес на Балкану, тоне у све веће проблеме.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s