Ознаке

, , ,

На крају крајева, зашто уложити велики новац, по стандардима земље са великим бројем нерадног становништва, ако можете само узети особу, тренирати је и не плаћати ништа. Сада се у кампу не обучавају само способни за рад, већ и лица са нерегулисаним статусом. Дакле, могуће је да црногорски „професионални“ војник буде скроз без плате или плаћен премало

Средином 2017. године Црна Гора је постала пуноправна чланица НАТО-а. До 2019. године оружане снаге ће у потпуности испунити стандарде НАТО-а. Међутим, војска се не може направити у једном дану како би у потпуности испунила све услове, за то је потребно времена. И једну од реформи је Подгорица већ усвојила почетком јула.

Нажалост, обучавање војника дуго траје и много кошта. Људи још увек нису у могућности да програмирају дете у материци тако да буде „рођени убица“ од прве секунде. Само дуги тренинг ће га направити таквим. Свака држава има свој приступ обуци својих оружаних снага. Негде, као у ДНР Кореји, војска и друге паравојне организације покушавају да регрутују сваку пригодну особу. Друге земље, попут Грчке, усредсређују се на припрему резервиста за њихову мобилизацију у случају рата. Трећа опција је добровољна војна служба, која постоји у Србији и САД, када особа својом вољом улази у војску и заправо тамо ради тамо за плату.

Трећа опција је најчешћа у земљама чланицама НАТО-а, али захтева велику количину новца. Због тога свака земља покушава некако да минимизира трошкове војске (у разумним границама, наравно). Подгорица је кренула тим путем. Поседујући најмању (после Ватикана и Исланда) војску у Европи, одлучила је, као и многи пред собом, да уштеди нешто новца за своју војску. Од 2019. године земља ће увести систем добровољне војне службе до 3 месеца. За то време особа мора да научи да савлада своју специјалност, положи испит и његов резултат ће бити додатна предност приликом приступања црногорској професионалној војсци.

На крају крајева, зашто уложити велики новац, по стандардима земље са великим бројем нерадног становништва, ако можете само узети особу, тренирати је и не плаћати ништа. Сада се у кампу не обучавају само способни за рад, већ и лица са нерегулисаним статусом. Дакле, могуће је да црногорски „професионални“ војник буде скроз без плате или плаћен премало.

Дакле, Црна Гора нема новца за професионалну војску; додатно, такав војник би био нешто између „Мексиканца без зелене карте“ и „особе без одређеног места пребивалишта“. А шта се дешава ако такав волонтер умре? Војна служба је место где војници могу погинути и миру, јер постоји много опасности по живот и здравље. Највећи проблем је што нико није обећао обавезно запошљавање.
Са популацијом од 600 хиљада црногорска војска броји једва две и по хиљаде. Сасвим је разумно претпоставити да за све који су прошли обуку можда не буде слободног радног места. Тада његова три  месеца обуке никоме неће бити од користи. И највероватније, он ће изненада бити испред лепе кочије која се претворила у бундеву.

Jасна Кривокапићева (Брчко, 1985) је дипломирани историчар. Након погибије оца током операције „Коридор“ јуна 1992. године, мајка и она се селе у САД, где и сада живе (Лас Вегас). И овај допис је доказ да никако није заборавила своје српске корене

Advertisements