Ознаке

, , , ,

У следећој „Ћирилици“ дрогирани момци из „бентлија“ ексклузивно откривају ко им је на твитеру продаo опијате и натерао да лудују Дедињем, сада кад су пороци искорењени у Србији и уведени у легалне токове…

Марић: Добро вече, ово је „Ћирилица“! Господине председниче- пишање…

Вучић: Не сад, Марићу, кад буду рекламе па отрчи на брзину…

Марић: Не, мислио сам, да простите, на оно пишање!

Вучић: Не знам ја Марићу на које си ти мислио, ја на то немам времена да мислим већ пет година! Памтим да сам ко човек то последњи пут урадио док је Тома штрајковао глађу па кришом јео у WC-у а ја му чувао стражу и…

Марић: Не, господине председниче, мислим на оно с твитера: пишање, гроб…

Вучић: Боље гроб, Марићу, него роб, и нека неко запише ову моју премудру мисао, ваља ће неком да цитира.

Но, што се Вашег питања тиче сматрам да уопште није реч о господину Лабану, јер смо на страначким органима утврдили да он далеко мекше изговара: „Хоћеш да ти поломим пи.ку“, док се на снимку јасно чује дугоузлазни, груб акценат једне наше познате глумице која је говорила кроз крпу…

Марић: Извините, господине председниче, рекли смо да нећемо о Лабану, та тема не постоји, нема је, који Лабан, какав снимак, пишање потире све, па…

Вучић: Тако је, Марићу, док би неки да запишају све величанствено што смо до сада урадили ми се трудимо да засер…овај, да засенимо свет успесима какви се не памте од Гилгамеша наовамо!

Марић: Задивљује мирноћа којом Ви по први пут у историји одговарате на ову изузетно застрашујућу ситуацију и тако монструозне претње, да ми једноставно дође да организујем ријалити „Парови пишају“, али ствар је далеко озбиљнија од обичне уринације како се на први поглед чини?

Вучић: Ако ме питате, Марићу, да ли сам се уплашио мој одговор је- не, нисам, јер нико не може млазом да добаци тако високо колико ће моје слике бити окачене, мада не знам зашто потенцирате ту тему и откуд вам тај џакчић с ексерима и чекић, али Вулин Вас чека кад завршимо с емисијом да кренете лагано на посао…

Марић: А, да пишким..?

Вучић: Сачекај да се онај мали онесвести па трчи док ја водим емисију, хахахах…као да је па ти и водиш…а онда назад да наставим да не одговарам на те простаклуке о пишању, Лабану и измишљеним атентатима на моје претходнике који су свако мало кукали како неко хоће да их убије, а ја баш јутрос кад сам се бријао преживео покушај убиства- неко ми подметнуо бријач за ноге уместо жилета, па кад оно клизну низ лице умало нисам и мишке обријао…

Марић: Зар и то после „бентлија“, куку?!

Вучић: Ето, Марићу, вучеш ме за језик а нисам желео да говорим о том инциденту за који заиста не знам да ли је био напад на мене али је симптоматично да је код двојице од тројице из „бентлија“ откривена дрога у крви, а како смо ми очистили Србију од те пошасти у акцијама „Резач 1, 2, 3 и 4“ као и „Бубамарин лет од 1 до 6“ лако се да закључити ко дрогира нашу омладину у по бела дана, али министар доктор Стефановић ради на случају и већ је на трагу извесној баби која на Каленић пијаци продаје „бело“- сир, кајмак а највероватније и кокаин, али не бих никога да оптужујем осим свих оних који нису гласали за мене и који су ових дана отерали Вулина ко Јеховиног сведока с прага само зато што је људима укуцавао моју слику на улазна врата…

Марић: Вратимо се на пишање, да извините, јер јавност је и тражила ову емисију, масовно одлазе изјутра у домове здравља да дају урин у знак подршке Вашој политици и визионарству, како бисте имали чиме да узвратите уколико нападну- да ли сте почели да зазирете кад пролазите поред жбуња, рецимо, да не искочи неко откопчаног шлица и…

Вучић: Зашто бих, Марићу, па ја се у животу ничег нисам плашио осим да Шешељу не скувам погрешно кафу, а и за сваки од тих жбунова ја сам лично положио камен темељац и обезбедио по најмање 300 радних места младим стручњацима на волонтерском одржавању жбуња, што је одскочна даска за рад на хот-договима у Икеи а после је само небо граница…

Марић: Касније ћу сам да се ишибам копривом због непримереног и монтираног питања, али неки кажу да је све заправо смишљено како би се скренула пажња са случаја Лабан, најављених штрајкова и суноврата стандарда?

Вучић: Ја, Марићу, заиста не знам који то Лабан штрајкује због суноврата стандарда, не очекујете ваљда да именом и презименом познајем сваког сорошевског плаћеника и домаћег издајника, али сам и с њим вољан да разговарам ако је то у интересу Србије, евроинтеграција и унутрашњег дијалога о Косову и Метохији који већ дуго водим са собом и веома сам задовољан конструктивним предлозима које сам чуо…

Марић: Не, то је ваш Лабан, градоначелник Суботице, онај што би да поломи…

Вучић: Чаше од кристала, да почупа бокоре од лала… Па, добро, човек воли ту песму Мирослава Илића и ако је то грех ево нек запишавају и становиту девојку из града, јер је мени то омиљена песма и често је наручујем, мада не памтим кад сам имао времена за више од пола строфе, евентуално?

Марић: Не, овај Лабан, којем је највероватније неко украо идентитет, претио је неком лику да ће да му обује „бетонске ципеле“, па сад кажу да је то иначе и манир ваших локалних кабадахија, овај, стручњака…

Вучић: Ето, човек неког хоће пред зиму да обује, обуче, купи му дрва за огрев, а увек се нађе неко ко ће то дочекати на нож и дати негативну конотацију свему!

Шта да ти кажем, Марићу, кад су пензионери гладни- не ваља; кад су сити – не ваља, умиру од холестерола; кад неко има посао не ваља јер не прима плату; кад нема не ваља јер такође не прима плату; кад пре пет година кажем да ће за две до две и по године бити боље не ваља, па одложим све да видим кад ће то народу највише одговарати- не ваља; умирем дневно чешће него у песми Тонија Цетинског – не ваља ни то… Не може се народу удовољити ни кад му дам да се ухвати за оволики…раст БДП-а, мој Марићу!

Марић: Могу ли сад до WC-а, молим Вас?!

Вучић: Их, бре, Марићу исти си ко опозиција, само би да пишаш! Ај нек онај мали падне у несвест па ти отрчи док камера буде на мени како га освешћујем статистиком на којој нам и Јапанци завиде!

Марић: Поштовани гледаоци, била је ово „Вучилица“ само на ваш захтев!

Човек коме прете пишањем, а он први пут одговара, али аргументовано, читајући тек понеки коментар ботова…

Ја сам Миломир Марић, ту сам да најавим емисију и поменем спонзоре, а ви се следећи пут добро замислите пре него што пођете у WC – да бисте ви то мирно чинили уз раст БДП са сваким млазом, један човек већ пет година није пришао тоалету, осим да објасни Бабићу како да се квака спушта кад хоћеш да отвориш врата!

У следећој „Ћирилици“ дрогирани момци из „бентлија“ ексклузивно откривају ко им је на твитеру продаo опијате и натерао да лудују Дедињем, сада кад су пороци искорењени у Србији и уведени у легалне токове… овај, кад дроге нема ни за лека, а лека ни за болесне…

Опрема: Стање ствари

(Два у један, 4. 9. 2017)

Advertisements