Ознаке

, , , , ,

(Bloomberg, 13. 11. 2017)

Руски извоз пшенице почео је да цвета почетком овог столећа, када су некадашња колективна газдинства из совјетског периода замењена приватним власништвом над плодном земљом, а пољопривредници добили прилику да се упознају са савременом светском технологијом

Таласи руског жита (Фото: Mladen Antonov/AFP/Getty Images)

Деценијама већ највећи светски извозник сирове нафте, Русија све више преузима водећу улогу у још једној глобално неопходној сировини.

Њена производња пшенице порасла је у последњим годинама, пошто су добри услови за производњу повећали приходе пољопривредника, омогућавајући им улагања у боље семе и опрему. Како су цене нафте умањиле вредност рубље, а што је пшеницу учинило приступачнијом за стране купце, то је Русији омогућило да преотме више иностраних тржишта страним добављачима, а међу њима и оних из САД. То је посебно повољно по Русију јер она настоји да се ослободи зависности од увоза пољопривредних производа, пошто је забранила увоз неких од њих одговарајући тиме на санкције које су јој уведене због припајања Крима.

  1. КОМЕ РУСИЈА ПРОДАЈЕ ПШЕНИЦУ?

Неки од највећих купаца нису далеко од Русије – на Блиском истоку и у Северној Африци, али за руску пшеницу заинтересоване су и удаљене земље као Мексико и Индонезија. Главни купац је Египат, који зависи од руске пшенице како би прехранио своје грађане. За њим долази Турска, која купљену пшеницу меље у брашно и затим извози.

Очекује се да ће овогодишњи извоз пшенице из Русије бити за 40% већи од онога пре три године.

Руска трговина пшеницом

ГЛАВНА ОДРЕДИШТА ИСПОРУЧЕНЕ ПШЕНИЦЕ 2016-2017. (у милионима тона)

Нигерија 1,3
Судан 1
Египат 6,7
Турска 2,6
Јемен 1,4
Азербејџан 1,3
Бангладеш 1,8
Индонезија 0,4

Пшеница за извоз највише се гаји у Краснодарској, Ростовској и Ставропољској области, и скоро сва се отпрема Црним морем.

  1. У ЧЕМУ ЈЕ ПРЕДНОСТ РУСКЕ ПШЕНИЦЕ?

Она је јефтина. Вишегодишње обимне жетве обориле су јој цену, а нису велики ни трошкови превоза у краћим турама преко Црног мора – главним путем за блискоисточне и египатске купце. Слабије жетве последњих година у Северној Америци и Аустралији навеле су купце који су се традиционално снабдевали у овим земљама да потраже друга решења, што је отворило врата руској пшеници.

  1. КАКО ЈЕ РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ ИЗВОЗНИК ПШЕНИЦЕ?

Руски извоз пшенице почео је да цвета почетком овог столећа, када су некадашња колективна газдинства из совјетског периода замењена приватним власништвом над плодном земљом, а пољопривредници добили прилику да се упознају са савременом светском технологијом. Данас амерички трактори преоравају руска поља, док се пшенично класје прска пестицидима, који такође стижу са Запада. Захваљујући помоћи државе, трошкови пољопривредника могу да буду мањи и до 50% у поређењу са конкурентима, па Русија може себи да дозволи да узгаја пшеницу и кад цене падају.

  1. КАКО РУСКА ПРЕМОЋ ДЕЛУЈЕ НА СВЕТСКО ТРЖИШТЕ?

Према предвиђањима која се објављују за највеће продавце пшенице у свету, Русија ће – која је 2000. године имала мање од једног процента – достићи 18 процената, док је за то исто време удео САД готово преполовљен.

Богате руске жетве допринеле су да се појача глобална засићеност пшеницом, оборе цене на берзи у Чикагу, а што је америчке фармере навело да озиму пшеницу засеју на најмањим површинама у последњих сто година.

Руска доминација у производњи пшеници омогућује јој да управља светским тржиштима. Тако је, рецимо, 2010. године нивелисање цена скочило за скоро 50%, када је Русија због суше, забранила извоз.

Руски (црно) и амерички (плаво) извоз пшенице

  1. МОЖЕ ЛИ РУСИЈА ДА НАСТАВИ СВОЈ ПРИТИСАК НА ИЗВОЗ?

Жетве ће можда наставити да обарају рекорде, али има знакова да луке и железничке пруге почињу да пуцају под навалом толиког извоза. Сем тога, Русија ће морати да затвори нека тржишта. Руско жито не одговара оном квалитету који захтевају Алжир и Саудијска Арабија, док је Бразилу јефтиније да купује од другог снабдевача.

Русија је прокрчила пут својој пшеници у Азију, али би трошкови превоза вероватно могли да смање количину коју би тамо слала.

  1. МОЖЕ ЛИ РУСИЈА ДА ПОСТИГНЕ ИСТИ УСПЕХ И СА ДРУГОМ ХРАНОМ?

Трансформисање њене привреде још је далеко од тога да би јој омогућило да буде конкурентна у производњи кукуруза, шећера или меса – на начин као што је то са пшеницом. Она тренутно задовољава сопствене потребе за шећером, али су трошкови производње сувише велики да би јој се исплатио неки обимнији извоз. Сем тога, она не располаже одговарајућим контејнерима за превоз шећера.

Пољопривредници производе кукуруз јефтиније него у другим земљама у којима се примењује генетски модификовано семе, а које је руска влада забранила.

Извоз свиња и свињских прерађевина био би могућ кад не би било раширених појава афричке свињске куге.

Са енглеског посрбио: Војислав М. Станојчић 

Advertisements