Слободан Антонић: Вучићева инаугурација 2.0 или Тај ум је већ колонизован

Не сумњам да су многе присутне званице биле одушевљене Вучићевим говором: Соња Бисерко, Соња Лихт, Јелена Милић, Чедомир Јовановић, Ненад Чанак, Вук Драшковић…  Но, свако ко стварно жели добро Србији, само може бити забринут

Александар Вучић са супругом Тамаром дочекује хрватску председницу (Извор: ФСК)

Нисам унапред био против Вучићеве инаугурације 2.0.

Истина, сметало ми је претеривање са 6 000 званица, шест тона меса и 17 римских царева (овде и овде). Изгледало ми је то неприлично за једну сиромашну земљу, а поготово за политичара који је претходно исповедао протестантску штедљивост и смањивао плате и пензије (о томе на ФСК овде).

Били су ми одбојни и сви ти знаци паганштине у једној, номинално, хришћанској земљи – и то усред Петровског поста. „Шта нама, уопште, дођу тих 17 римских царева“, мислио сам, „деда-стричеви“? „И чему кило меса по званици, ко уопште толико може да поједе? А све сам мрс – суџук и пеглана кобасица (овде). Зар то једе српска елита, зар тиме да послуже Патријарха? А оно што остане, коме ће да дају? Или ће да баце у контејнер?“.

Но, оно што ми се чинило добрим била је жеља да се ојача ауторитет наше државе преко симболичког снажења ауторитета највише политичке функције. „Остали смо без самопоуздања после свих изгубљених ратова“, мислио сам. „Не ценимо више ни себе као народ, ни своју државу. Добро је ако бар и симболички оснажимо самопоштовање и веру у сопствене могућности“.

Међутим,  када сам саслушао Председников говор (интегрални текст овде), био сам шокиран. У њему су се нашли готово сви негативни стереотипи о Србима. Добиле су ту своје место и најгоре неистине о нама, на којима  инсистира пропаганда колонијалних метропола. А поновио их је, нико други до Председник Србије, најмоћнији човек наше земље – наш лидер.

Вучић је о нама говорио првенствено као о Балканцима, а њих је представио буквално као дивљаке који су једини кривци за сво зло које их је у историји снашло.

Ево реченица у којима смо приказани као лудаци и насилници који су, заправо, сами себе уништили:

  • „волимо и мрзимо истим интензитетом, често не правећи никакву разлику и не знајући шта, у том тренутку, тачно радимо“ (ако ово није опис умоболника, онда не знам шта је);
  • „ми смо најстарији, највиши, најлепши, најбољи, изабрани, посебни, јединствени, а да буквално ништа од тога немамо“ (мада конфузно и стилски рђаво, садржи јасну оцену да смо умишљене будале).
  • „(тврдимо да) можемо да померимо планине, али се у свакој равници уплашимо и не мрдамо“ (поврх тога смо хвалисавци и кукавице).
  • „своју несрећу волимо толико дубоко да срећу често не желимо ни да тражимо“ (уз то смо и мазохисти и депресивци).
  • „историју у много чему и немамо, али нам је те историје и превише“ (заправо лажемо о својој историји – коју уистину и „немамо“, а оно што имамо и није права историја већ пуко насиље).
  • „митови су нам стварност у толикој мери да нам будућност изгледа као нешто сасвим непотребно“, због чега нам је „`сутра` најстрашнија реч, јер бисмо заувек живели у оном јуче“ (живимо у прошлости јер смо заправо кукавице и лењивци).
  • „овде се нове генерације стварају из крви и из костију (претходних генерација)“ (а за то смо сами криви јер, наравно, нико никада није долазио да нас осваја, поробљава и сатире).
  • „има нас, све заједно, мало, зато што смо толико често хтели да будемо велики“ (а не зато што су нас управо ти велики вековима таманили – рецимо, Турска, Аустроугарска или Немачка).
  • „увек смо спремни да узмемо од других, не схватајући да откидамо од себе“ (ми смо жртве сопствене грабежљивости и агресивности, а никако и никада империјализма великих и „цивилизованих“).
  • „Балкан је пун провалија које смо затрпавали сопственим костима и пунили сопственом крвљу, утапајући у њој сваку наду“ (јер смо лудаци и дивљаци).
  • „ми смо генерација којој није преостало ништа друго него да престане да ратује и када не мора, и да почне да учи да ради“ (а раније генерације баш су волеле да ратују и када нису морале – рецимо, 1389, 1804, 1914. или 1999, пошто никада ништа нисмо радили, само смо маштали с ким бисмо могли да ратујемо).
  • „ми хоћемо, смемо и умемо да направимо тај важан корак којим се из митологије прелази у будућност, из несреће у срећу“ (треба и хоћемо да постанемо другачији од предака, тих агресивних лудака).
  • „Србија у коју сте данас дошли престала је да се нада смрти и почела је да жели живот“ (док су наши преци били спремни да погину за Србију – будале!, ми ћемо сад лепо да се смиримо, да слушамо паметније од себе и да уживамо – хојла, хојла).
  • „Србија не сања више о непријатељима, него ствара пријатељства“ (заправо нисмо ни имали непријатеље већ смо их измишљали – Турци су нам пријатељски дошли 1389, Аустријанци 1914, а Немци 1941; зато сад дочекујемо званичнике НАТО-а хлебом и сољу (овде) – браво за нас!).

