Ознаке

, , ,

Нема сумње да владајућа коалиција не губи време и да већ увелико води унутрашњи дијалог о Косову. Српска јавност систематски се припрема на помисао како је све изгубљено а потпуна предаја неизбежна и једино је важно да се то што пре схвати. Све друго је пусто самозаваравање и губљење времена, а што се свакодневно поручује слуђеној српској јавности 

Вође политичких странака, представници Српске православне цркве, српски интелектуалци предвођени академицима САНУ, невладине организације и други (неименовани) представници друштва требало би да на позив председника Републике учествују у унутрашњем дијалогу о Косову. На крају тог дијалога би консензусом требало да донесу одлуку о томе како ће се држава Србија убудуће односити према стању своје покрајине отете у нападу земаља чланица Северноатлантског пакта 1999. године.

Прво што упада у очи није само најављена тема дијалога, велики и неодређени број његових учесника – који би председнику Републике наводно требало да помогну у доношењу одлуке (веома тешке, како он непрестано наглашава, па није потребна изузетна мудрост да би се схватило каква ће она бити). Оно што најпре упада у очи јесте да овај позив има општи карактер и да се очекује да учесници наступе са својим предлозима.

У сваком случају, српску јавност морало је да зачуди окупљање овог новог АВНОЈ-а, за који се наглашава да ће то бити скуп народних представника. Ако је то прави назив за њих, недоумице ће свакако изазвати чињеница да су позив на дијалог добиле и невладине организације које делују у Србији. Кога оне (не све, али већина сигурно) заступају у нашој земљи, и о чијим се интересима старају и није нарочито нејасно, ако се – према старом познатом правилу – „прати траг новца”. Захтевало би много времена и простора да се истраже извори финансирања свих невладиних организација код нас, али се већ на основу података за неке од њих може закључити од кога зависи њихов опстанак, па и претпоставити са каквим су циљевима основане.

Тако је, рецимо, познато да је Фондација браће Рокфелер финансијер више невладиних организација у Србији. Поред осталих то су – Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Жене у црном, Центар за евроатлантске студије… Да ли је тешко погодити шта ће представници ових и сличних организација предложити да се усвоји консензусом о Косову?

Нема сумње да владајућа коалиција не губи време и да већ увелико води унутрашњи дијалог о Косову. Српска јавност систематски се припрема на помисао како је све изгубљено а потпуна предаја неизбежна и једино је важно да се то што пре схвати. Све друго је пусто самозаваравање и губљење времена, а што се свакодневно поручује слуђеној српској јавности.

Уместо уобичајених бајки о Европској унији, која тек што није примила Србију у чланство, сада и председник Републике и министар спољних послова пуштају нову плочу: они никако не желе да живе у прошлости, а много су забринути за будућност српске деце. „Морамо да будемо спремни и на недовољни добитак и на компромис” (за који друга страна неће ни да чује), упозорава И. Дачић и додаје да „Срби никада неће пристати да буду део Косова, нити ће Косовска Митровица икада признати власт Приштине”, да би затим поново упозорио да „ако не решимо Косовски проблем, буквално смо осудили будућност нас и наших потомака”. А ти, народе српски, прст на чело, па гледај коме ћеш се приволети царству.

Човек који је деведесетих година отишао из Србије и тек ових дана се вратио у отаџбину, вероватно ће се изненадити кад види да је воде њему позната лица, пре свих, „Мали Алек“ и министар певач народних и других песама. Добро их памти из времена Слободана Милошевића и његове борбе за Србију, у којој су и они, свим својим вербалним снагама, одушевљено учествовали. Данас су, истина за четврт века старији, искуснији, а и реторика им се разликује од некадашње, кад је министар био представник за штампу СПС-а а „Мали Алек“ приљежни студент професора Шешеља. Што је сада прошлост коју смо заборавили. Важно је само бити реалан и увек изабрати комбинацију која добија.

„Времена се мењају, па и ми са њима”, говорили су мудри стари Римљани. Само су пропустили да нагласе „а нарочито политичари”!

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements