Ознаке

, ,

Премијерка је, укратко, у овом колонијалном процесу задужена за „тело“, а председник за „душу“. Обоје своју реторику базирају на позивању на реализам и рационалност, она у домену економије, он у домену идентитета. Видовдан, као дан проглашења нове владе, поново сигнализује почетак коначне борбе за „српску душу“ 

Ана Брнабић и будући министри (Извор: РТС)

Ако смо се сложили да је „инаугурација“ личила на свадбу (на народ упозна „младу“), онда је седница скупштине на коме је премијерка Ана Брнабић изнела експозе за рад владе и представила њене будуће чланове личила на… не брините, нећу рећи на сахрану, али свакако на представу. Представу у којој нико није крио кључну улогу „једног човека“ (а који, у овом случају која, свакако није прва министарка), као ни страног фактора (зна се којег и каквог, без обзира на, укључивањем наводно „руских људи“, симулирање спољнополитичке равнотеже, односно равнотеже интереса).

Док нам је Слободан Антонић објаснио колонијалистичку природу Вучићевог инаугурационог говора, Ђорђе Вукадиновић је суштину премијеркиног експозеа сажео у „обећања“ о поскупљењу струје, масовним отпуштањима и даљој приватизацији јавног сектора.

Премијерка је, укратко, у овом колонијалном процесу задужена за „тело“, а председник за „душу“. Обоје своју реторику базирају на позивању на реализам и рационалност, она у домену економије, он у домену идентитета.

Видовдан, као дан проглашења нове владе, поново сигнализује почетак коначне борбе за „српску душу“, овај пут као окончавање процеса модернизације као вестернизације, односно колонизације по евро-атлантистичком моделу.

Свакоме је јасно да су поједина кадровска решења, попут постављања Вулина за министра одбране, ту су само да играју улогу патриотског спина (наводно противљење „Американаца“ овом избору) и „мечке“, која треба да одврати пажњу са заиста важних питања.

Али, као да је и целокупној новој влади додељена улога „мечке“ која треба да одврати пажњу са заиста важних питања, односно са истинских носилаца власти, али и њених истинских механизама.

У том смислу, могли би бити у праву они који се одричу сваког интересовања за састав и рад будуће владе, видевши у њој само колонијалну управу, у целини се отуђујући и искључујући се из текућег политичког процеса.

Али ја мислим да то није добро решење. Док год постоје институције, не смемо бити равнодушни према њиховој судбини. Диктатори и аутократе системски урушавају институције, па и оне чији су носиоци, сугеришући да њихова моћ не почива на институцијама, него на неким другим темељима и механизмима, скривеним од очију јавности, и као таква она је неконтролисана, неограничена и мистична.

Немамо разлога да верујемо у толику ванинституционалну моћ актуелног претендента на место диктатора, бар не у овом тренутку, бар не до потпуне изградње пројекта „Београд на води“, која би неограниченим и неконтролисаним приливом средстава крунисала моћ његовог клана, до потпуног рушења правног система и јавне регулативе на свим пољима, и до неких нових уговора и потписа који би у потпуности довели у питање територијални и економски интегритет земље.

У сваком случају, време је да се лишимо удобности нарцизма малих разлика и искористимо тај тренутак, који свакако неће трајати наредних пет година. Пошто је то тако, и пошто не можемо чекати следеће редовне изборе на републичком нивоу, морају се тражити начини и аргументи за делегитимизацију, односно оспоравање легитимитета актуелне српске власти, без обзира на изборне резултате и међународно признање.

Тај легитимитет се мора оспоравати у домену очувања националних интереса, социјално-економском нивоу (укључујући равни корупције и организованог криминала) и културно-идентитетском нивоу.

Као што легитимитет и легалитет не би смели, ако толико пута у историји, да буде покриће за политике тлачења, тако не би смели да буду ни изговор за нечињење. Наравно да то оспоравање не сме бити рушење, и само рушење, него пре свега изградња. А изградња подразумева рашчишћавање. Најпре рашчишћавање са самим собом: шта је то што бисмо ми који смо „против“ – леви, десни, средњи – заправо хтели?

Advertisements