Уопште није утешно што се наведени Вучићеви (ауто)колонијални стереотипи не односе само на Србе, већ и на друге Балканце. Оно што је проблем јесте слика о нама као дивљацима и нерадницима, али и представа о нашим атлантистичким колонизаторима као о врхунцу цивилизованости. Када Вучић каже: „Налазимо се, нашом одлуком, на европском путу, јер желимо да припадамо друштву уређених земаља“, он тиме заправо оснажује типичну колонијалну дихотомију: „уређено/дивље“, „цивилизовано/урођеничко“, „метропола/колонија“.

Није утешно ни то што овим манихејским стереотипима Вучић позива на братство и јединство „нас и свих наших комшија на Западном Балкану“, тврдећи да уједињени можемо све („ми Срби и ви, Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Албанци и Македонци, заједно можемо планине да померамо“). Иако је помпезност и амбициозност од петка многе подсетила на Тита, Брозова СФРЈ, уз све мане, бар је била суверена земља. Ова пак Западна Балканија прави се као типичан колонијални пројекат Берлина и Вашингтона (опширније овде и овде).

Тито никада није говорио о нама („Југословенима“) као о дивљацима и лудацима зато што, наравно, такав народ не може бити суверен. Али, уколико сте део пројекта пацификације и колонизације неке територије, промовисаћете поруку: „Не будимо више дивљаци, узмимо се у памет и слушајмо шта нам се каже“. Отуда сви ти негативни стереотипи о „Балканцима“. И отуда сва та шангри-ла обећања „европске будућности“ – само ако се Срби коначно „узму у памет“.

Не сумњам да су многе присутне званице биле одушевљене Вучићевим говором: Соња Бисерко, Соња Лихт, Јелена Милић, Чедомир Јовановић, Ненад Чанак, Вук Драшковић… (овде и овде).  Но, свако ко стварно жели добро Србији, само може бити забринут.

Овакав говор не слути на добро. Он је, очигледно, више био намењен странцима него Србима, више Берлину и Вашингтону него Нишу и Србобрану. А једина политика, која из овог говора може да следи, бојим се, јесте – аутоколонијална.

„У Србији је на делу борба за колонизацију ума“, недавно је уочено на ФСК (овде). Плашим се да је један ум, нажалост, већ колонизован.

Његов.

Наслов и опрема: Стање ствари

(ФСК, 27. 6. 2017)

Advertisements

8 thoughts on “Слободан Антонић: Вучићева инаугурација 2.0 или Тај ум је већ колонизован”

  1. Г. Антонић има право. Мегаломански пријем (у част њ.к.в.) за шест хиљада људи је био претеран за нашу сиромашну земљу.

    Међутим, део говора у коме нас (Балканце) је г. Вучић представио као дивљаке, потпуно стоји. Нико паметан не може да схвати зашто су се током прошлог века у три рата тукли људи истог племена и порекла, истог језика и истих обичаја.

    Г. Антонић је навео председникове речи којима смо представљени као лудаци и насилници. Г. Вучић је први председник Србије који је то отворено и неувијено рекао. Захваљујем му.

    Свиђа ми се

  2. ovo pitanje sam postavio na mogim grupama zvanicnih istoricara, bez odgovora osim izbacivanja iz ponekih > a ko su potomci tih rismkih careva iz Ilirika? da nisu Italijani? ili Albanci?

    Свиђа ми се

  3. Деда Ђоле се прикључује на списак колоијализованих умова (***** ****** ***** ****** ***** ****** ****). Прво људи који су на овим просторима ратовали ратовали су из истог разлога зашто ратују било где другде: због територије, из страха од потчињавања и непријатељске мајоризације, за материјалне ресурсе и спровођење политичких и територијалних пројеката.

    И на која три рата се мисли? Србија и Југославија су биле нападнуте у Првом и Другом светском рату и водиле одбрамбене ратове. Зашто су Хрвати тада “гласали ногама“ против Срба (у Првом) односно спроводили геноцидни пројекат (у Другом) треба питати хрватске повијесничаре. Но, могуће је нагађати зашто – јер су се борили против онога што су веровали да их угрожава, српска масовност у заједничкој држави, српски елемент на територијама које су сматрали својима. Да ли су то биле исправне одлуке са становишта хрватских интереса, тешко је рећи. Губили су али су успевали да се извуку и да на крају заокруже једну територијалну целину без проблематичног националног елемента.

    Ако се ови процеси посматрају кроз сладуњаво југоносталгичарску визуру онда је упитно како су “једнокрвни саплеменици“ међусобно ратовали. Али ако се погледа са позиција политичког развоја споменутих народа и њихових сучељених интереса онда то уопште и није тако неразумљиво. Нити Бог зна колико иступа из клишеа етничког територијалног заокруживања и консолидације модерних нација широм Европе. Само што се то код нас дешавало мало касније. У доба телевизије.

    Свиђа ми се

  4. @Brm

    Потомци римских царева можда се могу тражити широм медитеранског света; то што се неки родио игром случаја на територији данашње Србије са Србима има мало везе. Уосталом, чак и да смо биолошки клонови римских царева какве то политичке, идејне и културне последице има? То би био леп тривијални податак без икаквог значаја. Да смо мало виспренији можда бисмо могли око тог наслеђа да изградимо неку туристичку атракцију. То би било добро. Овако је то један тотални промашај.

    Свиђа ми се

  5. @Деда Џоле, @branadelmar

    Опет усташофили опседају СтСтв.

    Шта да се ради — за добрим коњем прашина се диже. У овом случају, прашина ******* коментара од стране усташоидних тролова.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s