Ознаке

, ,

Моменат за врбовање долази у моменту када Отаџбина не испуни неки њихов нарочито важни каприц или страсну жељу.У таквом тренутку њима остаје само да замисле да су сви око њих издали Отаџбину. Са мале памети, из подлости или због слабости, али – сви. Моменат у којем се потенцијални издајник-патриота претвара у реалног издајника – може се препознати по његовој реторици

Када те врбују непријатељи твоје земље – никада ти неће рећи да желе да је ти издаш.

Никада. Ни-ка-да!

Увек ћеш од њих чути да траже правог патриоту који ће имати толико смелости да започне борбу против режима који твоју земљу води у ћорсокак.

Зато је издајнике и не тражим међу скврченим носатим патуљцима са врдајућим очима који трубе о супериорности наших противника и о узалудности сваке борбе.

То нису издајници. То су агенти утицаја.

Зато тражим ватрене патриоте. Непомирљиве. Величанствене и благородне. Такви не шушљећу. Такви ричу. Они саопштавају. Они су изванредни. Они нису заљубљени у саме себе. Они се напросто људима допадају.

Дакле: тражим бескомпромисне. Оне који Отаџбини желе све најбоље.

Такви свако ваше мирење са недостацима Отаџбине жигошу као компрадорство, попуштање и сервилност.

Њихов патриотизам се изражава у мржњи и презиру према објекту патриотизма.

Такви су дужни да буду принципијелни, славољубиви и заносити. Они се све време морају показивати пред целом јавношћу. Они се морају стално уздизати над свима и бити кокетни.

Роман Носиков

Моменат за врбовање долази у моменту када Отаџбина не испуни неки њихов нарочито важни каприц или страсну жељу.

У таквом тренутку њима остаје само да замисле да су сви око њих издали Отаџбину. Са мале памети, из подлости или због слабости, али – сви.

Моменат у којем се потенцијални издајник-патриота претвара у реалног издајника – може се препознати по његовој реторици.

Отаџбина је од тог момента осуђена на пропаст. Зато што се оно што је осуђено на пропаст не може издати, а самим тим ни он није издајник. Отаџбина ће неизбежно пропасти, па је зато оно што он чини – спасавање макар части Отаџбине.

Зато такав стално тражи доказе осуђености на пропаст и никада му их није доста, његову унутрашњост жеже и рањена охолост.

Разлика између жељеног и добијеног – између замишљеног себе и себе стварног – своди с памети.

Он мрзи све који раде за Отаџбину. Такви су за њега жива опомена.

Он невероватно завиди. Чак и ако је богатији од вас. На месту ваше кућице у селу видеће дворац циганског барона.

И код вас ће увек тражити новчаник са 30 сребрњака.

Зато је он невероватно усамљен. Потребна му је компанија.

Он завиди свакој срећи: и на деци, и на онима који се воле, чак и на вашим домаћим животињама.

Он од свега тога није у стању да у свему томе има задовољство. Његов извор је отрован.

Сваки пут када плаћа флашу скупог алкохола – присети се како је тај новац зарадио. У суштини: купује да би заборавио.

Невероватно му је важна сопствена одважност. Невероватно је осетљив на питања части. Иза тога, као иза маске, крије и од себе и од других људи истину коју никоме не сме открити.

Ово нису обележја само оних који су издали Отаџбину и патриотизам. Ово важи и за односе међу људима: за бизнис, породицу, пријатељство.

Само се осврните око себе.

Аутор је публициста

(Факти, 4. 9. 2017)

Advertisements