Александар Живковић: Ако хоће референдум о границама председник Вучић мора да отвори медије и досијеа

Руку на срце, народ је дао Александру Вучићу мандат да доноси одлуке, али на изборима на којима Косово и Метохија нису ни спомињани, штавише њихов опстанак у Србији, као и територијални интегритет земље подржани су заклетвом над Јеванђељем преписиваног за једног Немањића. Због тога има неке логике у захтеву председника да се грађани изјасне. Да дају коначни суд

Александар Вучић и Миломир Марић (Фото: Фонет)

У јучерашњој, јубиларној Политици, 25.1.2018, професор социологије Владимир Вулетић изнео је следећи став: „Апел ДСС и групе интелектуалаца, ма колико се лично не слагао са њим, одговоран је чин којим се изашло у политичку арену и пред суд јавности. Нажалост, сенку на апел бациле су неумерене и неодмерене оптужбе владике Амфилохија. Упркос томе то је једина странка која је, изузмели се ЛДП, изнела јасан став о том питању. Мада било би праведно да они који данас не кажу ништа о Косову ћуте заувек, сви чекају и калкулишу. Чекају да неко други обави тежак посао, а они ће да очисте и прелакирају сандук. Најтужније је то што никога није брига шта ће бити с кућом.“

Закључан став професора Вулетића у колумни „Немањићи и Топаловићи“, очито је и поред духовитих асоцијација на Топаловиће (неки из Академије су се баш јуче огласили речима да су одувек говорили да то ђубре треба убити), добро одмерен (за разлику од владичиног?), уосталом како и приличи једном професору Филозофског факултета. Око неких нијанси се може спорити (Апел је заправо дело нестраначких личности), али је несумњиво морално исправно да ко сада не говори о Косову заувек о томе ћути.

Но, ако је дошло до тога да се по обављању „тешког посла“, прелакира сандук, а да никога не занима шта ће бити с кућом, а мислим да професор Вулетић то добро просуђује, онда је крајње време да се бар неко врати темељима.

Председник Вучић је у забавно-политичком ток шоу Миломира Марића, озбиљно рекао да треба да се иде на референдум о границама Србије. Нећемо га, овом приликом, пратити у недоследностима, он једног дана најави да ће да отвори дијалог, другог да има већ готов план, а и првог и другог понавља да сам преузима одговорност за одлуку.

Руку на срце, народ му је дао мандат да доноси одлуке, али на изборима на којима Косово и Метохија нису ни спомињани, штавише њихов опстанак у Србији, као и територијални интегритет земље подржани су заклетвом над Јеванђељем преписиваног за једног Немањића.

Због тога има неке логике у захтеву председника да се грађани изјасне. Да дају коначни суд.

Али да би тај суд био слободно исказан, да би знали шта ће бити са кућом, морају да постоје слободни медији и не сме да буде страха од злоупотребе политичке моћи (тајних досијеа) који се, истини за вољу, највише користе за запошљавање подобних и застрашивање оних који би отказали послушност. Паметни агенти одавно се баве само онима који имају новац, а за скупљање информација са твитера, фејсбука и сајтова довољно су развијени компјутерски програми које чак и страначки ботови могу да користе док једу сендвич.

Ипак, остаје чињеница да је и Албанија пре нас отворила досијеа тајне службе, да су Србија и Црна Гора једине бивше комунистичке земље које то нису урадиле.

Било би непоштено одговорност за то нечињење поводом елементарних политичких слобода приписати само председнику Вучићу и тренутно владајућој странци. Али, ако заиста желе слободно изјашњавање грађана, изјашњавање које би заиста имало легитимитет, и ако им је стало до тога шта ће бити с кућом, то морају да учине.

У супротном, сви ћемо да прелакиравамо сандуке.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , ,

3 replies

  1. Na pominjanje jednog srpskog istoricara, profesora, da je video svoj dosije, doslo je pitanje „a koji ste videli?“ Jer dobio je, mogao je dobiti na uvid samo jedan dosije, ili samo izvod iz svog dosijea 🙂

    Свиђа ми се

  2. @“Због тога има неке логике у захтеву председника да се грађани изјасне. Да дају коначни суд.“

    – Nema.
    O tome _nikada ne treba da se raspravlja.
    Kraj.

    Свиђа ми се

  3. Ако о Косову и Метохији Србија и Србље није кроз много часније, образније, храбрије, верније, заветније и достојније претке рекла и заклела, истинила и слободила, него смо нас јадне, са најјаднијим вучићем чекали да булазнимо и баљезгамо “ рационално и реално “ и “ референдишемо “ о неизрецивом и неупитном, онда је боље да нас нема, да истину нестанемо и забораву се предадемо… Велеиздаја је сам тренутак у којем се налазимо, наметнут вучићизмом, хајдинизмом, костићизмом, кроз црволике симовиће, ковачевиће, вулетиће и све бескичмене непотписнике апела за очување Косова и Метохије, све јалове и бестидне разговорнике, дијалогичаре, прагматичне љубитеље будућности – ропску живинчад и марву, ВЕЛЕИЗДАЈА и ништа друго…Је ли то знак да нас већ више нема, да нас заборав гута?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s